Таг: куљић тодор

У полемици између И. Младеновића и Н. Цветићанина на страницама „Погледа”отворено је питање да ли је подела на левицу и десницу данас анахрона? У овом прилогу требало би рашчланити само једну разлику која може помоћи одговору на поменуту дилему. То је разлика између филантропије и хуманизма. Од слома европског социјализма неједнакост је додатно нормализована јер је превладала свест да је...

Полемика изоштрава ствари. Ваљан опонент је користан. Да бисте га савладали, морате га ојачати. А то значи суочити се с кључном дубинском структуром његовог мишљења, а не са споредним пропустима које треба џентлменски игнорисати. Може ли др Зоран Аврамовић бити конструктиван опонент? Пре одговора треба се суочити с научним хабитусом овог социолога. Као стручњака, треба га озбиљно узимати. Не...

Јавност у региону је више од годину дана заокупљена Сарајевским атентатом. Однос политичара и медија према овој теми био је углавном предвидљив. Потврдила се слутња да ће бити мало просвећеног сећања и да ће превладати употреба прошлости. Гаврило је постао лакмус идентитета службеног Београда, Вишеграда и Сарајева. На делу је прерада, потискивање, реакцентовање, али и прећуткивање прошлости....

Ових дана сведоци смо новог таласа јавне употребе прошлости. Култура сећања наизглед омекшава, али је вишезначна, прагматична и више прилагођена ЕУ него региону. Председник Хрватске Јосиповић је пре неколико дана у Јасеновцу мултикултуралистички опомињао на злочине НДХ, али су зато у Книну и Вуковару сећања врела националноослободилачка. Двозначном хрватском сећању слично је и српско. Ивица...

У Босни су устанци увек најексплозивнији. И национални и класни. Класно у региону без успеха угрожава национално. Регионални политичари се надмећу већ четврт века у преусмеравању класног бунта у одбрану нације. Какве су шансе класног очаја у актуелној босанској Хусинској буни 2014? Мале. Зашто? Зато што су се све силе савременог света удружиле против класног. И Брисел, и Сарајево, а изгледа и...

Живимо у републици без Дана Републике и у држави која као нулти час славидатум у вези са монархијом. Ни у региону нема много више сећања на датум res publica када је срушена власт по милости божјој. Ваљда је то и реалност, ако већ није умност. Али није свуда тако. Ево изузетка. Педесетак студената источноевропских студија су са својим наставницима у Базелу 29. новембра ове године извели...

У „грађанском рату сећања” ових дана је на нов начин оживљен Сарајевски атентат. Оквир је остао танато-политички, али се више не експлоатише саможртвовање Принципа него смрт Фердинанда. Ко је одговоран за то што су младобосанци од тираноубица постали терористи? Сви они у региону који стрепе од југословенства и сви они из окружења који желе да растерете властите нације од империјалистичке...

У Зрењанину су ДСС и покрет Напред Банат покренули иницијативу да се град преименује у Петровград. Почела је нова парада мртвих – dead bodypolitics. Нека је, ако је демократска? Може процедура бити коректна, али није демократска свака одлука која је донета већинским путем. Треба се запитати какве вредности носи покушај повратка имена мртвог краља у центар Баната. Зрењанин није само име...

Сећам се да сам поводом убиства премијера написао за ,,Данас” 25. марта 2003. прилог „Убилачке структуре” и да ми је тадашња редакција својевољно променила наслов текста у „Дрога у присуству власти”. Ваљда да би жешће акцентовала структуре срушеног режима чији су део биле убице. Тада се још није могао распознати сав симболички капитал премијерове смрти. Да ли су данас ствари мало јасније? Ко...

Јануар је протекао у свечаном и у рестауративном духу. Крсне славе и светосавски балови. На југу Србије руше се споменици и гробља, „Наши” се дигли, невладине се узбудиле, краља вратили. На згради Ректората освануо је графит „Срби и Хрвати браћа”, али је одмах прешаран и исписано је „Смрт усташама”. Говор мржње или патриотизма? Свака криза у нас обнавља сукобе...