Среда, 22.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	102.49	103.1	102.8
	126.48	127.24	126.86

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: воће

Гастрономија

31.08.2022 у 16:05

Парадајз отвара сезону зимнице

Кувате ли сок од парадајза или купујете индустријски? Ако спадате у прву групу, онда сте ових дана прилично заузети. Пре него почне кување, потребно је обезбедити веће количине сочног плода, спремити одговарајућу стаклену амбалажу, распремити полице у остави где ће флаше с црвеним, течним благом зимовати. Сама припрема подразумева прање, сецкање, млевење, мешање у великим шерпама. Парадајз отвара сезону спремања зимнице. После кувања сока од парадајза, припреме домаћег кечапа, пинђура или једноставно пресеченог напола остављеног у врећицама и кутијама за замрзавање, стижу на ред остале намирнице. Паприка, краставчићи, ајвар, џемови, слатка – плодови јесени за класичан репертоар припреме зимнице. По ботаничкој селекцији парадајз је воће, иако га многи декларишу поврћем. Омиљени

Свет

15.08.2022 у 17:12

У Британији труне воће и поврће вредно 73 милиона долара јер нема радника

ЛОНДОН – Свеже воће и поврће вредно десетине милиона фунти остављено је да труне на пољима у Уједињеном Краљевству јер фармери не могу да привуку довољно радника, баш у време када се криза трошкова живота погоршава. Око 22 милиона фунти (27 милиона долара) вредно воће и поврће пропало је у првој половини 2022. године због недостатка радне снаге, према истраживању Националне уније фармера (НФУ), која броји скоро 200 узгајивача, преноси „Блумберг”. Будући да је анкета обухватила трећину сектора хортикултуре, процењује се да је укупан губитак вероватно премашио 60 милиона фунти (73 милиона долара), у време када цене у продавницама расту рекордном брзином. „Потпуни је апсурд да се квалитетне, хранљиве намирнице расипају у време када се породице широм земље већ муче да саставе крај с

Писма читалаца

29.07.2022 у 12:50

Уз стабла воћа биће нам лепше

Недавно сам у „Политици” прочитала текст Мише Лазића „Директоре, посадите воће”. У свему се слажем с написаним. Живим у Крушевцу, где покушавам исто што предлаже и аутор поменутог текста. Обичан сам грађанин, инжењер у пензији. Нажалост, тешко иде – много је оних који поломе засађено. Пре неколико година једва сам спасла огроман дуд, већ „запис”, који је пре 40 година посадио мој отац Момчило. А прочитала сам да је ово свето дрво. Још се опоравља откад су му моћне машине „урбаниста” сломиле гране приликом проширивања и асфалтирања паркинг-простора испред наше зграде. У његовом раскошном хладу и, за нашу децу, необичним плодовима, уживају и најмлађи, али и ми одрасли. Моја сестра Драгана, кад би долазила у Крушевац, куповала је саднице бадема, дуње, крушке. Неке од њих су опстале и

Економија

26.07.2022 у 16:31

Јабуке из Србије стижу до Русије и Африке

Србија је водећа држава на западном Балкану по обиму извоза воћа и броју извозних тржишта. Наша земља произведе око 1,5 милиона тона воћа годишње на око 190.000 хектара засада. Одличан пример растућег тренда производње воћа су подаци о извозу српске јабуке и крушке. У 2021. извоз јабука и крушака износио је 132,5 милиона долара, што је 30 одсто више у односу на 2019. годину, са укупном производњом од 569.176 тона. О томе да ли и у којој мери користимо потенцијал, шта то издваја наше воће у односу на земље у Европи и какав нас значајан међународни догађај очекује почетком августа у Београду, за „Политику” говори Јулка Тоскић, пројектни менаџер асоцијације „Serbia Does Apples”. Колико су ови подаци познати ван Србије и колико смо конкурентни у свету? У протеклих пет година од када се

Писма читалаца

21.07.2022 у 12:53

Родно дрвеће крај путева

Док сам у понедељак, 18. јула, читао „Политику”, тргао ме је из пензионерског дремежа напис о садњи дрвећа по Београду. Сетио сам се свог краја, Тимочке Крајине, где сам завршио средњу школу, а касније и радио у Зајечару. Посао ми је био теренски, јер сам инжењер за градњу путева. Било је то пре педесетак година, када је на великом броју путева преко туцаника полаган асфалтни слој. На путу је све остајало исто, само је асфалт био нов. Остајале су и давно посађене воћке, углавном јабуке и ораси. Од мог Књажевца, преко Зајечара, све до Неготина, расле су јабуке, стабала дебелих и по тридесетак центиметара, а нашао се ту и понеки кестен или орах. Предузеће је уредно прскало јабуке, а кад плодови сазре – ето радости за околне становнике. Ораха је било поред старог пута

