Четвртак, 19.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.12	117.83	117.48
	111.17	111.83	111.5
	111.78	112.45	112.12

Таг: миланковић-милутин

Писма читалаца

20.11.2021 у 09:08

Млади Милутин Миланковић и Чика Јова Змај

Свака креативна личност током свог стасавања има узоре који јој својим позитивним утицајем убрзавају и усмеравају развој. Тако је било и с Милутином Миланковићем, климатологом и геоастрономом, признатим највећим нашим научником који је живео и стварао у Србији. У раном детињству узор Милутина Миланковића био је песник Змај-Јова. У гимназијском периоду у Осијеку Миланковићев развој је највише подстакао професор математике Владимир Варићак (1865–1942), касније универзитетски професор и академик. Студирајући у Бечу техничке науке, Миланковић је наставио да се самостално усавршава у области математике, која ће му током будућих геофизичких и астрономских истраживања послужити као моћни алат. У периоду пуног научног замаха, ослањао се на дела класичних астронома и математичара, а од савременика

Београд

29.05.2021 у 12:41

Дом за ученике средњих школа „Милутин Миланковић” обележио 60. рођендан

Дом за ученике средњих школа „Милутин Миланковић” јуче је обележио 60 година постојања, а свечаности је присуствовао и градоначелник Зоран Радојичић, коме је уручена Плакета за допринос града Београда развоју овог дома. – Изузетно је важно за нашу земљу и за Београд да имамо овакве домове како би се деци из целе Србије дала једнака шанса, посебно ако их занима одређена област образовања за које стручних школа нема у њиховом окружењу или граду. Ово је за њих друга кућа. Људи који раде у оваквим институцијама имају велику одговорност. Јасно је да је, поред образовања деце, важно у домовима створити атмосферу која ће бити најприближнија топлини коју носи њихов матични дом. То можда није могуће постићи у потпуности, али ако имате одговорне људе, као што су људи који раде у овом дому, онда

Друштво

15.06.2020 у 17:17

САНУ реагује на тврдње да је Милутин Миланковић „хрватски знанственик”

Српска академија наука и уметности (САНУ) најавила је да ће се обратити „релевантним структурама” поводом злоупотреба којима је некадашњи потпредседник САНУ и светски признати математичар Милутин Миланковић постао „хрватски знанственик”. Извршни одбор САНУ навео је у саопштењу да „већ дуже време с неверицом и огорчењем прати својатање српских научника и уметника, засновано на заиста неприхватљивим аргументима”. „Последњи у низу је један од највећих српских научника Милутин Миланковић, дугогодишњи члан и потпредседник САНУ, који је прекомандован у хрватског знанственика”, стоји у саопштењу, преноси Бета. Миланковић (1879-1958) је рођен у селу Даљ на територији тадашње Аустроугарске, а данас Хрватске. Био је математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, физичар,

Регион

21.01.2020 у 10:07

Хрвати почели председавање ЕУ уз Теслу

Хрватска је своје преузимање председавања ЕУ, поред осталог, обележила и кратким документарним филмом у којем се објављује Никола Тесла, српски проналазач и научник, родом из Смиљана, а министар културе и информисања Владан Вукосављевић у изјави Танјугу поздравља одлуку Хрватске да део свог идентитета амблематично обележи и ликом знаменитог Србина, јер то, како каже, може да пружи допринос идеји мултикултуралности у савременом значењу. Вукосављевић напомиње да је у кратком троминутном филму било би немогуће представити све Србе, великане науке, уметности и културе, рођене на територији која данас чини Републику Хрватску, од Руђера Бошковића преко Иве Војновића, Петра Прерадовића, све до Марка Мурата и Милутина Миланковића... „Могу да разумем и суптилне разлоге због којих у филму

Србија

22.05.2019 у 20:25

Изложба о Миланковићу

Ужице – У Бечу сам био признат инжењер и научник. После дипломирања на Техници пројектовао сам вијадукт у Алпима, водовод и канализацију у два града, докторирао под сводом Технике који је обнављан и ојачан према мом систему армираног бетона... Тамо у Бечу уживао сам колико у признањима, толико у погодностима од материјалне добити. Вредно сам радио, но што сам више успевао и боље се забављао, у души сам све незадовољнији бивао... Пете године моје инжењерске праксе почео сам да у Бечу осећам тежину живота у туђини.”

Друштво

26.08.2018 у 22:00

Миланковићев пројекат за рушење аеропланова

Славни српски научник Милутин Миланковић патентирао је у Управи за заштиту инжењерске својине Краљевине Југославије конструкцију противаеропланског топовског зрна. Патент је 1. јула 1934. године регистрован под редним бројем 10929 и налази се у архиви Српске академије наука и уметности. Творац астрономске теорије климатских промена којом је објаснио мистерију ледених доба и човек широког спектра интересовања који је оставио неизбрисиви траг у светској науци бавио се и војном проблематиком. Слободан Стојановић, потпредседник Удружења „Милутин Миланковић”, за „Политику” каже да се проналазак Миланковићеве конструкције топовског зрна за борбу против аеропланова и ваздушних лађа заснива на јединственој дводелној конструкцији – предњег дела, који је класично разорно експлозивно зрно, и

Друштво

19.05.2018 у 22:00

Потрага за архивама Милутина Миланковића

Великан српске и светске науке Милутин Миланковић својом научним радом обележио је науку 20. века. Један је од најчешће цитираних научника у научној заједници, кога с разлогом убрајају у највеће истраживаче који су се бавили планетом Земљом. Али, за разлику од других српских великана, попут Николе Тесле или Михајла Пупина, у Србији нема музеја, задужбине нити спомен-собе посвећене Милутину Миланковићу. Трагови његовог научног опуса, као и подаци о његовом животу, још се налазе расути у архивима, музејима и библиотекама, у местима у којима је живео и радио, као што су Даљ, Осијек, Беч, Београд, Будимпешта, али и у Грацу, Хамбургу, Фрајбургу, Халеу, Лаjпцигу и Минхену. Заоставштина за којом се трага, налази се и код приватних лица.

Друштво

04.09.2017 у 22:00

Оставштина Милутина Миланковића расејана по светским архивама

Милутин Миланковић посматра нас са новчанице од 2.000 динара, а његово благо лице као да нам опрашта немар према њему. Један од највећих српских научника био је много цењенији у свету, а протоком времена које је управо он математички тачно предвиђао, постајао је и код нас све поштованији као један од истинских великана науке. И како време тече, његова заоставштина је све актуелнија. Аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба и тиме указао на опасност човековог немара према природи, као да је био и пророк своје судбине. „Нисам се бринуо о томе како се стичу паре, већ како се стичу знања”, написао је.

Београд

09.07.2017 у 09:44

Великани српске науке – Пупин, Тесла, Миланковић

Предавање „Великани српске науке – Пупин, Тесла, Миланковић” одржано је у Коларчевој задужбини поводом обележавања Дана науке у Србији. Публици је представљен континуитет српске науке и њен значај за развој човечанства. – Мала Србија изнедрила је неке од најзначајнијих научника у историји и показала да се величина нације не мери бројкама већ снагом ума. У време Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића читав свет је био у зеленој боји америчког долара. Једнобојни моћници тада нису могли ни да измаштају како ће будућност изгледати, а српски великани самоуверено су померали границе знања и покретали технолошке револуције – рекао је модератор скупа Радомир Путник, машински инжењер и конструктор Теслиних и Миланковићевих модела. У предавању су учествовали Александар Петровић,

Београд

26.06.2017 у 16:34

На Врачару откривено спомен-обележје Милутину Миланковићу

Спомен-обележје великом српском научнику Милутину Миланковићу откривено је данас у истоименом парку на Врачару, између Булевара ослобођења и улица Пастерове и Тиршове. Спомен-обележје открили су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, градски менаџер Горан Весић и председник Удружења „Милутин Миланковић” Славко Максимовић. Вукосављевић је рекао да је данас велики и леп дан за нашу престоницу, дан када је откривен споменик великом српском и светском научнику Милутину Миланковићу. „Тиме су се и град Београд и држава Србија и српски народ на неки начин још мало одужили, мада тај дуг остаје велики и неплаћен, делу овог великог човека. Овим је и споменичко наслеђе у Београду добило једно знатно побољшање врло лепим спомеником академског вајара Зорана Ивановића који је

Претходна Следећа

1
2

Почетна / Тагови

18.05.2022 у 23:58

Ајнтрахт након пенала освојио Лигу Европе

18.05.2022 у 23:45

Патријарх Порфирије дочекао поглавара МПЦ Стефана

18.05.2022 у 23:33

Награде за крај 15. Белдокс фестивала

18.05.2022 у 23:27

Зеленски потписао уредбу о продужењу ванредног стања

18.05.2022 у 23:04

Трећина убијених жена претходно тражила заштиту

18.05.2022 у 22:21

Масакр у Бафалу и страх да белци нестају