Четвртак, 23.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	102.6	103.22	102.91
	126.18	126.94	126.56

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: задужбинарство

Магазин

07.07.2021 у 17:35

Манастир Сопоћани

Неизбрисив траг и сећање на стварање српске средњoвековне државе и њене утемељиваче, Немањиће, чувају њихове задужбине, цркве и манастири, а један од њих су Сопоћани. Овај мушки манастир налази се 17 километара западно од Новог Пазара и припада Епархији рашко-призренској. Саграђен је поред извора реке Рашке – у старом Расу, центру средњoвековне Србије – по којој је и држава Рашка носила име. Назив Сопоћани води порекло од словенске речи сопот, што значи извор. Сопоћане је подигао краљ Урош Први (1243–1276), трећи син Стефана Првовенчаног. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици и грађена је од 1263. до 1268. Више пута је рушена и обнављана. Празник силаска Светог духа на апостоле (Света Тројица) симболички се везује за рођендан цркве, а сам манастир, који је делом завршио цар

Писма читалаца

06.05.2021 у 08:29

Београд се недовољно одужио краљу Драгутину Немањићу

Подизањем импозантног споменика деспоту Стефану Лазаревићу, другог по реду у Београду, град је још једанпут захвалио за историјске заслуге овог знаменитог српског владара и књижевника. Пре деспота, Београд је као једну од своје две престонице имао краљ Србије Драгутин Немањић, касније назван сремски краљ. Оба поменута владара столовала су у Београду с дозволом мађарских краљева, који су током више векова владали Посавином и делом садашње Шумадије. Међутим, ни у предратној, ни у послератној Србији историјске заслуге Драгутина Немањића нису добиле заслужено обележје на улицама Београда. Име краља Драгутина сада носи споредна уличица дужине стотинак метара на Палилули, што није у сразмери с многобројним краљевим заслугама за српски народ. Браћа, краљеви Милутин и Драгутин били су

Писма читалаца

23.04.2021 у 11:51

Пропада задужбина Деспота Стефана

Запуштена и обрасла коровом, Црква Преображења Христовог у Горовићу неумитно пропада. По предању, ову цркву је подигао Деспот Стефан по повратку из битке на Никопољу, где је отео крсташки барјак и окренуо га, што је тада значило крај битке. Због тога што је у бици против хришћана био с турске стране заветовао се да ће подићи цркву. Сада је ова црква у јадном стању и просто вапи за обновом. По процени стручњака, обнова би коштала нешто више од милион евра. Завод за заштиту споменика прогласио је ову цркву културним добром, што још више обавезује. Црква је прелепа, а у камену су уклесани призори ратника, као и разни симболи и печати Немањића. По предању, у овој цркви је крштен Карађорђе Петровић, а верује се да се у њој и венчао. Устаничка војска на челу с Карађорђем овде се причестила

Друштво

02.11.2020 у 21:00

Задужбина за здравље и просвећење народа

У кафане није залазио, нити је знао за доколицу. У његовом дому се живело без претераног луксуза. Био је велики радник скромних животних прохтева. Његово животно гесло било је: „Ради и штеди, штеди и ради.” „Стицао је трудољубиво свој иметак, да би га после смрти ставио у службу опште користи”, рекао је о Николи Спасићу патријарх Варнава 15. септембра 1935. на церемонији освећења Градске болнице на Звездари. Модерна престоничка кућа јавног здравља, која постоји и данас, подигнута је по тестаменталној жељи овог велетрговца и добротвора. Никола Спасић је сву имовину завештао свом народу, а вредност задужбине у новцу и некретнинама била је готово једнака – Нобеловој. Човек који је стекао све то богатство рођен је на данашњи дан 2. новембра 1838. у Београду. Као мајстор

Друштво

18.10.2020 у 14:00

Трговац који је обогатио свој народ

Oни су целог свог века текли и чували да оставе спомен свом народу – исписано је на надгробном споменику Илије Милосављевића Коларца и његове супруге Синђелије. Овакав епитаф уклесан је по тестаментарној жељи великог српског добротвора који је преминуо на данашњи дан (по старом календару, 6. октобра) 1878. године. Бесмртност његовог имена чува задужбина, Коларчев народни универзитет, која је почела с радом 19. октобра 1932. Илија Милосављевић, један од најбогатијих Срба 19. века, у животу је имао једну страст – трговину, једну љубав – супругу Синђелију, и једну мисију – просветно уздизање свог народа. Рођен је 1800. године у селу Колари, десетак километара од Смедерева, одакле и надимак по коме ће га историја упамтити. Ту је изучио основну школу, што ће му бити и једино формално

