Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

26.07.2021 у 20:00

Тридесет друге Летње олимпијске игре – Токио 2020

Летње Олимпијске игре представљају водећи међународни спортски догађај на којем се хиљаде спортиста из целог света такмиче у различитим спортовима и дисциплинама. На свом почетку представљале су скромно спортско дешавање, а данас су прерасле у велики мултиспортски догађај који има утицај на културни, финансијски, туристички и технолошки развој. Игре XXXII Олимпијаде биће друге у историји олимпијског покрета које ће се одржати у Токију. Од 23. јула до 8. августа 2021. године, главни град Јапана ће угостити близу 11000 спортиста који ће се такмичити у 33 олимпијска спорта и 50 дисциплина. Токио је изабран за домаћина XXXII Летњих олимпијских игара на 125. заседању МОК-а одржаном 7. септембра 2013. године у Буенос Ајресу, Аргентина. Градови који су се такође борили за прилику да

Магазин

19.07.2021 у 20:08

Дигитализација

Дигитализација и дигиталне технологије мењају савремени свет на начин који се не може упоредити са другим променама у дугој историји људске цивилизације. Неке од најважнијих тема, које су посебно обележиле друштвене промене изазване дигитализацијом и феномене који их прате, могу се сврстати у категорије које су симболично приказане пригодним поштанским маркама издања Дигитализација. Електронска управа омогућава вишеструке и брзе промене на боље у друштвеној организацији и квалитету живота грађана и омогућава даље повезивање са свим тачкама на планети и свим људима и народима света. Дигиталне креативне индустрије омогућавају нове узлете људске имагинације и уметничког исказа и доживљаја, доступног ширим круговима

Магазин

12.07.2021 у 20:00

Европска заштита природе

Споменик природе „Бледерија” Налази се на југозападном ободу регије Дунавског кључа, југозападно од Кладова и ставља се под заштиту како би се очувало богатство и разноврсност облика геодиверзитета. Извориште Бледерије је разбијеног типа, са четири места истицања врела, два акумулативна водопада, од којих низводнији, због висине од око 7 m, лепоте и богатства воде, представља објекат хидролошког наслеђа Србије. Велике акумулације бигра су у доњем току, а врелска пећина Соколовице, са истоименим повременим врелом гравитационог типа и периодским током је низводно од локалитета „Град”, до састава са токовима Суваја и Бледерија, које су усекле живописну кречњачку клисурицу са неколико изразитих сужења и слапова. На подручју споменика природе површине 398,87 ha је установљен II режим

Магазин

05.07.2021 у 20:14

Шестсто педесет година града Крушевца

Средњовековна престоница кнеза Лазара, данас савремени град модерне Србије, Крушевац има изузетно богато културно-историјско наслеђе и чврсто се ослања на темеље своје славне прошлости. Кнез Лазар га је подигао 1371. године, одабравши га за своју престоницу. О славној прошлости Лазаревог града сведочи црква Лазарица, зидана од 1376. до 1380. године, у којој је обављено причешће српске војске пред одлазак у Косовски бој. Ову цркву кнез Лазар подигао је у славу прворођеног сина Стефана. О сјају Лазаревог града, поред цркве Лазарице, сведоче и остаци Кнежевог двора и Донжон – главна одбрамбена кула. Лазарев град красе и споменик кнезу Лазару и зграда Народног музеја, а недалеко од Лазаревог града, на Тргу Деспота Стефана, 2018. постављен је споменик у бронзи кнегињи Милици, дело академског

Магазин

28.06.2021 у 21:58

Дан Африке

Дан Африке обележава се 25. маја, у знак сећања на дан када су шефови 32 независне државе aфричког континента у Адис Абеби потписали повељу којом је створена прва организација независних афричких држава – Организација афричког јединства, која је прерасла у организацију под називом Афричка унија. Примарни циљ Афричке уније је постизање јединства и солидарности афричких земаља и њихових грађана, у складу са визијом уније о јединственој, просперитетној и Африци као континенту мира, којим управљају његови житељи. Пригодна поштанска марка има панафрички мотив – скулптуру од дрвета Мапа Африке, дело Николе Коље Милуновића, начињену од различитих врста дрвета из Африке, насталу поводом отварања Музеја афричке уметности у Београду. Скулптура је специфична јер у рељефу не приказује географску,

