Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Svet

21.06.2016 u 11:17

Spasilački fond evrozone isplatio Atini 7,5 milijarde evra

ATINA – Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) isplatio je danas tranšu pomoći Grčkoj od 7,5 milijardi evra, nakon uspešnog završetka revizije grčkog programa pomoći, izjavio je šef spasilačkog fonda evrozone, Klaus Regling. „ESM je isplatio 7,5 milijardi evra Grčkoj”, objavio je Regling posle sastanka sa grčkim ministrom finansija Euklidom Cakalotosom u Atini, prenosi agencija Rojters. ESM će, prema rečima Reglinga, nastaviti da odobrava kredite Atini pod povoljnim uslovima, a kamatne stope na zajmove Grčkoj su, kako je dodao, niže od jedan odsto uz prosečan rok otplate kredita od 32 godine. „Želimo da sve vreme pomažemo grčkoj ekonomiji, ali s obzirom na to da su prognoze vrlo neizvesne, ne znamo tačno kakve će njene potrebe biti kroz nekoliko godina”, kazao je

Ekonomija

28.04.2016 u 08:07

Javni dug u martu 24,44 milijarde evra

Javni dug Srbije na kraju marta iznosio je 72 odsto BDP-a, što je za četiri odsto manje u odnosu na 31. decembar 2015, objavilo je Ministarstvo finansija. U apsolutnim iznosima, prema podacima resornog ministarstva, poslednjeg dana decembra javni dug je iznosio 24,8 milijardi evra, a na kraju marta 24,44 milijarde. U februaru je javni dug bio 24,86 milijarde evra, što je 73,6 odsto BDP-a. Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem u BDP-u od 59,6 odsto. Zakon predviđa da udeo javnog duga u BDP-u ne sme preći 45 odsto, dok je zakonski limit u EU 60 odsto BDP-a. (Tanjug)

Svet

16.04.2016 u 14:10

Španska vlada traži bolju kontrolu troškova

MADRID – Španski vršilac dužnosti ministra finansija susreo se sa čelnicima regija u petak kasno uveče, i zatražio da bolje kontrolišu budžetske troškove kako bi pokušali da zauzdaju jedan od najvećih deficita u Evropskoj uniji, prenosi Rojters. Pred Španijom je veoma težak zadatak u vreme kada će, verovatno u junu, biti raspisani novi izbori, drugi od decembra.Španija se sastoji od 17 regiona koji sami upravljaju svojim budžetima, a najviše novca troše u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja. Preterana potrošnja regionalnih vlada samo je pripomogla da zemlja uđe u veću krizu u vreme kada je evro zona u velikim finansijskim problemima. Studenti nose kartonske olovke sa natpisom „Ovo je naše oružje“, tokom protesta protiv smanjenja budžeta za fakultete (Foto

Ekonomija

14.02.2016 u 22:05

Kriza opustošila investicije u Srbiji

Prošlogodišnje strane direktne investicije nagoveštavaju da se ekonomija najzad kreće uzlaznom linijom. U 2015. godini strani investitori uložili su novih 1,5 milijardi evra što je za oko 300 miliona evra više nego godinu dana ranije. Ipak ta ulaganja znatno zaostaju za vremenom pre krize. Na ukupan pad investicija, što će reći i domaćih i stranih, i državnih i privatnih, prethodnih dana ukazala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u svom izveštaju o tranziciji regiona. Po njima Srbija je godišnje „kratka” za investicije na nivou od tri odsto bruto domaćeg proizvoda što iznosi oko milijardu evra. Dodatno, nedostatak investicija je problematičan i ukoliko se pogleda drugi podatak EBRD-a, a to je da je Srbija rekorder po padu investicija za vreme krize. Za to vreme, tačnije

Teme nedelje.

08.02.2016 u 09:05

Šta je alternativa štednji

U Americi se zna – nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic žestoki su protivnici politike stezanja kaiša. Pritom se njihov recept najmanje odnosi na Sjedinjene Američke Države, a više je kritika politike koju zastupa trojka koju čine Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka. SAD je kao odgovor na svetsku finansijsku krizu, koja je počela 2008. godine, patentirao program kvantitativnog popuštanja. Prevedeno s ekonomskog jezika, to praktično znači – štampanje para. Nakon toga, taj recept primenio je Japan, a Evropska centralna banka je tek početkom prošle godine počela s takozvanim monetarnim olakšicama. Program podrazumeva upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu ne bi li se štampanjem para stimulisala inflacija i pokrenuo privredni

Teme nedelje.

