Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.96	103.58	103.27
	126.91	127.67	127.29

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Култура

20.12.2015 у 08:15

Да ли Умберто Еко негира новинарство

Познати италијански писац, филозоф и есејиста, некадашњи професор семиотике на Универзитету у Болоњи, Умберто Еко (83) не престаје да изазива полемике својим новим романом „Нулти број” који се бави увек актуелном темом утицаја медија. Док се пење на врх бестселер топ листа, овај његов седми роман недавно је објавила кућа „Вулкан издаваштво”, а са италијанског превели Мирела Радосављевић и Александар Леви. Аутор „Имена руже”, „Фукоовог клатна”, „Баудолина”, „Прашког гробља”, „Историје лепоте” и „Историје ружноће”, у новој књизи лако је довео у везу новинарство и теорију завере. Писао је о томе како су новине постале машинерија за фабриковање фалсификата, инсинуација и поткрепљивање лажи, чији је циљ да се уцењују личности из јавног живота како би их придобили да раде по

Култура

18.12.2015 у 19:12

„Златни сунцокрет” Драгану Великићу за роман „Иследник”

Награда „Златни сунцокрет”, позната као Виталова награда, за 2015. годину додељена је роману Драгана Великића „Иследник” у издању Лагуне из Београда, одлучио је једногласно жири у саставу Владимир Гвозден, председник, Драган Јовановић Данилов и Никола Страјнић. У образложењу се, између осталог, каже: Драган Великић у роману „Иследник” излаже анатомију душе која се бори против болести заборава тако што, кроз игру сећања и документа, ислеђује властиту путању у јавном и приватном животу, показујући још једном да сложеност егзистенције не налази искупљење у једноставности писањa. Роман је заводљива прича о потрази главног јунака за начином како да прикаже „малу историју”, како да сазда људски и књижевни лик властите мајке, што укључује описе интимних тренутака, али и покушаје

Ритам

17.12.2015 у 14:55

Вече посвећено Пати Смит у Дому културе Студентски град

Књижевно вече поводом књиге Пати Смит „Сакупљање вуне”, у преводу Зорана Пауновића, биће одржано вечерас у 18 сати у Клубу „Магистрала” у Дому културе Студентски град у Београду. Разговор, у ком ће учествовати Дејан Цукић, Петар Јањатовић и Мићун Ристић, биће праћен и приказивањем спотова и концертних снимака Пати Смит. „Сакупљање вуне” истовремено је и поетска проза и роман о одрастању, у којем јунакиња, док упознаје свет, мање размишља о том свету, а више ослушкује сопствени доживљај болног преласка из света невиности у свет искуства. „Због тога у њеној причи имагинација односи победу над разумом, а уметност над животом, чувајући при том сву његову лепоту и узвишеност”, рекао је је Зоран Пауновић о књизи Пати Смит. Песникиња, визуелна уметница и певачица Пети Смит, изузетно

Култура

16.12.2015 у 22:10

Књига интервјуа Весне Рогановић

Издавачка кућа „Дерета” објавила је књигу интервјуа Весне Рогановић „Сфинга пред вратима”, уреднице „Културног додатка” нашег листа, насталих током ауторкине тридесетогодишње каријере новинара, као и преводиоца са енглеског језика. Разговори са Ђерђом Конрадом, Надин Гордимер, Давидом Гросманом, Чарлсом Симићем, сер Роналдом Харвудом, Артуром Милером, Амосом Озом, Јосифом Бродским, Гинтером Грасом, Полом Остером и другима, објављивани су у „Борби”, „Новој Нади”, „Блицу”, „Демократији”, „Данасу”, „Политици” и књижевним часописима. Ова збирка интервјуа добила је наслов по разговору са Давидом Гросманом, како је објаснио уредник издања Зоран Богнар, указујући на симболику Сфинге, сталан изазов пред писцем да демистификује стварност. – „Сфинга пред вратима” књига је која се чита

Култура

14.12.2015 у 22:33

Завод за уџбенике из Београда објавио све драме Чехова у једној књизи

У луксузној опреми, на шестсто страна, Завод за уџбенике из Београда објавио је „Драме” Антона Павловича Чехова (1860–1904). У књизи, коју је приредио проф. др Зоран Божовић, објављене су све Чеховљеве драме које су превели: Милосав Бабовић, Радојица Јовићевић, Драган Копривица, Петар Буњак и Зоран Божовић. Лепотом књиге бавили су се Тијана Павловић и Борис Кузмановић. Као драмски писац Чехов се огласио једночинкама: „Лабудова песма” (1887), „Медвед” и „Просидба” (1888), „Свадба” и „Трагичар од невоље” (1890), „Јубилеј” (1892) и монологом „О штетности дувана” (1903). У рукопису су остале „Татјана Рјепина”, инспирисана истоименом комедијом А. С. Суворина, и „Крчма на друму” која је забрањена за извођење. Чеховљев прелаз са једночинки на драме, објашњава Божовић, одговара преласку са

