Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Gastronomija

05.10.2020 u 12:52

Jesen stiže, dunjo moja

Stigla je jesen, a s njom i dunje. Nije ova blagoslovena voćka tek tako ušla u stihove i postala jedno od omiljenijih ženskih imena u Srbiji. Zbog svojih vrlina i ukusa zaslužila je da dobije počasno mesto na jesenjoj trpezi, ali i da, kao ponos kuće, ostane tokom cele zime – bilo da je reč o tvrdom zlatastom plodu, koji iz ostave ili s vrha ormana širi opojni miris, o lekovitom kompotu ili o čuvenom vojvođanskom slatkišu. (Foto Piksabej) Ovaj „slatki sir” (kitnikez) stigao nam je iz Austrougarske u vreme Marije Terezije, i do pre neku deceniju tradicionalno se pravio gotovo u svakoj kući u Banatu. Iznosio se za praznike, služio dragim gostima i krio od dečurlije koja bi ga, samo da mogu, smazala celog čim otkriju gde ga drže. Kulinari dunju rado dodaju u sosove i prelive

Gastronomija

16.09.2020 u 17:02

Vitamini u teglama

Odavno ne važi podela na zimske i letnje namirnice. Zahvaljujući razvoju poljoprivrede i saobraćaja, usred zavejanog Beograda, i u februaru mogu da se jedu jagode, a stanovnici skandinavskih zemalja svih 12 meseci imaju na meniju mesnate, crvene paprike. Tradicija spremanja hrane za zimu – zimnice ipak se održava, barem na našim prostorima. Uveliko se pune tegle i flaše sokovima, džemovima, kompotima, ajvarom, turšijom i drugim ukusnim slatkim i slanim zalogajima. Voće i povrće konzervira se u kućnim uslovima po receptima nasleđenim od mama i baka. I u prodavnicama na rafovima prodaje se industrijska zimnica. Jedno od osnovnih pravila za pripremu je da bez kvalitetnog voća i povrća nema dobre zimnice. Od najlepših plodova kuva se kompot, dok malo lošije voćke završavaju u pekmezu,

Ekonomija

13.09.2020 u 09:41

Hrvati zbog nestašice uvoze šljive iz Srbije

Ko od koga uvozi voće, ko je uspešniji u podizanju zasada i šta se može očekivati na tržištu, jedna je od glavnih tema u regionu ove sezone budući da cene voća rastu. Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se. – Susedna Srbija proizvodi oko 500.000

Ekonomija

04.09.2020 u 22:00

Samo Poljska proizvodi više smrznutog voća od nas

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja. Kako je objavio sajt „Makroekonomija”, Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom „Makroekonomije” obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica. Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne

Ekonomija

01.09.2020 u 22:00

Kakve su šanse čačanske šljive na Bliskom istoku

Šansa na Bliskom istoku postoji i za druge vrste voća i povrća iz Srbije, a ne samo za šljivu, kaže za „Politiku” Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju. On je nedavno najavio mogućnost većeg izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda na ova tržišta, a posebno šljive, po kojoj je naša zemlja prepoznatljiva. – Distributeri i trgovinski lanci zadovoljni su kvalitetom srpskog voća i povrća. Verujem da srpsko voćarstvo zaista ima šansu na ovom tržištu. Šljiva takođe ima priliku, ali moramo da uradimo dosta toga da bismo je iskoristili – ističe Selaković. Kako je rekao, prohodnost imaju sveža šljiva i sušeni program, a verovatno i plasman koncentrata, mada tu mogućnosti tek treba dodatno istražiti. Vrlo je važno da uđemo u brendiranje srpske šljive ako

Gastronomija

24.08.2020 u 14:20

Samo hleb van frižidera

Nakon što su uživali u letnjoj gozbi, na kojoj je bilo švargli, kobasica, šunke i sličnih mesnih prerađevina, ili ćevapčića, pljeskavica, hamburgera, slatkiša od jaja i mleka: kremova, krempita, sladoleda, mnogi se susretnu sa zdravstvenim tegobama koje su posledica trovanja hrane. Mada manje-više znamo da je u letnjim mesecima rizično uzimati namirnice koje su dugo stajale na sobnoj temperaturi, i trovanja hranom nisu retka pojava i dokaz su da se sanitarno-higijenskim merama za čuvanje hrane ipak ne poklanja dovoljno pažnje. Dakle, iako ne mora da dođe do vidljivih promena boje, ukusa ili mirisa koji ukazuju na neispravnost, prehrambeni proizvodi koji se drže van rashladnih uređaja duže od 24 časa, a nekad i znatno kraće, opravdano postaju sumnjivi. Da bi se sprečilo kvarenje, sve

