Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: воће

Гастрономија

05.10.2020 у 12:52

Јесен стиже, дуњо моја

Стигла је јесен, а с њом и дуње. Није ова благословена воћка тек тако ушла у стихове и постала једно од омиљенијих женских имена у Србији. Због својих врлина и укуса заслужила је да добије почасно место на јесењој трпези, али и да, као понос куће, остане током целе зиме – било да је реч о тврдом златастом плоду, који из оставе или с врха ормана шири опојни мирис, о лековитом компоту или о чувеном војвођанском слаткишу. (Фото Пиксабеј) Овај „слатки сир” (китникез) стигао нам је из Аустроугарске у време Марије Терезије, и до пре неку деценију традиционално се правио готово у свакој кући у Банату. Износио се за празнике, служио драгим гостима и крио од дечурлије која би га, само да могу, смазала целог чим открију где га држе. Кулинари дуњу радо додају у сосове и преливе

Гастрономија

16.09.2020 у 17:02

Витамини у теглама

Одавно не важи подела на зимске и летње намирнице. Захваљујући развоју пољопривреде и саобраћаја, усред завејаног Београда, и у фебруару могу да се једу јагоде, а становници скандинавских земаља свих 12 месеци имају на менију меснате, црвене паприке. Традиција спремања хране за зиму – зимнице ипак се одржава, барем на нашим просторима. Увелико се пуне тегле и флаше соковима, џемовима, компотима, ајваром, туршијом и другим укусним слатким и сланим залогајима. Воће и поврће конзервира се у кућним условима по рецептима наслеђеним од мама и бака. И у продавницама на рафовима продаје се индустријска зимница. Једно од основних правила за припрему је да без квалитетног воћа и поврћа нема добре зимнице. Од најлепших плодова кува се компот, док мало лошије воћке завршавају у пекмезу,

Економија

13.09.2020 у 09:41

Хрвати због несташице увозе шљиве из Србије

Ко од кога увози воће, ко је успешнији у подизању засада и шта се може очекивати на тржишту, једна je од главних тема у региону ове сезоне будући да цене воћа расту. Хрватски медији преносе да у тој држави воће увелико увозе и да једу шљиве из Србије, Молдавије и Северне Македоније јер су њихове производне површине значајно смањене. Увозе и велике количине суве шљиве – две трећине долази из Чилеа и Србије. За разлику од Хрватске, чија производња шљива не показује знакове опоравка и раста, суседне земље попут Србије, БиХ, па и Северне Македоније, али и Румуније успешно развијају своју производњу, те осим конзумне шљиве све више пласирају и извозе различите производе на бази овог воћа – од ракије, сушених шљива, компота до пекмеза, додаје се. – Суседна Србија производи око 500.000

Економија

04.09.2020 у 22:00

Само Пољска производи више смрзнутог воћа од нас

По производњи смрзнутог воћа Србија заузима друго место у Европи, одмах иза Пољске, а добре су нам позиције и у сектору производње цигарета и сунцокретовог уља. Како је објавио сајт „Макроекономија”, Србија би учлањењем у Европску унију унела више од два одсто пољопривредно-прехрамбене економије и ово је једини сектор где смо натпросечно развијени у односу на ЕУ. Европска статистика Евростат поседује базу података о производњи, трговини, количинама и вредностима индустријске производње по земљама. Анализом „Макроекономије” обухваћено је 428 производа прехрамбене индустрије од укупно 4.476, а прецизира се и колико би неки од најуспешнијих сектора повећали укупну производњу ЕУ да је Србија чланица. Смрзнуто воће сматра се производом прехрамбене индустрије, а не пољопривредне

Економија

01.09.2020 у 22:00

Какве су шансе чачанске шљиве на Блиском истоку

Шанса на Блиском истоку постоји и за друге врсте воћа и поврћа из Србије, а не само за шљиву, каже за „Политику” Марко Селаковић, руководилац канцеларије Привредне коморе Србије у Дубаију. Он је недавно најавио могућност већег извоза домаћих пољопривредних производа на ова тржишта, а посебно шљиве, по којој је наша земља препознатљива. – Дистрибутери и трговински ланци задовољни су квалитетом српског воћа и поврћа. Верујем да српско воћарство заиста има шансу на овом тржишту. Шљива такође има прилику, али морамо да урадимо доста тога да бисмо је искористили – истиче Селаковић. Како је рекао, проходност имају свежа шљива и сушени програм, а вероватно и пласман концентрата, мада ту могућности тек треба додатно истражити. Врло је важно да уђемо у брендирање српске шљиве ако желимо да

Гастрономија

24.08.2020 у 14:20

Само хлеб ван фрижидера

Након што су уживали у летњој гозби, на којој је било шваргли, кобасица, шунке и сличних месних прерађевина, или ћевапчића, пљескавица, хамбургера, слаткиша од јаја и млека: кремова, кремпита, сладоледа, многи се сусретну са здравственим тегобама које су последица тровања хране. Мада мање-више знамо да је у летњим месецима ризично узимати намирнице које су дуго стајале на собној температури, и тровања храном нису ретка појава и доказ су да се санитарно-хигијенским мерама за чување хране ипак не поклања довољно пажње. Дакле, иако не мора да дође до видљивих промена боје, укуса или мириса који указују на неисправност, прехрамбени производи који се држе ван расхладних уређаја дуже од 24 часа, а некад и знатно краће, оправдано постају сумњиви. Да би се спречило кварење, све намирнице, а пре

Магазин

13.08.2020 у 20:00

Слатко с мало шећера

Ако сте постали свесни колико је обичан шећер заступљен у свакодневној исхрани, вероватно ћете пожелети да неке од производа избаците из исхране. Ово понекад може бити невероватно тешка одлука. Неке особе, попут дијабетичара, морају да буду информисане о свим производима који садрже шећер. Такође, особе које су на рестриктивним дијетама морају да прате и унос шећера. Иако воће садржи пуно других здравих хранљивих материја, неке воћке имају више шећера од других. То су прости шећери који се брзо ресорбују. Ево листе оног воћа које има најмање шећера: Авокадо Иако није баш прво што вам пада на памет кад помислите на воће, авокадо је невероватно сиромашан шећером: 0,7 грама шећера на 100 грама плода без коштице! То је мање од један одсто шећера, иако је удео угљених хидрата

Гастрономија

10.08.2020 у 13:23

Уживање у црвеним бобицама

Упитан, пред одлазак из Србије, шта ће му највише недостајати кад заврши службовање у Београду, амбасадор једне скандинавске земље нам је рекао: малине, рибизле, купине, боровнице. Причао је како су се, у ово доба године, његова деца отимала о повластицу ко ће од њих да оде на пијацу, јер су се већ унапред радовала тезгама с гајбицама црвеног бобичастог воћа, а свако је имао омиљено, па би оно и превагнуло. – Увек су се враћали с препуним кесама! Биће им тешко, кад одемо одавде, да се навикну да ово воће купују у радњи по стотинак грама, плаћају за то онолико колико би у Србији за килограм, и да на крају закључе да мирис и укус нису ни приближни овдашњем – био је искрен дипломата. И док његови земљаци и други „западњаци” ове драгоцене воћке радо стављају у јела од меса (нарочито су

Економија

28.07.2020 у 19:11

У Србији под боровницом око две хиљаде хектара

У Србији је боровницом засађено око 2.000 хектара, а то воће се углавном извози у Русију и Холандију, ове године килограм се продавао по цени од 5,5 до 6,5 евра. Власник воћњака америчке боровнице (дјук) од десет хектара из села Предворица код Шапца Саша Кесеровић рекао је за Бету да целокупан род извози и да нема проблема са власником хладњаче и извозником као произвођачи другог воћа. ; „Боровницу продајемо познатом купцу из Холандије и Русије, мала количина се прода на домаћем тржишту јер су скупе, килограм је од 1.200 до 1.500 динара”, рекао је Кесеровић. Додао је да узгој боровница „није лош бизнис”, али и да је веома захтеван и да су потребна велика улагања, за први хектар око 60.000 евра, а касније за други нешто мање, око 50.000 евра. Кесеровић је рекао да држава

Београд

20.07.2020 у 20:15

Гроцка на трону српског воћарства

Oпштина која заузима завидно прво место у земљи по производњи кајсијa, брескви и трешања, треће по производњи јабука и пето по производњи крушака смештена је непуних тридесет километара од центра града. Реч је о Гроцкој. Она је и прва на трону у читавој Србији по укупној површини земље под планташким воћњацима. Због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе, Гроцка је одавно надалеко чувен воћарски крај. Чак 90 одсто свих пољопривредних произвођача бави се гајењем различитих култура воћа, док се њих свега 10 одсто бави узгојем повртарских култура. Због тога не чуди што је називају и српском и малом Калифорнијом. – У Гроцкој се под воћњацима налази 7.493 хектара и то у око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава. Оваквих

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 01:38

Србије са 3:1 савладала Белгију

13.06.2026 у 01:25

Северна Кореја осудила америчко одобрење продаје ракета Јужној Кореји

13.06.2026 у 01:14

Дмитријев позвао Хантера Бајдена да проговори о корупцији своје породице у Украјини

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац

12.06.2026 у 23:43

Кадиров: Украјина не треба да постоји као држава

12.06.2026 у 23:27

Канада и БиХ ремизирали у Торонту