Друштво

08.12.2015 у 17:52

Будимир Лончар: Новинарство је било слободније у време једнопартијске Југославије

БЕОГРАД – Последњи министар иностраних послова Југославије Будимир Лончар оценио је данас да је новинарство у једнопартиској Југославији било слободније и са више плурализма, него што је то случај у данашњем вишестраначју. „Новинарство је данас напустило моралне принципе и кренуло против властите улоге”, казао је Лончар на данашњој промоцији књиге „Огледало моћи” у којој су сабрани интервјуи са некада најзначајнијим личностима светске политике које је, током 50 година дуге каријере, пишући за недељник НИН, направио новинар Хари Штајнер, јавља Бета. Лончар је указао да се у свеопштој светској кризи догодила и издаја новинарства. Промоција књиге била је организована у Музеју историје Југосавије, у близини Куће цвећа, што је некадашњем шефу дипломатије у време када се некада заједничка

Београд

06.12.2015 у 22:00

Основци читају класике, приче, стрипове, поезију...

Деца читају! Одговорно тврдим да није тачна изјава да деца не читају, која се константно провлачи. Можда је мање школараца пасионираних љубитеља класичне књижевности, али воле и класике, збирке прича, стрипове, приручнике... Не евидентира се да су деца редовни корисници електронских књига, врло доступних. У ПДФ формату на рачунару, таблету, ноутбуку, телефону, било ком екрану младе генерације читају, а ту не рачунам некњижевне текстове на форумима, блоговима, друштвеним мрежама – говори Александра Вићентијевић, на основу дугогодишњег искуства на месту библиотекара и руководиоца дечјег одељења Библиотеке града Београда. И званична статистика указује да дела језичких виртуоза написана за децу не скупљају прашину у библиотечким депоима. Више од половине укупног броја чланова Библиотеке

Култура

02.12.2015 у 22:05

Да ли је Србин нерадник који воли празник

Арчибалд Рајс пре Арчибалда Рајса. Такав опис одговара пољском лекару Јоахиму Медовичу који је 1842. године дошао у Кнежевину Србију, био професор судске медицине на Великој школи, аутор првих уџбеника из ове области, учесник српско-турских ратова и писац студије о манама и недостацима српског народа са којим је провео више од пола века. Пољак који је примио православну веру, оженио се са Српкињом, посрбио име у Аћим Медовић, до краја живота остао је у Србији и сахрањен је на Старом београдском гробљу. Српски народ му се одужио за живота, а поводом обележавања 200 година од његовог рођења, у Српској академији наука и уметности, недавно је представљен зборник „Др Аћим Медовић (1815–1893) – живот и дело” у издању САНУ и Српског лекарског друштва. Рођен у Подвиздову у источној

Култура

26.11.2015 у 21:00

Прва књига о мигрантској кризи

„Архипелаг” је недавно објавио у својој новој едицији „Пресек”, посвећеној књигама о управо одиграним догађајима и о процесима који су у току, књигу Алеша Штегера „На крају написано”. То је прва књига у европској књижевности о актуелној мигрантској кризи, о новој великој сеоби народа. У издању „Архипелага” објављено је прво штампано издање ове књиге. Познати словеначки песник, есејиста, прозни писац Алеш Штегер, рођен 1973. године у Птују, добитник је свих значајнијих награда за књижевност у Словенији, а његове песме, романи и есеји преведени су на више од двадесет језика. У издању „Архипелага” објављене су две књиге Алеша Штегера: књига есеја „Берлин” и путописни роман „Понекад је јануар усред лета”. „На крају написано” књига је есеја и записа, прозних фрагмената и драматичних

Култура

17.11.2015 у 22:00

Књига о Мејбл Грујић – српски „Рат и мир”

Теслина фондација из Филаделфије пре неколико година предложила је да се напише књига – приручник о Николи Тесли, који би био део градива у америчким средњим школама. Одлучили су да тај посао повере Маји Херман Секулић која последњу деценију живи у Њујорку и познаје америчку читалачку публику. Мајa Херман Секулић у Београду је дипломирала светску књижевности и докторирала на Принстону. До сада је објавила 12 књига, пише поезију, романе, есеје и бави се превођењем. Јуче је представљена њена књига о Тесли „Who was Nikola Tesla – the genius who gave us light” (издање Завода за уџбенике) и „Ma belle – Мејбл Грујић, прва америчка дама Србије”, у издању „Службеног гласника”.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

25.06.2026 у 13:21

Мерц позвао Москву да замрзне линију фронта и уђе у преговоре

25.06.2026 у 13:18

Влада одобрила новац за завршетак радова на Храму Светог Саве

25.06.2026 у 13:13

Измене Закона о финансирању политичких активности ушле у скупштинску процедуру

25.06.2026 у 13:12

Станковић: Планирамо нови Закон о високом образовању, могуће отварање страних факултета

25.06.2026 у 13:04

Кнежевић: Спајићева влада преузела наратив да је Београд крив за све у региону

25.06.2026 у 13:03

Додик: Дајем сагласност Изетбеговићу да објави снимак нашег разговора