Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: криза

Свет

10.08.2016 у 17:09

Пучисти хтели Акина Озтурка за председника

АНКАРА - Организатори покушаја војног пуча у Турској су намеравали да за председника земље поставе бившег главног команданта Ратног ваздухопловства Акина Озтурка, јавили су турски медији, позивајући се на изворе у тужилаштву. Медији наводе да су учесници војног пуча открили списак са именима лица која је требало да заузму челна места у држави, а Озтурк је требало да постане председник, пренео је Спутњик. Озтурк није признао кривицу за учешће у покушају војног удара. Војни пуч, који је покушан у ноћи између 15. и 16. јула, а за који Анкара криви муслиманског свештеника Фетулаха Гулена, који живи у САД, пореметио је односе Турске са САД. Анкара упозорава Вашингтон да ће њихови односи бити још више погоршани уколико САД не изруче Гулена, подсећају локални медији, а преноси

Свет

21.06.2016 у 11:17

Спасилачки фонд еврозоне исплатио Атини 7,5 милијарде евра

АТИНА – Европски стабилизациони механизам (ЕСМ) исплатио је данас траншу помоћи Грчкој од 7,5 милијарди евра, након успешног завршетка ревизије грчког програма помоћи, изјавио је шеф спасилачког фонда еврозоне, Клаус Реглинг. „ЕСМ је исплатио 7,5 милијарди евра Грчкој”, објавио је Реглинг после састанка са грчким министром финансија Еуклидом Цакалотосом у Атини, преноси агенција Ројтерс. ЕСМ ће, према речима Реглинга, наставити да одобрава кредите Атини под повољним условима, а каматне стопе на зајмове Грчкој су, како је додао, ниже од један одсто уз просечан рок отплате кредита од 32 године. „Желимо да све време помажемо грчкој економији, али с обзиром на то да су прогнозе врло неизвесне, не знамо тачно какве ће њене потребе бити кроз неколико година”, казао је

Економија

28.04.2016 у 08:07

Јавни дуг у марту 24,44 милијарде евра

Јавни дуг Србије на крају марта износио је 72 одсто БДП-а, што је за четири одсто мање у односу на 31. децембар 2015, објавило је Министарство финансија. У апсолутним износима, према подацима ресорног министарства, последњег дана децембра јавни дуг је износио 24,8 милијарди евра, а на крају марта 24,44 милијарде. У фебруару је јавни дуг био 24,86 милијарде евра, што је 73,6 одсто БДП-а. Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем у БДП-у од 59,6 одсто. Закон предвиђа да удео јавног дуга у БДП-у не сме прећи 45 одсто, док је законски лимит у ЕУ 60 одсто БДП-а. (Танјуг)

Свет

16.04.2016 у 14:10

Шпанска влада тражи бољу контролу трошкова

МАДРИД – Шпански вршилац дужности министра финансија сусрео се са челницима регија у петак касно увече, и затражио да боље контролишу буџетске трошкове како би покушали да зауздају један од највећих дефицита у Европској унији, преноси Ројтерс. Пред Шпанијом је веома тежак задатак у време када ће, вероватно у јуну, бити расписани нови избори, други од децембра.Шпанија се састоји од 17 региона који сами управљају својим буџетима, а највише новца троше у области здравствене заштите и образовања. Претерана потрошња регионалних влада само је припомогла да земља уђе у већу кризу у време када је евро зона у великим финансијским проблемима. Студенти носе картонске оловке са натписом „Ово је наше оружје“, током протеста против смањења буџета за факултете (Фото

Економија

14.02.2016 у 22:05

Криза опустошила инвестиције у Србији

Прошлогодишње стране директне инвестиције наговештавају да се економија најзад креће узлазном линијом. У 2015. години страни инвеститори уложили су нових 1,5 милијарди евра што је за око 300 милиона евра више него годину дана раније. Ипак та улагања знатно заостају за временом пре кризе. На укупан пад инвестиција, што ће рећи и домаћих и страних, и државних и приватних, претходних дана указала је и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) у свом извештају о транзицији региона. По њима Србија је годишње „кратка” за инвестиције на нивоу од три одсто бруто домаћег производа што износи око милијарду евра. Додатно, недостатак инвестиција је проблематичан и уколико се погледа други податак ЕБРД-а, а то је да је Србија рекордер по паду инвестиција за време кризе. За то време, тачније од

Теме недеље.

08.02.2016 у 09:05

Шта је алтернатива штедњи

У Америци се зна – нобеловци Пол Кругман и Џозеф Штиглиц жестоки су противници политике стезања каиша. Притом се њихов рецепт најмање односи на Сједињене Америчке Државе, а више је критика политике коју заступа тројка коју чине Међународни монетарни фонд, Европска комисија и Европска централна банка. САД је као одговор на светску финансијску кризу, која је почела 2008. године, патентирао програм квантитативног попуштања. Преведено с економског језика, то практично значи – штампање пара. Након тога, тај рецепт применио је Јапан, а Европска централна банка је тек почетком прошле године почела с такозваним монетарним олакшицама. Програм подразумева упумпавање 60 милијарди евра месечно у европску привреду не би ли се штампањем пара стимулисала инфлација и покренуо привредни

Теме недеље.

06.02.2016 у 22:00

Сви би укинули Динкићеве субвенције

Опорезивање богатих, смањење стопе ПДВ-а на основне прехрамбене производе, хлеб, млеко и уље, укидање доприноса за здравствено осигурање, свођење пореза на имовину на симболичан ниво, уштеде на јавним набавкама од 600 до 700 милиона евра... Иако ове мере делују као алтернатива економској политици коју данас спроводи Александар Вучић, оне су, заправо, само извод из програма Српске напредне странке (СНС) који је јавности представљен пред изборе 2012. године. Од тада до данас, повећани су готови сви порези, а највеће уштеде, уместо на јавним набавкама, остварене су смањењем плата и пензија

Економија

23.01.2016 у 13:05

Економисти у Србији не очекују да ће се поновити 2008.

Одлука ММФ да смањи пројекцију раста светске економије трећи пут за мање од годину дана покренула је питања и дилеме међу економским стручњацима - да ли се можда опет налазимо пред новом кризом и да ли је могуће да се понови ситуација из 2008. године. Највеће опасности по светски раст виде се у наглом успорењу раста у Кини, затим, јачању америчког долара и повечање камата од стране америчких федералних резерви, мигрантској кризи, и незапослености. Економисти у Србији процењују да ће српска економија ове године имати раст од 1,5 одсто, али и да би тај ниво могао да буде доведен у питање због дешавања у свету, где се увелико прича о новој глобалној економској кризи. Ипак стручњаци у Србији не страхују да би могла да се понови ситуација каква је била 2008. године, као и да

Економија

15.01.2016 у 10:05

Прети ли нам реприза 2008.

„Србија има шансу да на средњи рок искористи ову светску економску кризу и преокрене је у своју корист”. Овим речима је у другој половини 2008. године Млађан Динкић, тадашњи министар економије, коментарисао узнемирујуће вести које су стизале са светског тржишта, након краха поноса америчког банкарства Лиман брадерса. Он није био једини државни званичник који је у том тренутку био несвестан опасности која прети нашој земљи. Звучи готово невероватно, али креатори српске економске политике су крајем 2008. године, у тренутку кад је свет уздрмала економска криза, прогнозирали да ће Србија у 2009. години забележити раст привредне активности од чак шест одсто. Годину смо завршили у рецесији и са бруто домаћим производом од минус 3,1 одсто. На исти начин се с кризом „инатио” и потпредседник

Филм и ТВ

24.12.2015 у 14:20

„Опклада века” открива тајне економске кризе 2008. године

Филм „Опклада века”, номинован за „Златни глобус” у четири категорије, међу којима и за најбољи филм у жанру комедије, приказује се у одабраним биоскопима у Србији, а од 31. децембра широм земље. У режији Адама Мекеја, филм је заснован на истинитој причи и књизи Мајкла Луиса, а слика четворицу аутсајдера који су видели оно што су велике банке, медији и владе одбиле да виде – глобални колапс економије. Кад су схватили шта ће се десити, они су добили идеју за „опкладу века”, а њихове инвестиције одвеле су их до мрачног подземља модерног банкарства, где се сумња у све и свакога. Након што је и радио у банци на Волстриту осамдесетих година, Луис написао је бестселер „Покер лажова”, духовит роман који открива богати и обмањујући свет трговине обвезницама. Аутор није планирао наставак

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 15:38

Због великих врућина у Британији издато здравствено упозорење

18.06.2026 у 15:36

Вукадиновић и Мацура уручили субвенције за енергетску санацију домаћинстава у Руми

18.06.2026 у 15:26

Више од 1.000 Палестинаца погинуло од октобарског примирја

18.06.2026 у 15:25

АБА лига следеће сезоне са 20 клубова, враћа се Цибона

18.06.2026 у 15:24

Више од 13.000 младунаца морских слонова угинуло од птичјег грипа

18.06.2026 у 15:19

Бистрица: спој енергетске сигурности и заштите околине