Jezičko izmotavanje na društvenim mrežama

Daleko veći problem, međutim, jeste to što društvene mreže donose nove modele nepismenosti. Osim takozvanog novosrpskog koji je lansirala nova generacija, a za koji je karakteristično uglavnom skraćivanje reči i uvođenje anglicizama, a što inače danas postoji u svim jezicima i prećutno se prihvata, javlja se još jedan vid nepismenosti koji uvode oni koji jezik znaju, ali namerno greše ili izmišljaju nakaradne reči da bi se zabavili. Tu može da se govori čak o ironiziranju nepismenosti, ali ne bi se moglo reći da je to dobar način na ukazivanje tuđih grešaka, jer onaj ko ne zna jezik, ne razume ni ironiju, pa se najčešće stvara konfuzija.

Dakle, na društvenim mrežama mnogi, pa i oni visokoobrazovani, biraju ignorisanje pravila pravopisa pa tako „nepismenost” (stavljena ovde pod znake navoda jer nije stvarna već se radi iz zabave) postaje stil jezika na društvenim mrežama. Greške se namerno ubacuju, insistira se na njima, skraćuju se reči, ali ne kao u „novosrpskom”, gde mladi na primer brišu vokale, pa umesto „mislim” pišu „msm” i slično, već se jezik karikira, reči se skraćuju nelogično, izbacuju se slova nasumice pa vrlo često ne može da se protumači ni šta je dotični napisao. Tako kod ovih korisnika društvenih mreža hleb postaje ne čak ni „’leb” nego „lep” („lep ti tvoj”, pišu oni), jesam li postaje „esam li”, nemam je „neam”, znači se piše „nači”, a i nedavno otvorena „Ikea” u Beogradu kod njih je već postala „Ikeja”.

Zašto se insistira na ovakvom izmotavanju sa sopstvenim jezikom? Da li je to zaista toliko zabavno? Nema mnogo istraživanja o jeziku na društvenim mrežama, a i ona koja postoje najviše su se bavila „novosrpskim”. Jezik kao živa materija koja se menja dozvoljava novi govor na internetu koji je nestandardan i tolerantan prema gramatičkim greškama, ali ovo u šta su ga pretvorili ovi „zabavljači” može dovesti do nove konfuzije. Prvenstveno kod mladih koji još dovoljno ne poznaju jezik s obzirom na tendenciju u ovdašnjem obrazovanju da pravopis nije važan.

Jezički stručnjaci smatraju da jezik na društvenim mrežama, iako pisan, poseduje u velikoj meri karakteristike usmenog jezika i da svakako nije pouzdan pokazatelj nivoa savladanosti standardnog jezika u našem društvu. To je tačno, pogotovo ako se uzmu u obzir i takozvani zabavljači koji namerno kvare tu sliku.

Naravno, niko nikome ne može da zabrani ovakvu zabavu, jer društvene mreže svaki korisnik shvata kao svoje neprikosnoveno mesto slobode izražavanja, ali jedno istraživanje, prvenstveno potrebe da se sopstveni jezik do te mere unakazi, možda bi dalo neke odgovore. U protivnom, pisanje na društvenim mrežama postaće do te mere nerazumljivo da će neki potencijalni davalac oglasa, i sam nepismen, zavapiti „Dajem časove na gramatiku”.