Magazin

13.08.2020 u 20:00

Slatko s malo šećera

Ako ste postali svesni koliko je običan šećer zastupljen u svakodnevnoj ishrani, verovatno ćete poželeti da neke od proizvoda izbacite iz ishrane. Ovo ponekad može biti neverovatno teška odluka. Neke osobe, poput dijabetičara, moraju da budu informisane o svim proizvodima koji sadrže šećer. Takođe, osobe koje su na restriktivnim dijetama moraju da prate i unos šećera. Iako voće sadrži puno drugih zdravih hranljivih materija, neke voćke imaju više šećera od drugih. To su prosti šećeri koji se brzo resorbuju. Evo liste onog voća koje ima najmanje šećera: Avokado Iako nije baš prvo što vam pada na pamet kad pomislite na voće, avokado je neverovatno siromašan šećerom: 0,7 grama šećera na 100 grama ploda bez koštice! To je manje od jedan odsto šećera, iako je udeo ugljenih hidrata

Gastronomija

10.08.2020 u 13:23

Uživanje u crvenim bobicama

Upitan, pred odlazak iz Srbije, šta će mu najviše nedostajati kad završi službovanje u Beogradu, ambasador jedne skandinavske zemlje nam je rekao: maline, ribizle, kupine, borovnice. Pričao je kako su se, u ovo doba godine, njegova deca otimala o povlasticu ko će od njih da ode na pijacu, jer su se već unapred radovala tezgama s gajbicama crvenog bobičastog voća, a svako je imao omiljeno, pa bi ono i prevagnulo. – Uvek su se vraćali s prepunim kesama! Biće im teško, kad odemo odavde, da se naviknu da ovo voće kupuju u radnji po stotinak grama, plaćaju za to onoliko koliko bi u Srbiji za kilogram, i da na kraju zaključe da miris i ukus nisu ni približni ovdašnjem – bio je iskren diplomata. I dok njegovi zemljaci i drugi „zapadnjaci” ove dragocene voćke rado stavljaju u jela od mesa (naročito su

Ekonomija

28.07.2020 u 19:11

U Srbiji pod borovnicom oko dve hiljade hektara

U Srbiji je borovnicom zasađeno oko 2.000 hektara, a to voće se uglavnom izvozi u Rusiju i Holandiju, ove godine kilogram se prodavao po ceni od 5,5 do 6,5 evra. Vlasnik voćnjaka američke borovnice (djuk) od deset hektara iz sela Predvorica kod Šapca Saša Keserović rekao je za Betu da celokupan rod izvozi i da nema problema sa vlasnikom hladnjače i izvoznikom kao proizvođači drugog voća. ; „Borovnicu prodajemo poznatom kupcu iz Holandije i Rusije, mala količina se proda na domaćem tržištu jer su skupe, kilogram je od 1.200 do 1.500 dinara”, rekao je Keserović. Dodao je da uzgoj borovnica „nije loš biznis”, ali i da je veoma zahtevan i da su potrebna velika ulaganja, za prvi hektar oko 60.000 evra, a kasnije za drugi nešto manje, oko 50.000 evra. Keserović je rekao da država

Beograd

20.07.2020 u 20:15

Grocka na tronu srpskog voćarstva

Opština koja zauzima zavidno prvo mesto u zemlji po proizvodnji kajsija, breskvi i trešanja, treće po proizvodnji jabuka i peto po proizvodnji krušaka smeštena je nepunih trideset kilometara od centra grada. Reč je o Grockoj. Ona je i prva na tronu u čitavoj Srbiji po ukupnoj površini zemlje pod plantaškim voćnjacima. Zbog svog plodnog zemljišta duž međunarodne reke Dunav, zatalasanog terena i odgovarajuće klime, Grocka je odavno nadaleko čuven voćarski kraj. Čak 90 odsto svih poljoprivrednih proizvođača bavi se gajenjem različitih kultura voća, dok se njih svega 10 odsto bavi uzgojem povrtarskih kultura. Zbog toga ne čudi što je nazivaju i srpskom i malom Kalifornijom. – U Grockoj se pod voćnjacima nalazi 7.493 hektara i to u oko 3.000 registrovanih, aktivnih poljoprivrednih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: voće