Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Култура

15.12.2016 у 15:05

Родно осетљив језик у јавној употреби (2)

Како бисмо могли разговарати о родној равноправности у језику, прво што морамо јесте да погледамо како се употребљавају титуле, називи занимања и властита имена чији су носиоци жене. Наиме, ти облици представљају манифестацију родно осетљивог језика, па је важно осврнути се на то како се медији у својим вестима, извештајима и репортажама односе према њима. Једино на тај начин можемо изнети одређене закључке о томе колико је категорија рода видљива у медијима. Родно осетљив језик јесте језик у којем је категорија рода јасно видљива и који у себи не садржи експлицитне ни имплицитне увредљиве или дискриминишуће изразе.

Друштво

14.12.2016 у 14:11

Акција „Негујмо српски језик” широм Србије

Некадашња акција Града Београда „Негујмо српски језик” сада је прерасла у републичку акцију, а како је најавио министар културе и информисања Владан Вукосављевић, у наредној години у оквиру овог програма широм Србије, у школама и домовима културе, биће организовани семинари и предавања посвећени српском језику. Такође, како је најавио Вукосављевић, имајући на уму улогу српског језика у обликовању националног, културног и језичког идентитета, питања језичке културе и правилног изражавања биће у фокусу не само у медијима и јавном простору, већ ће се тежити подизању нивоа основне писмености на свим образовним нивоима и у свим струкама.

Култура

15.12.2016 у 12:04

Родно осетљив језик у јавној употреби

Тема која не престаје да заокупља српску јавност јесте употреба родно осетљивог језика у јавном говору. Родно осетљив језик представља једну од манифестација политички коректног говора, али је и важан аспект родне равноправности. У оквиру феминистичке школе, из које израста идеја родно осетљивог језика, долази до дистинкције између термина род и пол. Род се дефинише као стање, односно социолошка категорија, док је пол биолошка карактеристика. Политичка коректност представља систем мера којима се забрањује или обесхрабрује коришћење речи и израза са негативним или увредљивим конотацијама чиме се чува достојанство група које су жртве некоректних стереотипа. Родно осетљив језик, као аспект родне равноправности, постао је данас незаобилазна ставка многих законодавних текстова, приручника,

Култура

13.12.2016 у 17:47

Положај српског језика поражавајући на Косову и у Црној Гори

У језичком планирању и стварању језичке политике кључна је сарадња лингвистичке струке и државних институција. Водеће лингвистичке установе у Србији, међу којима је и Одбор за стандардизацију српског језика, треба да буду носиоци иницијатива у језичком планирању, док је пресудна улога државе да те иницијативе подржи, један је од закључака данашње, 22. по реду овогодишње трибине Библиотеке Српске академије наука и уметности, у оквиру које је представљен Зборник Института за српски језик САНУ„Српски језик и актуелна питања језичког планирања”, објављен после прошлогодишњег научног скупа у Академији. У разговору су учествовали академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ, академик Предраг Пипер, др Срето Танасић, главни уредник Зборника, као и проф. др Вељко Брборић, управник

Култура

13.12.2016 у 15:00

Лексика фолклора

Значајан слој у лексичком систему и важно место у Речнику САНУ са аспекта тумачења језика нашег усменог стваралаштва и са аспекта проучавања наше народне традиционалне културе припада лексици фолклора. Лексику фолклора чине све речи употребљене у фолклорним текстовима који су као записи различитих сакупљача објављивани крајем 19. и током 20. века у виду збирки усменог стваралаштва, највише песама и приповедака, али и других облика усмене речи (предања, легенди, прича, анегдота, игара, загонетки, пословица, изрека, бајалица и др.).

Култура

12.12.2016 у 17:00

Симболика јабуке у српској традиционалној култури

Појам јабука садржан је у језичком сазнању носилаца српског језика, где одражава националне, специфичне и универзалне карактеристике из сфере емоција љубави, мржње и раздора. На материјалу Речника САНУ показаћемо симболику јабуке у српској националној култури. Симболичка функција јабуке као родног дрвета (воћке) припада свету културе, а не природе, а то је слика стварности заснована и на наивним представама и на интуитивној спознаји. Позитивно поље организује се око даривања у ситуацијама породичних обреда и церемонија као што су: прстеновање девојке – веридба, свадба и рођење детета, а негативно поље око свађе, сукоба, раздора у ситуацијама двобоја, мегдана и бојног поља, које најбоље илуструје израз митског порекла јабука раздора. Церемонијално даривање у српском

Култура

11.12.2016 у 15:10

Попостанимо мало и попогледајмо ове глаголе

Глаголи са два префикса понајчешће означавају разне делатности (поповарити, поповригати, поповрети, поподигнути, попотрчати, попоићи, попошетати итд.), затим одсуство говорне активности (попозамукнути, попомучати, попоћутати, попошутјети), има и глагола перцепције (попогледати, попослушати, попоњушити), као и глагола који означавају постојање живих бића (попобити, попоживети). Поновљена употреба префикса у структури речи није типична одлика творбеног система српског језика, али се спорадично, на његовој периферији могу пронаћи такви случајеви. У грађи за Речник САНУ нађено је око 60 глагола у којима је два пута употребљен префикс по-, нпр. попобадати, поповикнути, попогледати, попогорети, поподахнути, поподржати, попољуљати, попоњушити, попочекати, попошетати итд. Док неки

Култура

10.12.2016 у 15:21

Јесу ли наше речи – наше

С времена на време у штампи, и у разговорима о језику, постави се питање зашто нам је у српском језику потребан предлог након, односно везник након што. Не бих рекао да одјек препоруке великог српског филолога из друге половине двадесетог века Милоша Московљевића (1884–1969) допире до наших дана, јер – чуле би се и препоруке из новијих времена да нема разлога изгонити их из српског језика. Наиме, у својим књигама посвећеним језичкој култури, Егон Фекете је, пре двадесетак година, недвосмислено рекао да предлог након и везник у чијем је он саставу припадају српском стандардном језику и наводио потврде за то из дела српских писаца. Он наводи да се тај предлог јавља и код Вука и код Иве Ћипика, Светозара Ћоровића, Јаше Продановића, Иве Андрића, а код Његоша у лику наком.

Култура

08.12.2016 у 13:05

Кад се капларице и капетанчићи претварају да су јуначине

Размишљајући о неким погрдним и подругљивим изразима којима се у српском језику именује и квалификује човек, запало нам је за око да се, у зависности од начина на који формирају погрдно значење, пејоративи начелно могу поделити у две велике групе. Првој групи припадају творбени пејоративи: нпр. старкеља, бабетина, дедускера, капларица, официрчић, генералчина, муслиманчина, Босанчерос, Црногорчина, Циганштура. Посреди су речи код којих се пејорација постиже додавањем различитих наставака за облик.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: српски језик