Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kultura

15.07.2018 u 21:31

Od Sofije 1963. do Beograda 2018.

Jedna od najstarijih komisija Međunarodnog slavističkog komiteta (MSK) jeste Komisija za proučavanje gramatičke strukture slovenskih jezika (kraće: Gramatička komisija) koja je osnovana osam godina posle Beogradskog međunarodnog slavističkog sastanka (održanog od 15. do 21. septembra 1955. godine) u Sofiji 1963. godine, u vreme održavanja V Međunarodnog slavističkog kongresa. Za njenog prvog predsednika izabran je Bohuslav Havranek, na čiju je inicijativu i bila osnovana, jedan od najistaknutijih predstavnika praške lingvističke škole. Članovi Gramatičke komisije MSK (GK MSK) bili su, od njenih početaka do danas, gramatičari iz slovenskih i neslovenskih zemalja, predstavnici različitih naučnih škola i sredina. Razlike u teorijsko-metodološkim polaznim pozicijama članova GK MSK po

Kultura

28.05.2018 u 22:00

Prijatelj sa severa Evrope

Profesor Šel Magnuson, Šveđanin, slavista i sociolog, redovno čita „Politiku” na internetu, kaže da je to najozbiljniji dnevni list u regionu. A kada doputuje u Beograd – ne više tako često kao nekada, dok se aktivno bavio istraživanjima Balkana, i dok nije otišao u penziju – uz naše novine kupi i sve političke nedeljnike kako bi se obavestio o svemu što se dešava u zemlji koju pomno proučava. Ovoga puta, dr Magnuson je došao posebnim povodom, kao gost ambasade Švedske da primi državno odlikovanje, Zlatnu medalju Republike Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. Kao izvrstan poznavalac našeg jezika – govori ga bez greške – preveo je na švedski nekoliko srpskih pisaca i pesnika, a „u obrnutom smeru” tekstove o Ivi Andriću i,

Kultura

14.05.2018 u 08:00

Poslednji slavistički kongres i pravci razvoja slavistike

Petnaesti Međunarodni kongres slavista, najvažniji međunarodni naučni slavistički skup, 2013. godine održan je u Minsku (Republika Belorusija), u periodu od 20. do 27. avgusta. Prvi put je kongres održan u Republici Belorusiji, što je naišlo na snažnu i pozitivnu reakciju kako u samoj Belorusiji, tako i van nje. Za čitavu osamdesetpetogodišnju istoriju održavanja međunarodnih kongresa slavista ovo je bio treći kongres na istočnoslovenskim prostorima i jedini koji je održan u istočnoslovenskoj državi posle raspada Sovjetskog Saveza. U skladu sa ustanovljenim kvotama, primljeno je nešto više od 800 prijava za učešće na ovom kongresu, a na samom skupu u Minsku učestvovalo je više od 500 slavista - naučnika iz 34 zemlje sveta: Austrije, Bugarske, Belorusije, Belgije, Bosne i Hercegovine,

Društvo

08.04.2018 u 22:00

U Kini najviše novih lektorata

Broj katedri na evropskim univerzitetima na kojima se srpski proučava kao strani jezik u poslednjih 15 godina gotovo se prepolovio, rezultati su najnovijih istraživanja. Početkom poslednje decenije 20. veka čak 10.000 studenata je izučavalo naš jezik na 74 univerziteta, od toga su 54 lektorata bila na univerzitetima s kojima je Ministarstvo prosvete imalo potpisan bilateralni ugovor, a onda je njihov broj pao na 27. Sada je 12 lektorata pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, dok su ostali van kontrole naše zemlje. Ovo su samo neki od podataka koji su se čuli na tribini posvećenoj izučavanju srpskog kao stranog jezika na svetskim univerzitetima, koja je nedavno održana u Naučnom klubu Beograda. Centar za promociju nauke je na ovaj način, u saradnji s Institutom za slavistiku Univerziteta u

Društvo

08.04.2018 u 22:00

Da naša deca ne zaborave ćirilicu i svoje korene

Da srpski jezik nisu samo slova, već i manastiri na Kosmetu, Tesla, ali i serija „Vratiće se rode” ili Tirke, Moša i Milutinac i istorijski uspeh naše fudbalske reprezentacije u Urugvaju 1930. godine, mališane u dalekoj Južnoj Africi već 10 godina uči Violeta Pavlović-Marinović. Ova Beograđanka je u potrazi za avanturom otišla u Afriku pre tačno 25 godina i ostala s misijom da „naša deca ne zaborave svoj jezik, ćirilicu i poreklo”. Ona je profesorka razredne nastave u Srpskoj školi „Sveti Sava” koja ove godine proslavlja deceniju postojanja i neko ko je zahvaljujući velikoj upornosti uveo srpski jezik u obrazovni sistem Afrike, izjednačivši ga s engleskim i francuskim jezikom. Po ugledu na srpski, nemački je takođe kasnije dobio nacionalni status. – Ideja o osnivanju srpske škole u Africi

