Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура
18.11.2016 у 15:00
Велико признање и поверење српским славистима
У пе­ри­о­ду од 20. до 27. ав­гу­ста 2013. го­ди­не одр­жан је XV Ме­ђу­на­род­ни кон­грес сла­ви­ста у Мин­ску (Бе­ло­ру­си­ја), на ко­ме је Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја јед­но­гла­сно до­би­ла по­др­шку Ме­ђу­на­род­ног ко­ми­те­та сла­ви­ста (МКС) да XVI Ме­ђу­на­род­ни кон­грес сла­ви­ста ор­га­ни­зу­је у Бе­о­гра­ду 2018. го­ди­не. Ме­ђу­на­род­ни кон­грес сла­ви­ста је нај­зна­чај­ни­ја ме­ђу­на­род­на сла­ви­стич­ка на­уч­на смо­тра у све­ту, ко­ја се одр­жа­ва сва­ке пе­те го­ди­не.
Култура
16.11.2016 у 05:39
Српска политика и српска филологија
Рет­ко су где на­у­ка и по­ли­ти­ка упу­ће­не јед­на на дру­гу као у обла­сти фи­ло­ло­ги­је, и то пре све­га на­ци­о­нал­не фи­ло­ло­ги­је, у оном ње­ном де­лу ко­ји се ти­че раз­ли­чи­тих аспек­та ста­ту­са зва­нич­ног књи­жев­ног (стан­дард­ног) је­зи­ка. Тај је „су­срет“ со­ци­о­лин­гви­сти­ка (као на­у­ка о од­но­су дру­штва и је­зи­ка) име­но­ва­ла тер­ми­ном је­зич­ка по­ли­ти­ка. А под је­зич­ком по­ли­ти­ком под­ра­зу­ме­ва се по­ли­ти­ка не­ког дру­штва у обла­сти је­зи­ка би­ло као скуп прин­ци­па, ста­во­ва или од­лу­ка ко­ји од­ре­ђу­ју од­нос те дру­штве­не за­јед­ни­це пре­ма вер­бал­ном ре­пер­то­а­ру
Култура
17.11.2016 у 13:00
Српска политика и српска филологија (2)
Да би се, пре свега, српској званичној политици, указало на недопустиво игнорисање научних чињеница на којима се темељио став српске филологије о тзв. босанском језику, Одбор за стандардизацију је 2015. године написао и свим државним институцијама проследио нову Одлуку о бо„шњачком“ као мањинском језику у Србији и већинском у БиХ. У тој одлуци образложено је да ? ако се назив језика Бошњака схвати као израз „симболичке“ а не комуникативне функције
Култура
15.11.2016 у 14:05
Женијални државник – цар Душан
Пре из­ве­сног вре­ме­на, се­де­ћи у јед­ном од са­ло­на Ма­ти­це срп­ске и оче­ку­ју­ћи по­че­так три­би­не на ко­јој сам уче­ство­ва­ла, по­глед ми је лу­тао по сли­ка­ма на зи­до­ви­ма, а за­тим се за­у­ста­вио на пор­тре­ту јед­не нео­бич­не мла­де же­не про­ду­хо­вље­не ле­по­те и еле­гант­ног др­жа­ња. На злат­ној пло­чи­ци ис­под пор­тре­та пи­са­ло је да је то Сав­ка Су­бо­тић (1834–1918). Она је би­ла су­пру­га Јо­ва­на Су­бо­ти­ћа, зна­ме­ни­тог пе­сни­ка, адво­ка­та и по­ли­ти­ча­ра, јед­ног од пр­вих уред­ни­ка Ле­то­пи­са Ма­ти­це срп­ске. Има­ла је сед­мо­ро де­це, би­ла је ме­ђу нај­о­бра­зо­ва­ни­јим Срп­ки­ња­ма свог вре­ме­на, ак­тив­но се бо­ри­ла за по­ди­за­ње срп­ских жен­ских шко­ла и за­дру­га, има­ла свест о ва­жно­сти про­све­ћи­ва­ња же­на.
Култура
14.11.2016 у 12:00
Баш сам вољан на колегиницу
Одшкринемо ли врата језичке прошлости, пронаћи ћемо драгоцена сведочанства о поимању света људи у неким минулим временима. Изнаћи ћемо праву ризницу података о некадашњем начину живота (обредима, обичајима, чиновима и сл.), о претходним социјалним, друштвеним и културним приликама − уопштено, о пређашњем погледу на свет српског народа. А како је наш народ некада мислио и говорио о човеку, открићемо кроз призму застарелих фразеологизама − устаљених израза који су се некада користили, али у савременом језику више нису активни. Човеков однос према другим људима описан је на веома сликовит начин: ако се удварате или указујете посебну пажњу женској особи, некада бисте рекли да правите кур. Застарели фразеологизам бити вољан на некога користио би се пак да означи да волите некога и да сте му
Култура
13.11.2016 у 09:40
Слепи од љубави и заслепљени мржњом
Језичка повезаност човекових емоција и човековог просторног искуства представља проблематику којој је у савременој лингвистици посвећено доста пажње. Когнитивнолингвистички оријентисани истраживачи показали су на примерима из разних језика да се језички обрасци телесног искуства често користе да би се мислило и говорило о емоционалном искуству. У српском језику је, рецимо, сасвим уобичајено рећи да је неко слеп од љубави или заслепљен мржњом, чиме се, очигледно, осећање љубави и осећање мржње метафорички доводе у везу са физичким стањем обневиделости. Ми ћемо се у овом кратком тексту осврнути на телесно искуство које се препознаје у појмовној основи глагола заволети и заљубити се. Оба глагола, заправо, означавају почетак истог стања – почетак љубави према некоме. Да ли се, ипак,
Култура
12.11.2016 у 12:04
Како се дуингује бизнис?
Да ли би се на­ши при­вред­но-еко­ном­ски и ме­диј­ски струч­ња­ци из­не­на­ди­ли ка­да би им не­ко ре­као да бар по­ла Ср­би­је не раз­у­ме зна­че­ње де­се­ти­на ан­гло-аме­рич­ких тер­ми­на ко­је су они уве­зли у срп­ски је­зик? О јед­ном од њих, Do­ing bu­si­ness list, на при­мер, слу­ша­мо и чи­та­мо већ да­ни­ма. Да ли би би­ло уме­сно пред­ло­жи­ти ме­ди­ји­ма и на­ци­о­нал­ним еко­ном­ско-раз­вој­ним (па­ра)др­жав­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, ко­је су нас из­ве­сти­ле о по­бољ­ша­ном по­ло­жа­ју на­ше др­жа­ве на по­ме­ну­тој ли­сти, да се овај тер­мин пре­ве­де на срп­ски и пи­ше ћи­ри­ли­цом?
Култура
11.11.2016 у 13:05
Одреднице
Речник је све. И оно прво и оно крајње. Речник сабира и уздах новорођенчета и час када човек напушта свет, када одахне. Речник је стакло, прозорско, пред којим деца воле да стоје, па кратко хукну или дуго причају, гледајући како се дах претвара у влагу, а влага у клизеће капљице росе. Речник је стакло, оно за огледала, које се каткад ставља пред лице умирућег да би се проверило да ли још дише, јер говор је обично последњи траг живота. Речници су музички инструменти.
Култура
10.11.2016 у 09:30
Победити и поразити нису што и победа и пораз
Готово да нема нормативног приручника у коме се као ненормативна, чак уз поткрепу двама истим примерима, не осуђује злоупотреба„“ предлога против у? језику спортских новинара“ уз глаголе победити и изгубити: Победићемо против Звезде„“, Изгубили су против Француза и сл., уместо: Победићемо Звезду, Изгубили су од Француза и сл. И, заиста, такви примери су доста чести у језику спортских новинара. Неспорно је да је глаголу (из)губити рекцијска допуна генитив с предлогом од, а не генитив с предлогом против. Томе је разлог чињеница што се уз глагол (из)губити генитивном допуном именује вршилац радње пасивне конструкције, који се у српском језику изражава готово искључиво формом од (стране) + генитив. Стога и нема нормативног оправдања употреби генитива с предлогом против у датим
Култура
09.11.2016 у 13:30
Због чега свако може радити као преводилац?
Пошто је у данашње време релативно лако бити у додиру са страним језиком и научити га сасвим пристојно, многи сматрају да је превођење лако савладива вештина. Ова претпоставка је веома површна и нетачна, јер преводилац пре свега мора имати одлично знање бар два језика, али то није све. Факултетска диплома, боравак у иностранству, положени испити који сведоче о високом степену знања страног језика и слично нису никаква гаранција да ће неко бити добар преводилац. Преводилац мора имати и широко образовање, информациону писменост, способност да потражи неопходне информације и да научи нешто о ономе шта преводи, бити вољан да се непрекидно усавршава и да ради на себи. Медијске и издавачке куће већ годинама ангажују лоше преводиоце, па се граница између старих, некада угледних, и нових
Почетна / Тагови
18.06.2026 у 08:40
Пожар у рафинерији нафте у Бакуу, у току евакуација запослених
18.06.2026 у 08:40
Медојевић: У Црној Гори је све на продају
18.06.2026 у 08:32
Украјинцима војног узраста могућа забрана уласка у ЕУ
18.06.2026 у 08:30
Пронађен најстарији доказ куге: епидемија „црне смрти” пре 5.500 година у Сибиру
18.06.2026 у 08:25
Немачка иницијатива у НАТО-у: 70 милијарди евра за Кијев
18.06.2026 у 08:12
Највећи напад украјинских снага на Москву, оборено око 180 дронова
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation