Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура

15.07.2018 у 21:31

Од Софије 1963. до Београда 2018.

Једна од најстаријих комисија Међународног славистичког комитета (МСК) јесте Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (краће: Граматичка комисија) која је основана осам година после Београдског међународног славистичког састанка (одржаног од 15. до 21. септембра 1955. године) у Софији 1963. године, у време одржавања V Међународног славистичког конгреса. За њеног првог председника изабран је Бохуслав Хавранек, на чију је иницијативу и била основана, један од најистакнутијих представника прашке лингвистичке школе. Чланови Граматичке комисије МСК (ГК МСК) били су, од њених почетака до данас, граматичари из словенских и несловенских земаља, представници различитих научних школа и средина. Разлике у теоријско-методолошким полазним позицијама чланова ГК МСК по

Култура

28.05.2018 у 22:00

Пријатељ са севера Европе

Професор Шел Магнусон, Швеђанин, слависта и социолог, редовно чита „Политику” на интернету, каже да је то најозбиљнији дневни лист у региону. А када допутује у Београд – не више тако често као некада, док се активно бавио истраживањима Балкана, и док није отишао у пензију – уз наше новине купи и све политичке недељнике како би се обавестио о свему што се дешава у земљи коју помно проучава. Овога пута, др Магнусон је дошао посебним поводом, као гост амбасаде Шведске да прими државно одликовање, Златну медаљу Републике Србије за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. Као изврстан познавалац нашег језика – говори га без грешке – превео је на шведски неколико српских писаца и песника, а „у обрнутом смеру” текстове о Иви Андрићу и, најновије,

Култура

14.05.2018 у 08:00

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза. У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине,

Друштво

08.04.2018 у 22:00

У Кини највише нових лектората

Број катедри на европским универзитетима на којима се српски проучава као страни језик у последњих 15 година готово се преполовио, резултати су најновијих истраживања. Почетком последње деценије 20. века чак 10.000 студената је изучавало наш језик на 74 универзитета, од тога су 54 лектората била на универзитетима с којима је Министарство просвете имало потписан билатерални уговор, а онда је њихов број пао на 27. Сада је 12 лектората под покровитељством Министарства просвете, док су остали ван контроле наше земље. Ово су само неки од података који су се чули на трибини посвећеној изучавању српског као страног језика на светским универзитетима, која је недавно одржана у Научном клубу Београда. Центар за промоцију науке је на овај начин, у сарадњи с Институтом за славистику Универзитета у

Друштво

08.04.2018 у 22:00

Да наша деца не забораве ћирилицу и своје корене

Да српски језик нису само слова, већ и манастири на Космету, Тесла, али и серија „Вратиће се роде” или Тирке, Моша и Милутинац и историјски успех наше фудбалске репрезентације у Уругвају 1930. године, малишане у далекој Јужној Африци већ 10 година учи Виолета Павловић-Мариновић. Ова Београђанка је у потрази за авантуром отишла у Африку пре тачно 25 година и остала с мисијом да „наша деца не забораве свој језик, ћирилицу и порекло”. Она је професорка разредне наставе у Српској школи „Свети Сава” која ове године прославља деценију постојања и неко ко је захваљујући великој упорности увео српски језик у образовни систем Африке, изједначивши га с енглеским и француским језиком. По угледу на српски, немачки је такође касније добио национални статус. – Идеја о оснивању српске школе у Африци

Култура

02.04.2018 у 21:54

Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик

Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију. Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског. Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику. Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. „Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких орјентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који

Култура

03.04.2018 у 10:30

Београдски међународни славистички састанак

Током припрема у Словенском комитету СССР-а под будним оком идеолошког апарата ЦК СКП(б) термин конгреса одлагао се више пута, да би се напокон од идеје сасвим одустало. Првобитно планиран у октобру/новембру 1947, одложен је најпре за 15. април 1948, а затим за 18. јун 1948, да би почетком јуна био одложен још једном – заувек… Организатори конгреса били су Свесловенски комитет са седиштем у Београду, Академија наука СССР-а и њен новоосновани Институт за славистику. Из Свесловенског комитета дириговало се припремама националних комитета, а све време се тематиком и организацијом конгреса заправо бавила врхушка ЦК СКП(б). Занимљиво је да се у припрему конгреса у једном тренутку врло активно умешао чак и идеолог најтврђе линије Андреј Александрович Жданов. Из сачуваног стенограма

Култура

19.03.2018 у 12:00

Славистички покрет у 20. веку: путеви и странпутице

Упоредо с националним буђењем словенских народа у 19. веку, откривањем фолклора, уобличавањем словенских књижевних језика уз ослонац на народне, па и с романтичарски каналисаним импулсима „словенске узајамности”, настајала је и развијала посебна наука, а заправо мултидисциплинарна грана хуманистике – славистика. Оци славистике – Јозеф Добровски, Александар Востоков, Павел Јозеф Шафарик, Измаил Срезњевски, Франц Миклошич и др. – фундирали су ову дисциплину као филолошко-историјску, бавећи се проучавањем и коментарисањем споменика, историјским развојем словенских језика, словенским старинама и етногенезом словенских народа, њиховом писменошћу и књижевношћу. Наредно поколење (Аугуст Шлајхер, Ђура Даничић, Александар Потебња, Ватрослав Јагић, Аугуст Лескин, Јан Бодуен де Куртене и др.)

Култура

21.02.2018 у 22:00

Јуришање на српски језик

„У књизи ‘Ратни циљеви Србије 1914–1918’ Милорада Екмечића пише да краљ и Влада никада нису доносили политичке одлуке а да нису саслушали Цвијићево и Белићево мишљење. Да ли је и код нас тако? Фрапирала ме је вест да Хрватска тражи оснивање лектората на Филозофском факултету у Новом Саду и да се наша Влада сложила са тим. То је удар на логику” – рекао је проф. др Милош Ковачевић на округлом столу „Српски језик данас” који је јуче одржан у Доситејевој задужбини у Београду поводом Међународног дана матерњег језика. – А друга вест гласи да ће наше Министарство просвете да призна дипломе црногорског језика. Да ли су студије црногорског језика еквивалентне студијама српског језика? Онај ко одлучује о томе не пита за мишљење Одбор за стандардизацију српског језика, него сам одговара на то

Друштво

25.01.2018 у 11:41

Увести српски на факултете, да описменимо професоре, правнике…

Одбор за стандардизацију српског језика, који годинама упозорава на запуштеност и угроженост српског језика и ћирилице, већ неко време предлаже увођење српског језика на све факултете. Председник Одбора Срето Танасић скреће пажњу да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика и о њему, а треба да током целог радног века обављају послове на томе језику. „ Када оду из средње школе, у којој српски језик није довољно заступљен, они се више не сусрећу са учењем српског језика и о српском језику. Зато врло лоше пишу документе из домена свога пословања и не знају да је у Србији службено писмо ћирилица”, рекао је Танасић Танјугу. Он даље примећује да се „сви трудимо на беспрекорно владамо енглеским језиком, као да ћемо преводити за енглески двор, водити моћне

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 01:54

Пољански: Писмо Зеленског Путину – провокација

08.06.2026 у 01:31

Претежно сунчано и топло, температура до 31 степен

08.06.2026 у 01:19

Брнабић и Дачић: Народ показао духовну снагу чекајући да се поклони Часном Појасу

08.06.2026 у 01:03

Прелази са Појасом Газе затворени до даљњег

08.06.2026 у 00:58

Два јача земљотреса погодила грчко острво Евија, нема повређених

08.06.2026 у 00:45

Петковић: Српски народ и Српска листа поново показали снагу слоге и јединства