Култура

10.09.2020 у 20:00

Нова читања дела Владете Јеротића

Привилеговани савременици Владете Јеротића имали су јединствену могућност да, сем што су уживали у његовој раскошној мисли читајући његова дела, и прате професорова обраћања на његовим бројним предавањима. Он је овом начину комуникације са својим поштоваоцима поклањао знатну пажњу. Како је време одмицало, све чешће је био међу својом публиком, све дуже остајао за говорницом, све пробраније мисли је са њима делио. Тиме се бавио до последњих дана, у својим дубоким деведесетим годинама, концентрисано и посвећено, са дубоком наклоношћу и разумевањем за интересовања својих верних слушалаца. Такав однос између писца-ствараоца и његових пратилаца, редак је на нашим просторима. Међутим, после његове смрти, остало је писано дело – на хиљаде страница исписаних на бројне теме – што

Београд

20.07.2020 у 11:32

Приче о задужбинама

Задужбина је српска реч, која се првобитно изговарала „задушје“ што је значило за помен душе оне особе, која поклања имање, зграду или новац свом народу на коришћење. Овим речима Сања Ђаковић, туристички водич, уводи посетиоце у причу о задужбинама и задужбинарима у престоници, на почетку обиласка задужбина у центру града. Ђаковићева подсећа да је континуитет задужбинарства у српском народу прекинут само два пута у историји. То је било за време владавине Османског царства на овим просторима, и после Другог светског рата. (Фото: С. Ђаковић) Са пуно разлога, каже Сања Ђаковић, може се рећи да је задужбинарство можда и једна од највећих врлина нашег народа.

Друштво

12.04.2020 у 20:00

Сима Муфљуз и други задужбинари

Крагујевац – Од већине од укупно 36 прича у књизи „Питома лоза” могао би се направити добар филм, не о криминалцима и њиховом брзометном оружју, него о богобојажљивим добротворима који нису мислили само о себи, него помагали другима, остављајући иметак будућим генерацијама. Ауторка књиге је крагујевачка новинарка Гордана Јоцић, уредници Радија „Златоусти” Српске православне епархије шумадијске. „Каква је корист човјеку ако сав свијет задобије, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју, слушао је у цркви наш предак, подстицан да даје милостињу и начини себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лопов не приближава нити мољац квари”, написала је ауторка у предговору. „Питома лоза” нас враћа у другу половину 19. века, када

Магазин

06.04.2020 у 15:50

Богатство Николе Спасића било веће од Нобеловог

Никола Спасић је био опанчар голубијег срца, човек који је имао и образ и част, скроман, вредан, упоран, један од највећих добротвора српског народа. Верник и патриота. Све што је створио, вратио је свом отечеству. У плејади највећих српских добротвора њему припада почасно место. Видљиво је то и из књиге о њему, али и о другим великим добротворима, у интригантној и ексклузивној едицији, аутора Миломира Краговића, публицисте и истакнутог књижевника из Београда. – Кад сам, пре неколико година, кренуо да истражујем ко су највећи наши добротвори, нисам очекивао да је толико мало докумената и премало књига о људима који су све што су стекли, несебично даровали свом народу – присећа се, у разговору за „Магазин”, аутор едиције. – Први пут се, тек сада, објављују засебне књиге, комплетне

Друштво

06.03.2020 у 13:18

Жеља добротвора испуњена након 116 година

Смедерево – Вишедеценијска неправда према смедеревском добротвору Дини Манчићу и његовој супрузи Љубици исправљена је недавно, током реконструкције гимназије, за чију су градњу тестаментом завештали део свога имања с кафаном „Маркићева”. Иако је за то у оно време дао 6.000 дуката, што је, тврде историчари, данас вредно 20 килограма злата, Дина није тражио никакву захвалност. Једина жеља му је била да се на школу стави плоча с натписом „Гимназију подигао Дина за спомен његов и његове жене Љубице”. Али Смедереву је требало више од стотину година да испуни скромну жељу добротвора. Ових дана, на дотераној „школској лепотици” коначно је осванула плоча на којој пише: „Гимназија Смедерево својим задужбинарима Дини и Љубици Манчић, великим добротворима града Смедерева”. „Искористили смо

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

23.07.2026 у 01:29

Тестирање вештачке интелигенције кренуло по злу

23.07.2026 у 01:13

Хути тврде да су напали два саудијска нафтна танкера у Црвеном мору

23.07.2026 у 00:55

Необично откриће у пустињи Мохаве могло би да промени сазнања о праисторијској уметности

23.07.2026 у 00:39

Иранска војска се спремила на копнену инвазију САД

23.07.2026 у 00:19

Мелбурн: жену прогласили мртвом док је правила пице

23.07.2026 у 00:01

Трамп: Иран није спреман да склопи договор, али врло брзо ће бити