Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Друштво

16.04.2022 у 13:40

И пилоти су у рату стварали Републику Српску

У Дому Војске Србије у Београду јуче је представљена књига пензионисаног генерал-мајора Живомира Нинковића „Ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске у рату 1992–1995. године”. Аутор је ратни командант ВиПВО Војске Републике Српске (ВРС), официр који је створио и кроз рат у БиХ водио српске пилоте, „противавионце” и сво пратеће особље. Иако по снази и броју припадника мало, ратно ваздухопловство ВРС остварило је велике успехе обарајући непријатељске (хрватске и НАТО) авионе и пружајући ватрену подршку саборцима на земљи. Тако је било и у одсудним борбама као што су битка за коридор 1992. или одбрану Бањалуке 1995. године. У рату за стварање Републике Српске погинула су 54 припадника ВиПВО. – Када је почео рат, било нас је свега 17 пилота, рачунајући и мене.

Култура

13.04.2022 у 20:00

Сезан је био гладан на другачији начин

Српска књижевна задруга ове године обележава 130 година од оснивања, важним издањима, најпре у свом плавом „Колу”, где је недавно објављено Плутархово дело „О Сократовом демону/О сујеверју”, у преводу и са предговором и напоменама Ноела Путника. У овим списима, Плутарх се истиче као синтетичар не само наслеђених филозофских традиција већ и оновремених мистичких и религијских, а такође и политичких тековина. Оно на шта посебно указује Ноел Путник јесте контекст у којем Плутарх пише своје теолошке радове, које је немогуће разумети без узимања у обзир појаве „теолошког заокрета”, у позноантичкој филозофији, који се односи на брисање граница између филозофије, религије и магије, у оквиру хеленистичког синкретизма. Ова античка представа о демонима говори о посредништву између

Култура

13.04.2022 у 14:07

Милени Марковић уручена Нинова награда

Најпрестижнију Нинову награду за најбољи роман у 2021. години јуче је Милени Марковић свечано уручио прошлогодишњи добитник Светислав Басара, за дело „Деца”, у издању „Лом-а”. Награда је иначе уручена 68. пут. Признање за Нинову личност године примила је Светлана Бојковић, за друштвени и еколошки активизам. Свечаност је одржана у Југословенском драмском позоришту које је важно за обе добитнице. Члан жирија Нинове књижевне награде Иван Миленковић прочитао је свој критички текст поводом награђене књиге: – Роман Милене Марковић није истинит зато што она верно преноси стварност и удваја је у свом роману, већ зато што ту стварност граби, халапљиво, меље је језиком, као воденичким точком, потом је гута и оплођује, да би је избацила из своје утробе као део сопственог меса. Онако како

Култура

10.04.2022 у 12:49

Најбоља Стаљинова биографија

Књига Олега Хлевњука „Стаљин. Живот једног вође”, недавно је објављена у издању „Архипелага”, у историографској едицији „Време и прича” и у преводу Горана Живковића. Ово капитално дело модерне историографије у критици се често помиње као најбоља Стаљинова биографија. „Узбудљива као врхунски историјски роман, књига Олега Хлевњука је драгоцена за разумевање једног човека, једног времена, једне идеологије и једног модела власти. Настала на основу дугогодишњих истраживања, а добрим делом и захваљујући документима из архива отворених у протеклих тридесет година, књигa прати Стаљинов живот од раног детињства, школовања и уласка у комунистички покрет, времена затвора у Сибиру и илегалног рада, преко Октобарске револуције и година Лењинове власти, Лењинове смрти и огорчене борбе за власт у

Култура

06.04.2022 у 20:15

Ти магични Мексиканци

Неколико важних дела мексичке књижевности у скорије време објавила је издавачка кућа „Танеси” из Београда, а међу њима је роман „Светковина” Хуана Хосеа Ареоле (1918‒2001) из 1963. године. Ареола се сматра једним од првих мексичких писаца који је експериментисао са кратком прозом и који је напустио реализам, служећи се истовремено елементима фантазије, као и идејама егзистенцијализма и апсурда. Био је подстицај за мексичке ауторе који су стремили магичном реализму, сатири и алегорији у свом раду. Током живота био је књиговезац, продавац, трговачки путник, глумац, професор књижевности... Захваљујући француској стипендији, 1945. године одлази у Париз да учи глуму, а по повратку у Мексико ради као глумац, коректор, новинар. Уз Хорхеа Луиса Борхеса сматра се оснивачем жанра есеја-приче.

Београд

06.04.2022 у 14:05

Сајам књига

На радост поклоника писане речи, Удружење грађана „Путујућа изложба рукотворина” организује сајам књига у сарадњи са „Комбанк двораном” у чијем холу ће сутра у 10 сати почети манифестација и трајаће до недеље. Посетиоци ће бити у прилици да свакодневно до 21 сат изаберу наслове домаће и светске књижевности за своју кућну библиотеку или као дар за драге особе. На штандовима ће своја издања изложити мале издавачке куће. Промоција сабраних дела Стевана Даничића ИК „Мирослав” биће одржана у петак, у 14 часова. Издаваштво „Жир” уприличиће у суботу у подне промоцију дела „Оркшки кувар” Ранка Трифковића, док ће издавач „Бедем” од 17 до 19 сати представити књигу „Језава” Младена Милосављевића и роман „Приче лопова поштењачине” из пера Сање Савић Милосављевић.

Култура

04.04.2022 у 19:16

Призвук мрског елитизма

Норвешки научни стил звучи наивно, рекли су, према анегдоти коју сам једном чула, студенти скандинавских језика из једне словенске земље, а њихов гостујући предавач из Норвешке се љутнуо. Млади људи из земаља некадашњег Источног блока су навикли на строге границе између свакодневног и академског регистра. Норвежанима ће пак таква разграничења увек носити призвук мрског елитизма. Колико је само ванјезичких утицаја довело до тог међународног скандала у малом, колико дубоко у прошлост сежу те различите представе о научном раду и научном стилу! Идеологија равноправности извршила је велики утицај на норвешки књижевни језик. Од 19. века постоје два равноправна норвешка књижевна језика, потекла из различитих дијалеката па и социолеката. Ти језици, букмол и ниношк, имају засебне правописе и

Култура

28.03.2022 у 21:15

Суштински сусрет човека и природе

Роман француске књижевнице Настасје Мартен „У очима звери” објавила је издавачка кућа „Клио”, у преводу Љиљане Мирковић. Реч је необичној прози, насталој на основу трауматичног искуства ауторке, коју је у августу 2015. године, у планинама Камчатке, у источном Сибиру, напао медвед и нанео јој озбиљне повреде по лицу. Она се одбранила и преживела, али је овај догађај у прози прерадила као сусрет два бића, приближавајући читаоцу перспективу природних закона, од којих се човек у великој мери отуђио. Овакву перспективу Настасја Мартен заступа и као антрополог. Све до студија у Паризу живела је у Алпима, а са 23 године придружила се номадском племену Гвич на Аљасци. Она је суживот с тим људима представила у документарној прози „Дивље душе: против Запада, отпор људи са Аљаске”, овенчаној

Култура

28.03.2022 у 10:33

Четири књиге посвећене Метохији и Подримљу

У оквиру библиотеке „Корени, насеља, порекло становништва, обичаји”, коју уређује Борислав Челиковић и објављује „Службени гласник” у сарадњи са Српском академијом наука и уметности, у књижари „Геца Кон” представљене су три књиге посвећене српској Метохији, као и књига посвећена Подримљу. Како је нагласио приређивач, пространство Метохије и њен историјски значај у прошлости српског народа условили су то да због броја студија написаних о насељима, становништву, народном животу и обичајима објави укупно четири тома посвећена овом пределу. У разговору су учествовали др Мирјана Менковић, етнолог, музејски саветник Етнографског музеја, др Урош Шешум, историчар, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду, мр Милун Стијовић, историчар, истраживач сарадник

Култура

21.03.2022 у 17:35

Дамоклов мач

Професија књижевног преводиоца доживела је једну од најчуднијих и најпроблематичнијих еволуција у историји. Некад је у старом Египту преводилац сврставан у ранг племића, док данас све чешће водимо битку да се његово име напише на корици преведене књиге. Мигел Саенз је говорио да уколико преводилац ради свој посао како треба, он је добротвор човечанства; у супротном, прави је јавни непријатељ. Дужност преводиоца је сложенија него што се може замислити. Он држи у рукама или у свом перу судбину једног страног аутора у одређеној земљи. Дакле, преводилац ради за писца, те можемо рећи да је он пишчев поданик. Mеђутим, онај до којег ће тај превод у финалној инстанци доћи јесте читалац. У свету у којем сви размишљају о тајни здраве косе Меган Маркл, ја ћу накратко скренути пажњу на Дамоклов

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 11:11

Савић: Светски конгрес економиста у Београду је велико признање за Србију

19.06.2026 у 11:08

Италија најпривлачнија туристичка дестинација у Европи

19.06.2026 у 11:05

Суд повезао масовно убиство у „Рибникару” са злочином у америчкој школи

19.06.2026 у 11:04

Бен Гвир након погибије израелских војника: Цео Либан мора да гори

19.06.2026 у 11:02

Макрон и Мерц против контаката руководства ЕУ са Москвом

19.06.2026 у 10:59

Сеизмички таласи из унутрашњости Земље померили Јапан