Kultura

02.04.2018 u 21:54

Bugarski: U Srbiji, Crnoj Gori , BiH i Hrvatskoj imamo zajednički jezik

Promocija knjige Ranka Bugarskog pod naslovom „Govorite li zajednički” održana je večeras u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju. Osim autora, na promociji knjige govorili su publicista Teofil Pančić i Ivan Čolović iz izdavačke kuće XX vek koja je objavila delo Ranka Bugarskog. Ovim događajem obeležena je prva godišnjica postojanja Deklaracije o zajedničkom jeziku. Bugarski je napomenuo da se centralna poglavlja knjige tiču procesa u kojem su održane četiri ekspertske konferencije pod naslovom „Jezici i nacionalizmi” u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu. „Cilj tih konferencija je bio da se ispitaju veze između jezika i nacionalističkih orjentacija i njihovih identitetskih politika. Po završetku tog ciklusa konferencija rodila se ideja da bi valjalo napraviti dokument koji

Kultura

03.04.2018 u 10:30

Beogradski međunarodni slavistički sastanak

Tokom priprema u Slovenskom komitetu SSSR-a pod budnim okom ideološkog aparata CK SKP(b) termin kongresa odlagao se više puta, da bi se napokon od ideje sasvim odustalo. Prvobitno planiran u oktobru/novembru 1947, odložen je najpre za 15. april 1948, a zatim za 18. jun 1948, da bi početkom juna bio odložen još jednom – zauvek… Organizatori kongresa bili su Sveslovenski komitet sa sedištem u Beogradu, Akademija nauka SSSR-a i njen novoosnovani Institut za slavistiku. Iz Sveslovenskog komiteta dirigovalo se pripremama nacionalnih komiteta, a sve vreme se tematikom i organizacijom kongresa zapravo bavila vrhuška CK SKP(b). Zanimljivo je da se u pripremu kongresa u jednom trenutku vrlo aktivno umešao čak i ideolog najtvrđe linije Andrej Aleksandrovič Ždanov. Iz sačuvanog stenograma

Kultura

19.03.2018 u 12:00

Slavistički pokret u 20. veku: putevi i stranputice

Uporedo s nacionalnim buđenjem slovenskih naroda u 19. veku, otkrivanjem folklora, uobličavanjem slovenskih književnih jezika uz oslonac na narodne, pa i s romantičarski kanalisanim impulsima „slovenske uzajamnosti”, nastajala je i razvijala posebna nauka, a zapravo multidisciplinarna grana humanistike – slavistika. Oci slavistike – Jozef Dobrovski, Aleksandar Vostokov, Pavel Jozef Šafarik, Izmail Sreznjevski, Franc Miklošič i dr. – fundirali su ovu disciplinu kao filološko-istorijsku, baveći se proučavanjem i komentarisanjem spomenika, istorijskim razvojem slovenskih jezika, slovenskim starinama i etnogenezom slovenskih naroda, njihovom pismenošću i književnošću. Naredno pokolenje (August Šlajher, Đura Daničić, Aleksandar Potebnja, Vatroslav Jagić, August Leskin, Jan Boduen de

Kultura

21.02.2018 u 22:00

Jurišanje na srpski jezik

„U knjizi ‘Ratni ciljevi Srbije 1914–1918’ Milorada Ekmečića piše da kralj i Vlada nikada nisu donosili političke odluke a da nisu saslušali Cvijićevo i Belićevo mišljenje. Da li je i kod nas tako? Frapirala me je vest da Hrvatska traži osnivanje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i da se naša Vlada složila sa tim. To je udar na logiku” – rekao je prof. dr Miloš Kovačević na okruglom stolu „Srpski jezik danas” koji je juče održan u Dositejevoj zadužbini u Beogradu povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika. – A druga vest glasi da će naše Ministarstvo prosvete da prizna diplome crnogorskog jezika. Da li su studije crnogorskog jezika ekvivalentne studijama srpskog jezika? Onaj ko odlučuje o tome ne pita za mišljenje Odbor za standardizaciju srpskog jezika, nego sam odgovara

Društvo

25.01.2018 u 11:41

Uvesti srpski na fakultete, da opismenimo profesore, pravnike…

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete. Predsednik Odbora Sreto Tanasić skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku. „ Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću sa učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica”, rekao je Tanasić Tanjugu. On dalje primećuje da se „svi trudimo na besprekorno vladamo engleskim jezikom, kao da ćemo prevoditi za engleski dvor, voditi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik