Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
102.6	103.22	102.91
126.18	126.94	126.56

Magazin

07.07.2021 u 17:35

Manastir Sopoćani

Neizbrisiv trag i sećanje na stvaranje srpske srednjovekovne države i njene utemeljivače, Nemanjiće, čuvaju njihove zadužbine, crkve i manastiri, a jedan od njih su Sopoćani. Ovaj muški manastir nalazi se 17 kilometara zapadno od Novog Pazara i pripada Eparhiji raško-prizrenskoj. Sagrađen je pored izvora reke Raške – u starom Rasu, centru srednjovekovne Srbije – po kojoj je i država Raška nosila ime. Naziv Sopoćani vodi poreklo od slovenske reči sopot, što znači izvor. Sopoćane je podigao kralj Uroš Prvi (1243–1276), treći sin Stefana Prvovenčanog. Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici i građena je od 1263. do 1268. Više puta je rušena i obnavljana. Praznik silaska Svetog duha na apostole (Sveta Trojica) simbolički se vezuje za rođendan crkve, a sam manastir, koji je delom završio car

Pisma čitalaca

06.05.2021 u 08:29

Beograd se nedovoljno odužio kralju Dragutinu Nemanjiću

Podizanjem impozantnog spomenika despotu Stefanu Lazareviću, drugog po redu u Beogradu, grad je još jedanput zahvalio za istorijske zasluge ovog znamenitog srpskog vladara i književnika. Pre despota, Beograd je kao jednu od svoje dve prestonice imao kralj Srbije Dragutin Nemanjić, kasnije nazvan sremski kralj. Oba pomenuta vladara stolovala su u Beogradu s dozvolom mađarskih kraljeva, koji su tokom više vekova vladali Posavinom i delom sadašnje Šumadije. Međutim, ni u predratnoj, ni u posleratnoj Srbiji istorijske zasluge Dragutina Nemanjića nisu dobile zasluženo obeležje na ulicama Beograda. Ime kralja Dragutina sada nosi sporedna uličica dužine stotinak metara na Paliluli, što nije u srazmeri s mnogobrojnim kraljevim zaslugama za srpski narod. Braća, kraljevi Milutin i Dragutin bili

Pisma čitalaca

23.04.2021 u 11:51

Propada zadužbina Despota Stefana

Zapuštena i obrasla korovom, Crkva Preobraženja Hristovog u Goroviću neumitno propada. Po predanju, ovu crkvu je podigao Despot Stefan po povratku iz bitke na Nikopolju, gde je oteo krstaški barjak i okrenuo ga, što je tada značilo kraj bitke. Zbog toga što je u bici protiv hrišćana bio s turske strane zavetovao se da će podići crkvu. Sada je ova crkva u jadnom stanju i prosto vapi za obnovom. Po proceni stručnjaka, obnova bi koštala nešto više od milion evra. Zavod za zaštitu spomenika proglasio je ovu crkvu kulturnim dobrom, što još više obavezuje. Crkva je prelepa, a u kamenu su uklesani prizori ratnika, kao i razni simboli i pečati Nemanjića. Po predanju, u ovoj crkvi je kršten Karađorđe Petrović, a veruje se da se u njoj i venčao. Ustanička vojska na čelu s Karađorđem ovde se

Društvo

02.11.2020 u 21:00

Zadužbina za zdravlje i prosvećenje naroda

U kafane nije zalazio, niti je znao za dokolicu. U njegovom domu se živelo bez preteranog luksuza. Bio je veliki radnik skromnih životnih prohteva. Njegovo životno geslo bilo je: „Radi i štedi, štedi i radi.” „Sticao je trudoljubivo svoj imetak, da bi ga posle smrti stavio u službu opšte koristi”, rekao je o Nikoli Spasiću patrijarh Varnava 15. septembra 1935. na ceremoniji osvećenja Gradske bolnice na Zvezdari. Moderna prestonička kuća javnog zdravlja, koja postoji i danas, podignuta je po testamentalnoj želji ovog veletrgovca i dobrotvora. Nikola Spasić je svu imovinu zaveštao svom narodu, a vrednost zadužbine u novcu i nekretninama bila je gotovo jednaka – Nobelovoj. Čovek koji je stekao sve to bogatstvo rođen je na današnji dan 2. novembra 1838. u Beogradu. Kao

Društvo

18.10.2020 u 14:00

Trgovac koji je obogatio svoj narod

Oni su celog svog veka tekli i čuvali da ostave spomen svom narodu – ispisano je na nadgrobnom spomeniku Ilije Milosavljevića Kolarca i njegove supruge Sinđelije. Ovakav epitaf uklesan je po testamentarnoj želji velikog srpskog dobrotvora koji je preminuo na današnji dan (po starom kalendaru, 6. oktobra) 1878. godine. Besmrtnost njegovog imena čuva zadužbina, Kolarčev narodni univerzitet, koja je počela s radom 19. oktobra 1932. Ilija Milosavljević, jedan od najbogatijih Srba 19. veka, u životu je imao jednu strast – trgovinu, jednu ljubav – suprugu Sinđeliju, i jednu misiju – prosvetno uzdizanje svog naroda. Rođen je 1800. godine u selu Kolari, desetak kilometara od Smedereva, odakle i nadimak po kome će ga istorija upamtiti. Tu je izučio osnovnu školu, što će mu biti i jedino

Kultura

10.09.2020 u 20:00

Nova čitanja dela Vladete Jerotića

Privilegovani savremenici Vladete Jerotića imali su jedinstvenu mogućnost da, sem što su uživali u njegovoj raskošnoj misli čitajući njegova dela, i prate profesorova obraćanja na njegovim brojnim predavanjima. On je ovom načinu komunikacije sa svojim poštovaocima poklanjao znatnu pažnju. Kako je vreme odmicalo, sve češće je bio među svojom publikom, sve duže ostajao za govornicom, sve probranije misli je sa njima delio. Time se bavio do poslednjih dana, u svojim dubokim devedesetim godinama, koncentrisano i posvećeno, sa dubokom naklonošću i razumevanjem za interesovanja svojih vernih slušalaca. Takav odnos između pisca-stvaraoca i njegovih pratilaca, redak je na našim prostorima. Međutim, posle njegove smrti, ostalo je pisano delo – na hiljade stranica ispisanih na brojne

Beograd

20.07.2020 u 11:32

Priče o zadužbinama

Zadužbina je srpska reč, koja se prvobitno izgovarala „zadušje“ što je značilo za pomen duše one osobe, koja poklanja imanje, zgradu ili novac svom narodu na korišćenje. Ovim rečima Sanja Đaković, turistički vodič, uvodi posetioce u priču o zadužbinama i zadužbinarima u prestonici, na početku obilaska zadužbina u centru grada. Đakovićeva podseća da je kontinuitet zadužbinarstva u srpskom narodu prekinut samo dva puta u istoriji. To je bilo za vreme vladavine Osmanskog carstva na ovim prostorima, i posle Drugog svetskog rata. (Foto: S. Đaković) Sa puno razloga, kaže Sanja Đaković, može se reći da je zadužbinarstvo možda i jedna od najvećih vrlina našeg naroda.

Društvo

12.04.2020 u 20:00

Sima Mufljuz i drugi zadužbinari

Kragujevac – Od većine od ukupno 36 priča u knjizi „Pitoma loza” mogao bi se napraviti dobar film, ne o kriminalcima i njihovom brzometnom oružju, nego o bogobojažljivim dobrotvorima koji nisu mislili samo o sebi, nego pomagali drugima, ostavljajući imetak budućim generacijama. Autorka knjige je kragujevačka novinarka Gordana Jocić, urednici Radija „Zlatousti” Srpske pravoslavne eparhije šumadijske. „Kakva je korist čovjeku ako sav svijet zadobije, a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovjek za dušu svoju, slušao je u crkvi naš predak, podstican da daje milostinju i načini sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti, gde se lopov ne približava niti moljac kvari”, napisala je autorka u predgovoru. „Pitoma loza” nas vraća u drugu polovinu 19. veka, kada

Magazin

06.04.2020 u 15:50

Bogatstvo Nikole Spasića bilo veće od Nobelovog

Nikola Spasić je bio opančar golubijeg srca, čovek koji je imao i obraz i čast, skroman, vredan, uporan, jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda. Vernik i patriota. Sve što je stvorio, vratio je svom otečestvu. U plejadi najvećih srpskih dobrotvora njemu pripada počasno mesto. Vidljivo je to i iz knjige o njemu, ali i o drugim velikim dobrotvorima, u intrigantnoj i ekskluzivnoj ediciji, autora Milomira Kragovića, publiciste i istaknutog književnika iz Beograda. – Kad sam, pre nekoliko godina, krenuo da istražujem ko su najveći naši dobrotvori, nisam očekivao da je toliko malo dokumenata i premalo knjiga o ljudima koji su sve što su stekli, nesebično darovali svom narodu – priseća se, u razgovoru za „Magazin”, autor edicije. – Prvi put se, tek sada, objavljuju zasebne knjige, kompletne

Društvo

06.03.2020 u 13:18

Želja dobrotvora ispunjena nakon 116 godina

Smederevo – Višedecenijska nepravda prema smederevskom dobrotvoru Dini Mančiću i njegovoj supruzi Ljubici ispravljena je nedavno, tokom rekonstrukcije gimnazije, za čiju su gradnju testamentom zaveštali deo svoga imanja s kafanom „Markićeva”. Iako je za to u ono vreme dao 6.000 dukata, što je, tvrde istoričari, danas vredno 20 kilograma zlata, Dina nije tražio nikakvu zahvalnost. Jedina želja mu je bila da se na školu stavi ploča s natpisom „Gimnaziju podigao Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice”. Ali Smederevu je trebalo više od stotinu godina da ispuni skromnu želju dobrotvora. Ovih dana, na doteranoj „školskoj lepotici” konačno je osvanula ploča na kojoj piše: „Gimnazija Smederevo svojim zadužbinarima Dini i Ljubici Mančić, velikim dobrotvorima grada Smedereva”. „Iskoristili

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: zadužbinarstvo