06.02.2016 u 22:00

Svi bi ukinuli Dinkićeve subvencije

Oporezivanje bogatih, smanjenje stope PDV-a na osnovne prehrambene proizvode, hleb, mleko i ulje, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, svođenje poreza na imovinu na simboličan nivo, uštede na javnim nabavkama od 600 do 700 miliona evra... Iako ove mere deluju kao alternativa ekonomskoj politici koju danas sprovodi Aleksandar Vučić, one su, zapravo, samo izvod iz programa Srpske napredne stranke (SNS) koji je javnosti predstavljen pred izbore 2012. godine. Od tada do danas, povećani su gotovi svi porezi, a najveće uštede, umesto na javnim nabavkama, ostvarene su smanjenjem plata i penzija

Ekonomija

23.01.2016 u 13:05

Ekonomisti u Srbiji ne očekuju da će se ponoviti 2008.

Odluka MMF da smanji projekciju rasta svetske ekonomije treći put za manje od godinu dana pokrenula je pitanja i dileme među ekonomskim stručnjacima - da li se možda opet nalazimo pred novom krizom i da li je moguće da se ponovi situacija iz 2008. godine. Najveće opasnosti po svetski rast vide se u naglom usporenju rasta u Kini, zatim, jačanju američkog dolara i povečanje kamata od strane američkih federalnih rezervi, migrantskoj krizi, i nezaposlenosti. Ekonomisti u Srbiji procenjuju da će srpska ekonomija ove godine imati rast od 1,5 odsto, ali i da bi taj nivo mogao da bude doveden u pitanje zbog dešavanja u svetu, gde se uveliko priča o novoj globalnoj ekonomskoj krizi. Ipak stručnjaci u Srbiji ne strahuju da bi mogla da se ponovi situacija kakva je bila 2008. godine, kao i da

Ekonomija

15.01.2016 u 10:05

Preti li nam repriza 2008.

„Srbija ima šansu da na srednji rok iskoristi ovu svetsku ekonomsku krizu i preokrene je u svoju korist”. Ovim rečima je u drugoj polovini 2008. godine Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije, komentarisao uznemirujuće vesti koje su stizale sa svetskog tržišta, nakon kraha ponosa američkog bankarstva Liman bradersa. On nije bio jedini državni zvaničnik koji je u tom trenutku bio nesvestan opasnosti koja preti našoj zemlji. Zvuči gotovo neverovatno, ali kreatori srpske ekonomske politike su krajem 2008. godine, u trenutku kad je svet uzdrmala ekonomska kriza, prognozirali da će Srbija u 2009. godini zabeležiti rast privredne aktivnosti od čak šest odsto. Godinu smo završili u recesiji i sa bruto domaćim proizvodom od minus 3,1 odsto. Na isti način se s krizom „inatio” i potpredsednik

Film i TV

24.12.2015 u 14:20

„Opklada veka” otkriva tajne ekonomske krize 2008. godine

Film „Opklada veka”, nominovan za „Zlatni globus” u četiri kategorije, među kojima i za najbolji film u žanru komedije, prikazuje se u odabranim bioskopima u Srbiji, a od 31. decembra širom zemlje. U režiji Adama Mekeja, film je zasnovan na istinitoj priči i knjizi Majkla Luisa, a slika četvoricu autsajdera koji su videli ono što su velike banke, mediji i vlade odbile da vide – globalni kolaps ekonomije. Kad su shvatili šta će se desiti, oni su dobili ideju za „opkladu veka”, a njihove investicije odvele su ih do mračnog podzemlja modernog bankarstva, gde se sumnja u sve i svakoga. Nakon što je i radio u banci na Volstritu osamdesetih godina, Luis napisao je bestseler „Poker lažova”, duhovit roman koji otkriva bogati i obmanjujući svet trgovine obveznicama. Autor nije planirao

Svet

13.11.2015 u 11:21

MMF: Istočna Evropa se 2016. godine vraća na staze rasta

VAŠINGTON – Države istočne Evrope će se verovatno naredne godine vratiti na staze blagog privrednog rasta, ali su negativni rizici porasli zbog usporavanja kineske privrede i izbegličke krize u Evropi, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF).

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kriza