Subota, 13.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: srpski jezik

Društvo

14.12.2016 u 14:11

Akcija „Negujmo srpski jezik” širom Srbije

Nekadašnja akcija Grada Beograda „Negujmo srpski jezik” sada je prerasla u republičku akciju, a kako je najavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, u narednoj godini u okviru ovog programa širom Srbije, u školama i domovima kulture, biće organizovani seminari i predavanja posvećeni srpskom jeziku. Takođe, kako je najavio Vukosavljević, imajući na umu ulogu srpskog jezika u oblikovanju nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta, pitanja jezičke kulture i pravilnog izražavanja biće u fokusu ne samo u medijima i javnom prostoru, već će se težiti podizanju nivoa osnovne pismenosti na svim obrazovnim nivoima i u svim strukama.

Kultura

15.12.2016 u 12:04

Rodno osetljiv jezik u javnoj upotrebi

Tema koja ne prestaje da zaokuplja srpsku javnost jeste upotreba rodno osetljivog jezika u javnom govoru. Rodno osetljiv jezik predstavlja jednu od manifestacija politički korektnog govora, ali je i važan aspekt rodne ravnopravnosti. U okviru feminističke škole, iz koje izrasta ideja rodno osetljivog jezika, dolazi do distinkcije između termina rod i pol. Rod se definiše kao stanje, odnosno sociološka kategorija, dok je pol biološka karakteristika. Politička korektnost predstavlja sistem mera kojima se zabranjuje ili obeshrabruje korišćenje reči i izraza sa negativnim ili uvredljivim konotacijama čime se čuva dostojanstvo grupa koje su žrtve nekorektnih stereotipa. Rodno osetljiv jezik, kao aspekt rodne ravnopravnosti, postao je danas nezaobilazna stavka mnogih zakonodavnih tekstova, priručnika,

Kultura

13.12.2016 u 17:47

Položaj srpskog jezika poražavajući na Kosovu i u Crnoj Gori

U jezičkom planiranju i stvaranju jezičke politike ključna je saradnja lingvističke struke i državnih institucija. Vodeće lingvističke ustanove u Srbiji, među kojima je i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, treba da budu nosioci inicijativa u jezičkom planiranju, dok je presudna uloga države da te inicijative podrži, jedan je od zaključaka današnje, 22. po redu ovogodišnje tribine Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, u okviru koje je predstavljen Zbornik Instituta za srpski jezik SANU„Srpski jezik i aktuelna pitanja jezičkog planiranja”, objavljen posle prošlogodišnjeg naučnog skupa u Akademiji. U razgovoru su učestvovali akademik Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, akademik Predrag Piper, dr Sreto Tanasić, glavni urednik Zbornika, kao i prof. dr Veljko Brborić,

Kultura

13.12.2016 u 15:00

Leksika folklora

Značajan sloj u leksičkom sistemu i važno mesto u Rečniku SANU sa aspekta tumačenja jezika našeg usmenog stvaralaštva i sa aspekta proučavanja naše narodne tradicionalne kulture pripada leksici folklora. Leksiku folklora čine sve reči upotrebljene u folklornim tekstovima koji su kao zapisi različitih sakupljača objavljivani krajem 19. i tokom 20. veka u vidu zbirki usmenog stvaralaštva, najviše pesama i pripovedaka, ali i drugih oblika usmene reči (predanja, legendi, priča, anegdota, igara, zagonetki, poslovica, izreka, bajalica i dr.).

Kultura

12.12.2016 u 17:00

Simbolika jabuke u srpskoj tradicionalnoj kulturi

Pojam jabuka sadržan je u jezičkom saznanju nosilaca srpskog jezika, gde odražava nacionalne, specifične i univerzalne karakteristike iz sfere emocija ljubavi, mržnje i razdora. Na materijalu Rečnika SANU pokazaćemo simboliku jabuke u srpskoj nacionalnoj kulturi. Simbolička funkcija jabuke kao rodnog drveta (voćke) pripada svetu kulture, a ne prirode, a to je slika stvarnosti zasnovana i na naivnim predstavama i na intuitivnoj spoznaji. Pozitivno polje organizuje se oko darivanja u situacijama porodičnih obreda i ceremonija kao što su: prstenovanje devojke – veridba, svadba i rođenje deteta, a negativno polje oko svađe, sukoba, razdora u situacijama dvoboja, megdana i bojnog polja, koje najbolje ilustruje izraz mitskog porekla jabuka razdora. Ceremonijalno darivanje u srpskom

Kultura

11.12.2016 u 15:10

Popostanimo malo i popogledajmo ove glagole

Glagoli sa dva prefiksa ponajčešće označavaju razne delatnosti (popovariti, popovrigati, popovreti, popodignuti, popotrčati, popoići, popošetati itd.), zatim odsustvo govorne aktivnosti (popozamuknuti, popomučati, popoćutati, popošutjeti), ima i glagola percepcije (popogledati, poposlušati, poponjušiti), kao i glagola koji označavaju postojanje živih bića (popobiti, popoživeti). Ponovljena upotreba prefiksa u strukturi reči nije tipična odlika tvorbenog sistema srpskog jezika, ali se sporadično, na njegovoj periferiji mogu pronaći takvi slučajevi. U građi za Rečnik SANU nađeno je oko 60 glagola u kojima je dva puta upotrebljen prefiks po-, npr. popobadati, popoviknuti, popogledati, popogoreti, popodahnuti, popodržati, popoljuljati, poponjušiti, popočekati, popošetati itd. Dok

Kultura

10.12.2016 u 15:21

Jesu li naše reči – naše

S vremena na vreme u štampi, i u razgovorima o jeziku, postavi se pitanje zašto nam je u srpskom jeziku potreban predlog nakon, odnosno veznik nakon što. Ne bih rekao da odjek preporuke velikog srpskog filologa iz druge polovine dvadesetog veka Miloša Moskovljevića (1884–1969) dopire do naših dana, jer – čule bi se i preporuke iz novijih vremena da nema razloga izgoniti ih iz srpskog jezika. Naime, u svojim knjigama posvećenim jezičkoj kulturi, Egon Fekete je, pre dvadesetak godina, nedvosmisleno rekao da predlog nakon i veznik u čijem je on sastavu pripadaju srpskom standardnom jeziku i navodio potvrde za to iz dela srpskih pisaca. On navodi da se taj predlog javlja i kod Vuka i kod Ive Ćipika, Svetozara Ćorovića, Jaše Prodanovića, Ive Andrića, a kod Njegoša u liku nakom.

Kultura

08.12.2016 u 13:05

Kad se kaplarice i kapetančići pretvaraju da su junačine

Razmišljajući o nekim pogrdnim i podrugljivim izrazima kojima se u srpskom jeziku imenuje i kvalifikuje čovek, zapalo nam je za oko da se, u zavisnosti od načina na koji formiraju pogrdno značenje, pejorativi načelno mogu podeliti u dve velike grupe. Prvoj grupi pripadaju tvorbeni pejorativi: npr. starkelja, babetina, deduskera, kaplarica, oficirčić, generalčina, muslimančina, Bosančeros, Crnogorčina, Ciganštura. Posredi su reči kod kojih se pejoracija postiže dodavanjem različitih nastavaka za oblik.

Kultura

07.12.2016 u 14:05

Šta je zajedničko magarcu, ćurki i tikvi?

Polisemija ili, rečeno običnim, svakodnevnim jezikom – višeznačnost – predstavlja sposobnost jedne reči da se ostvaruje u više različitih značenja. Sam termin vodi poreklo iz grčkog jezika, od reči poli, koja u složenicama označava mnoštvo, učestalost i semeion iliti znak, značenje. Osnovni razlog zbog kog dolazi do polisemije jeste taj što oko nas ima daleko više predmeta i pojava nego naziva za njih. Drugi uzrok polisemije nesumnjivo leži u nesavršenosti, tačnije ograničenosti čovekove memorije i intelekta. Zamislite kada bi svaka stvar oko nas imala svoj, zaseban naziv! Sva je prilika da tada ne bismo mogli da zapamtimo mnoštvo različitih imena, da bismo teže ovladavali sopstvenim jezikom i da bismo se teže sporazumevali. Prema tome, izvesne nedostatke leksike ne bi trebalo

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

13.06.2026 u 01:59

Dejvid Bekam dobio zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih

13.06.2026 u 01:49

Dodik: Očekivanja od Trampove administracije još nisu u potpunosti ispunjena

13.06.2026 u 01:38

Srbije sa 3:1 savladala Belgiju

13.06.2026 u 01:25

Severna Koreja osudila američko odobrenje prodaje raketa Južnoj Koreji

13.06.2026 u 01:14

Dmitrijev pozvao Hantera Bajdena da progovori o korupciji svoje porodice u Ukrajini

13.06.2026 u 00:25

Arakči: Iran je pobedio, sačuvali smo suvernitet na Ormuzom, deblokiraće novac