Београд

18.07.2022 у 19:12

Друже директоре, посадите воће

Рођени на Дорћолу, они шти су одавно загазили у „треће доба” и старији, имали су срећу да одрастају у најстаријој, мада ових дана непрепознатљивој периферији Београда. Иако надомак центра, памти се да није било авлије а да у њој није ницала и рађала нека воћка, а на радост малих апаша. Најслађа је била шљива крај парохијског дома црквице Рождества Пресвете Богородице, Цркве Ружице, у јарку између Леополдове и Зиндан капије. Па, иако је прота тобож строго прекоревао кад год би неког од малишана затекао у разгранатој крошњи, одавао га је скривен, благонаклони смешак. Због деце и болећивог попа, та усамљена шљива никада није успевала сасвим да сазри. Тога сам се сетио пролетос, кад су ми препредени накупци на пијаци Видиковац за килограм малих и накиселих јабучица заискали 200 динара! Тог

Економија

17.07.2022 у 13:20

Купинари траже помоћ антимонополске комисије

Члан Управног одбора Удружења произвођача малина и купина у Србији Зоран Стојановић позвао је Комисију за заштиту конкуренције да испита да ли су откупљивачи купина договором, преко ноћи, оборили цену тог воћа са 180-200 динара на 120 по килограму или ће блокирати хладњаче и путеве. „Власници хладњача до јуче су откупљивали купине по 180 до 200 динара, а јуче су сви одједном оборили цену на 120. Сумњамо да су се договорили и тражимо од комисије да одмах испита да ли је направљен монополски договор”, рекао је Стојановић за Бету. Додао је да ће, ако државне институције ништа не учине, блокирати хладњаче и путеве. Навео је да је по 180-200 динара откупљено око пет одсто рода купине који је упркос суши просечан, а квалитет добар. Откупљивачи купина, према његовој оцени, заједничким

Економија

13.07.2022 у 20:29

Зашто је ниска откупна цена вишње

Док малинари обарају рекорде у зарадама произвођачи вишње у појединим крајевима Србије већ неколико сезона имају проблема због ниске откупне цене тог воћа. Воћари из прокупачког краја недавно су најавили да одустају од бербе, због цене од 35 динара за килограм, а како је објавила агенција Бета воће ће нудити и бесплатно да не би пропадало на дрвећу. Рекли су да и се берба уопште не исплати ове сезоне јер берачи узимају 25 динара по килограму, као и да ће оваква ситуација натерати многе да престану да се баве производњом вишања. Последња криза око лоших цена овог воћа била је 2020. али се и иначе оне понављају циклично, на неколико година. Још тада су стизали апели произвођача с југа Србије да откупљивачи за килограм вишања нуде свега 25 динара. Хладњачари су, према сведочењу воћара,

Економија

13.07.2022 у 20:13

Кајсија у Миоковцима и околини добро родила, али извоз отежан

Кајсија је ове године добро родила, али је због новонастале ситуације на светском тржишту извоз ограничен, пре свега ка Русији иако ова роба некако стиже и до те земље, речено је данас на Данима српске кајсије у чачанском селу Миоковци. Ова манифестација одржана је након две године паузе изазване коронавирусом, али овај пут нешто другачије него у годинама пре пандемије. Наиме, уприличено је стручно предавање на ком је говорио професор Иван Глишовић са Агрономског факултета у Чачку, који је најпре подсетио да су мразови 2020. и 2021. године значајно умањили приносе кајсије, а да ове године кајсија родила, али да је и даље проблем то што се у овом крају, где се налази чак 20 одсто производње српске кајсије, око 400 до 500 произвођача тешко удружује. Он наводи да ове

Економија

04.07.2022 у 14:37

Мистерија српске пољопривреде - све је поскупело а вишње јефтиније него прошле године

Власник плантаже вишања у општини Мерошина Хранислав Стојановић рекао је данас да је 99 одсто рода тог воћа продато откупљивачима по цени од 40 динара, што је за 10-15 динара јефтиније него прошле године иако је минерално ђубриво било два-три пута скупље, а значајно су поскупели и гориво и заштитна средства. „Вишња је прошле године продавана по цени од 50 до 55 динара по килограму, а ове године по 40 динара, а трошкови производње су далеко већи. Беремо вишњу, не да би зарадили неки динар, већ да смањимо губитак. Ако је не беремо изгубићемо 100 одсто уложеног, а ако је беремо, бар ћемо донекле умањити тај губитак”, рекао је Стојановић који је инжењер воћарства и узгаја вишње на 12 хектара, преноси Бета. Он је истакао да су неки произвођачи из револта секли стабла са родом, а да

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.07.2026 у 01:51

Променљиво облачно, до 28 степени

22.07.2026 у 01:32

Трамп би могао да посети Москву чим се заврши СВО

22.07.2026 у 01:11

Камион налетео на возача Хитне помоћи, докторка превезла дете у нишку болницу

22.07.2026 у 00:54

Кремљ: Русија неће дозволити присуство НАТО снага у Украјини

22.07.2026 у 00:20

Иран најавио да ће гађати мете САД и савезника ако буду нападнути нуклеарни објекти

21.07.2026 у 23:53

После гледања „преко нишана” са Хезболахом директни летови ка Либану