Магазин

21.06.2021 у 21:25

Сто година од рођења Зорана Петровића

Зоран Петровић (Сакуле, 7. април 1921 – 23. јун 1996.) гимназију је завршио у Панчеву, а Академију ликовних уметности у Београду 1948. код професора В. Поморишца, М. Милуновића и И. Табаковића. Специјални течај је похађао 1949. у класи професора Ђ. Андрејевића Куна. Од 1951 – 1953. био је члан групе Самостални, а од 1955 – 1960. Децембарске групе. Учествовао је у оснивању уметничких колонија у Бачкој Тополи и Ечки. Излагао је на бројним групним изложбама од 1948, а на самосталним од 1953. године по читавој Југославији и у иностранству. Био је редовни професор на одсеку цртежа и сликарства Факултета ликовних уметности (некадашња АЛУ) у Београду (1949 – 1986). Бавио се сликарством, вајарством, цртежом и колажом, а упоредо и књижевношћу (Село Сакуле, а у Банату, Пенџери равнице), писао

Магазин

14.06.2021 у 20:15

Сто двадесет пет година од рођења Саве Шумановића

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896 – Сремска Митровица, 30. август 1942) један је од највећих српских сликара свих времена. Реалну гимназију завршио је у Земуну, а Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, где је и приредио прву самосталну изложбу 1918. године. У јесен 1920. године одлази у Париз, где се усавршава на Академији код истакнутог уметника Андре Лота. Тада настају најзначајније кубистички оријентисане слике у историји нашег сликарства: Скулптор у атељеу, Мртва природа са сатом, Морнар на молу, Лучки агент. Након Париза се враћа у Загреб, где пише есеје Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство, веома значајне за разумевање његових идеја и уметности. Поново одлази у Париз 1925, где излаже на Јесењем салону 1926. Тада настаје Доручак на трави, аутопортрет

Магазин

07.06.2021 у 20:03

Сто педесет година од слања прве српске разгледнице

Прву српску разгледницу, популарно названу „Змај”, послао је Јован Манојловић 19. маја 1871. године из Беча, из редакције часописа „Змај” у Сомбор, на адресу адвоката Димитрија Манојловића. Написана је на српском језику, ћириличким писмом. Сама дописница штампана је на картону формата 155 mm х 105 mm, техником бакрореза који је колорисан, код бечког типографа и резбара Рудолфа Ширера фон Валдхајма почетком 1871. Разгледницу је наручила редакција сатиричног часописа „Змај”, који је један од првих и најбоље уређиваних шаљивих листова на српском језику, и по којем је његов покретач и уредник Јован Јовановић и добио надимак Змај. Овај сатирични часопис Јован Јовановић покренуо је 1864. године, а назив „Змај” је игра речима, пошто је 3. мај био датум одржавања Мајске скупштине 1848.

Магазин

01.06.2021 у 20:02

Европа – Угрожене националне дивље врсте

Falco cherrug – степски соко Степски соко се гнезди од централне Европе на западу, па све до Манџурије на истоку широм умереног појаса Евроазије. Мужјаци и женке су слични по обојености, али су женке веће и теже. Углавном се храни глодарима и птицама, најчешће текуницама и голубовима. Код нас се гнезди у већ направљеним гнездима, углавном гавранова које преотима од домаћина током марта. Ова врста полаже од 3 до 6 јаја, на којима лежи женка, док се о младима старају оба родитеља. Степски соко је угрожен на глобалном нивоу, а брзи пад популације је забележен свуда, нарочито на подручју Азије где живи већина популације. Главни узроци пада популације су уништавање станишта, прогањање и убијање. У Србији је степски соко најзначајнија врста глобално угрожене птице. Код нас је

Магазин

24.05.2021 у 20:15

Седамдесет пет година од обнове друмско-железничког моста преко Дунава

У новембру 2021. обележава се 75 година од обнове друмско-железничког моста преко Дунава. Градња моста започела је 1928, а завршена је у новембру 1931, док је коначно уређење највећег дела моста трајало до 1934. године. Кнез-намесник Павле Карађорђевић отворио је 10. новембра 1935. за јавни саобраћај панчевачку пругу и нови „Мост краља Петра Карађорђевића”. Градња моста привукла је пажњу стране јавности, јер је био један од највећих у Европи. Укупна дужина била је 1.526 м, од чега је над водом 1.134 м, док је вијадукт изнад десне обале Дунава био 134,9 м и продужење моста над левом обалом 256,8 м. Панчевачки мост градила су немачка предузећа: „Deutsch Luxemburgisch Bergwerks und Hütten, A. G.” (горњи строј) и „Siemens-Bauunion G.M.B.H. – Siemenstand” (бетонски стубови и сл). Коловоз

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса