Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

16.04.2022 u 13:40

I piloti su u ratu stvarali Republiku Srpsku

U Domu Vojske Srbije u Beogradu juče je predstavljena knjiga penzionisanog general-majora Živomira Ninkovića „Vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske u ratu 1992–1995. godine”. Autor je ratni komandant ViPVO Vojske Republike Srpske (VRS), oficir koji je stvorio i kroz rat u BiH vodio srpske pilote, „protivavionce” i svo prateće osoblje. Iako po snazi i broju pripadnika malo, ratno vazduhoplovstvo VRS ostvarilo je velike uspehe obarajući neprijateljske (hrvatske i NATO) avione i pružajući vatrenu podršku saborcima na zemlji. Tako je bilo i u odsudnim borbama kao što su bitka za koridor 1992. ili odbranu Banjaluke 1995. godine. U ratu za stvaranje Republike Srpske poginula su 54 pripadnika ViPVO. – Kada je počeo rat, bilo nas je svega 17 pilota, računajući i

Kultura

13.04.2022 u 20:00

Sezan je bio gladan na drugačiji način

Srpska književna zadruga ove godine obeležava 130 godina od osnivanja, važnim izdanjima, najpre u svom plavom „Kolu”, gde je nedavno objavljeno Plutarhovo delo „O Sokratovom demonu/O sujeverju”, u prevodu i sa predgovorom i napomenama Noela Putnika. U ovim spisima, Plutarh se ističe kao sintetičar ne samo nasleđenih filozofskih tradicija već i onovremenih mističkih i religijskih, a takođe i političkih tekovina. Ono na šta posebno ukazuje Noel Putnik jeste kontekst u kojem Plutarh piše svoje teološke radove, koje je nemoguće razumeti bez uzimanja u obzir pojave „teološkog zaokreta”, u poznoantičkoj filozofiji, koji se odnosi na brisanje granica između filozofije, religije i magije, u okviru helenističkog sinkretizma. Ova antička predstava o demonima govori o posredništvu između

Kultura

13.04.2022 u 14:07

Mileni Marković uručena Ninova nagrada

Najprestižniju Ninovu nagradu za najbolji roman u 2021. godini juče je Mileni Marković svečano uručio prošlogodišnji dobitnik Svetislav Basara, za delo „Deca”, u izdanju „Lom-a”. Nagrada je inače uručena 68. put. Priznanje za Ninovu ličnost godine primila je Svetlana Bojković, za društveni i ekološki aktivizam. Svečanost je održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je važno za obe dobitnice. Član žirija Ninove književne nagrade Ivan Milenković pročitao je svoj kritički tekst povodom nagrađene knjige: – Roman Milene Marković nije istinit zato što ona verno prenosi stvarnost i udvaja je u svom romanu, već zato što tu stvarnost grabi, halapljivo, melje je jezikom, kao vodeničkim točkom, potom je guta i oplođuje, da bi je izbacila iz svoje utrobe kao deo sopstvenog mesa.

Kultura

10.04.2022 u 12:49

Najbolja Staljinova biografija

Knjiga Olega Hlevnjuka „Staljin. Život jednog vođe”, nedavno je objavljena u izdanju „Arhipelaga”, u istoriografskoj ediciji „Vreme i priča” i u prevodu Gorana Živkovića. Ovo kapitalno delo moderne istoriografije u kritici se često pominje kao najbolja Staljinova biografija. „Uzbudljiva kao vrhunski istorijski roman, knjiga Olega Hlevnjuka je dragocena za razumevanje jednog čoveka, jednog vremena, jedne ideologije i jednog modela vlasti. Nastala na osnovu dugogodišnjih istraživanja, a dobrim delom i zahvaljujući dokumentima iz arhiva otvorenih u proteklih trideset godina, knjiga prati Staljinov život od ranog detinjstva, školovanja i ulaska u komunistički pokret, vremena zatvora u Sibiru i ilegalnog rada, preko Oktobarske revolucije i godina Lenjinove vlasti, Lenjinove smrti i

Kultura

06.04.2022 u 20:15

Ti magični Meksikanci

Nekoliko važnih dela meksičke književnosti u skorije vreme objavila je izdavačka kuća „Tanesi” iz Beograda, a među njima je roman „Svetkovina” Huana Hosea Areole (1918‒2001) iz 1963. godine. Areola se smatra jednim od prvih meksičkih pisaca koji je eksperimentisao sa kratkom prozom i koji je napustio realizam, služeći se istovremeno elementima fantazije, kao i idejama egzistencijalizma i apsurda. Bio je podsticaj za meksičke autore koji su stremili magičnom realizmu, satiri i alegoriji u svom radu. Tokom života bio je knjigovezac, prodavac, trgovački putnik, glumac, profesor književnosti... Zahvaljujući francuskoj stipendiji, 1945. godine odlazi u Pariz da uči glumu, a po povratku u Meksiko radi kao glumac, korektor, novinar. Uz Horhea Luisa Borhesa smatra se osnivačem žanra eseja-priče.

Beograd

06.04.2022 u 14:05

Sajam knjiga

Na radost poklonika pisane reči, Udruženje građana „Putujuća izložba rukotvorina” organizuje sajam knjiga u saradnji sa „Kombank dvoranom” u čijem holu će sutra u 10 sati početi manifestacija i trajaće do nedelje. Posetioci će biti u prilici da svakodnevno do 21 sat izaberu naslove domaće i svetske književnosti za svoju kućnu biblioteku ili kao dar za drage osobe. Na štandovima će svoja izdanja izložiti male izdavačke kuće. Promocija sabranih dela Stevana Daničića IK „Miroslav” biće održana u petak, u 14 časova. Izdavaštvo „Žir” upriličiće u subotu u podne promociju dela „Orkški kuvar” Ranka Trifkovića, dok će izdavač „Bedem” od 17 do 19 sati predstaviti knjigu „Jezava” Mladena Milosavljevića i roman „Priče lopova poštenjačine” iz pera Sanje Savić Milosavljević.

Kultura

04.04.2022 u 19:16

Prizvuk mrskog elitizma

Norveški naučni stil zvuči naivno, rekli su, prema anegdoti koju sam jednom čula, studenti skandinavskih jezika iz jedne slovenske zemlje, a njihov gostujući predavač iz Norveške se ljutnuo. Mladi ljudi iz zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka su navikli na stroge granice između svakodnevnog i akademskog registra. Norvežanima će pak takva razgraničenja uvek nositi prizvuk mrskog elitizma. Koliko je samo vanjezičkih uticaja dovelo do tog međunarodnog skandala u malom, koliko duboko u prošlost sežu te različite predstave o naučnom radu i naučnom stilu! Ideologija ravnopravnosti izvršila je veliki uticaj na norveški književni jezik. Od 19. veka postoje dva ravnopravna norveška književna jezika, potekla iz različitih dijalekata pa i sociolekata. Ti jezici, bukmol i ninošk, imaju zasebne

Kultura

28.03.2022 u 21:15

Suštinski susret čoveka i prirode

Roman francuske književnice Nastasje Marten „U očima zveri” objavila je izdavačka kuća „Klio”, u prevodu Ljiljane Mirković. Reč je neobičnoj prozi, nastaloj na osnovu traumatičnog iskustva autorke, koju je u avgustu 2015. godine, u planinama Kamčatke, u istočnom Sibiru, napao medved i naneo joj ozbiljne povrede po licu. Ona se odbranila i preživela, ali je ovaj događaj u prozi preradila kao susret dva bića, približavajući čitaocu perspektivu prirodnih zakona, od kojih se čovek u velikoj meri otuđio. Ovakvu perspektivu Nastasja Marten zastupa i kao antropolog. Sve do studija u Parizu živela je u Alpima, a sa 23 godine pridružila se nomadskom plemenu Gvič na Aljasci. Ona je suživot s tim ljudima predstavila u dokumentarnoj prozi „Divlje duše: protiv Zapada, otpor ljudi sa Aljaske”,

Kultura

28.03.2022 u 10:33

Četiri knjige posvećene Metohiji i Podrimlju

U okviru biblioteke „Koreni, naselja, poreklo stanovništva, običaji”, koju uređuje Borislav Čeliković i objavljuje „Službeni glasnik” u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, u knjižari „Geca Kon” predstavljene su tri knjige posvećene srpskoj Metohiji, kao i knjiga posvećena Podrimlju. Kako je naglasio priređivač, prostranstvo Metohije i njen istorijski značaj u prošlosti srpskog naroda uslovili su to da zbog broja studija napisanih o naseljima, stanovništvu, narodnom životu i običajima objavi ukupno četiri toma posvećena ovom predelu. U razgovoru su učestvovali dr Mirjana Menković, etnolog, muzejski savetnik Etnografskog muzeja, dr Uroš Šešum, istoričar, docent na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, mr Milun Stijović, istoričar, istraživač saradnik

Kultura

21.03.2022 u 17:35

Damoklov mač

Profesija književnog prevodioca doživela je jednu od najčudnijih i najproblematičnijih evolucija u istoriji. Nekad je u starom Egiptu prevodilac svrstavan u rang plemića, dok danas sve češće vodimo bitku da se njegovo ime napiše na korici prevedene knjige. Migel Saenz je govorio da ukoliko prevodilac radi svoj posao kako treba, on je dobrotvor čovečanstva; u suprotnom, pravi je javni neprijatelj. Dužnost prevodioca je složenija nego što se može zamisliti. On drži u rukama ili u svom peru sudbinu jednog stranog autora u određenoj zemlji. Dakle, prevodilac radi za pisca, te možemo reći da je on piščev podanik. Međutim, onaj do kojeg će taj prevod u finalnoj instanci doći jeste čitalac. U svetu u kojem svi razmišljaju o tajni zdrave kose Megan Markl, ja ću nakratko skrenuti pažnju na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige