Sreda, 10.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: srpski jezik

Kultura
17.11.2016 u 13:00
Srpska politika i srpska filologija (2)
Da bi se, pre svega, srpskoj zvaničnoj politici, ukazalo na nedopustivo ignorisanje naučnih činjenica na kojima se temeljio stav srpske filologije o tzv. bosanskom jeziku, Odbor za standardizaciju je 2015. godine napisao i svim državnim institucijama prosledio novu Odluku o bo„šnjačkom“ kao manjinskom jeziku u Srbiji i većinskom u BiH. U toj odluci obrazloženo je da ? ako se naziv jezika Bošnjaka shvati kao izraz „simboličke“ a ne komunikativne funkcije
Kultura
15.11.2016 u 14:05
Ženijalni državnik – car Dušan
Pre iz­ve­snog vre­me­na, se­de­ći u jed­nom od sa­lo­na Ma­ti­ce srp­ske i oče­ku­ju­ći po­če­tak tri­bi­ne na ko­joj sam uče­stvo­va­la, po­gled mi je lu­tao po sli­ka­ma na zi­do­vi­ma, a za­tim se za­u­sta­vio na por­tre­tu jed­ne neo­bič­ne mla­de že­ne pro­du­ho­vlje­ne le­po­te i ele­gant­nog dr­ža­nja. Na zlat­noj plo­či­ci is­pod por­tre­ta pi­sa­lo je da je to Sav­ka Su­bo­tić (1834–1918). Ona je bi­la su­pru­ga Jo­va­na Su­bo­ti­ća, zna­me­ni­tog pe­sni­ka, advo­ka­ta i po­li­ti­ča­ra, jed­nog od pr­vih ured­ni­ka Le­to­pi­sa Ma­ti­ce srp­ske. Ima­la je sed­mo­ro de­ce, bi­la je me­đu naj­o­bra­zo­va­ni­jim Srp­ki­nja­ma svog vre­me­na, ak­tiv­no se bo­ri­la za po­di­za­nje srp­skih žen­skih ško­la i za­dru­ga, ima­la svest o va­žno­sti pro­sve­ći­va­nja že­na.
Kultura
14.11.2016 u 12:00
Baš sam voljan na koleginicu
Odškrinemo li vrata jezičke prošlosti, pronaći ćemo dragocena svedočanstva o poimanju sveta ljudi u nekim minulim vremenima. Iznaći ćemo pravu riznicu podataka o nekadašnjem načinu života (obredima, običajima, činovima i sl.), o prethodnim socijalnim, društvenim i kulturnim prilikama − uopšteno, o pređašnjem pogledu na svet srpskog naroda. A kako je naš narod nekada mislio i govorio o čoveku, otkrićemo kroz prizmu zastarelih frazeologizama − ustaljenih izraza koji su se nekada koristili, ali u savremenom jeziku više nisu aktivni. Čovekov odnos prema drugim ljudima opisan je na veoma slikovit način: ako se udvarate ili ukazujete posebnu pažnju ženskoj osobi, nekada biste rekli da pravite kur. Zastareli frazeologizam biti voljan na nekoga koristio bi se pak da označi da volite nekoga i da ste mu
Kultura
13.11.2016 u 09:40
Slepi od ljubavi i zaslepljeni mržnjom
Jezička povezanost čovekovih emocija i čovekovog prostornog iskustva predstavlja problematiku kojoj je u savremenoj lingvistici posvećeno dosta pažnje. Kognitivnolingvistički orijentisani istraživači pokazali su na primerima iz raznih jezika da se jezički obrasci telesnog iskustva često koriste da bi se mislilo i govorilo o emocionalnom iskustvu. U srpskom jeziku je, recimo, sasvim uobičajeno reći da je neko slep od ljubavi ili zaslepljen mržnjom, čime se, očigledno, osećanje ljubavi i osećanje mržnje metaforički dovode u vezu sa fizičkim stanjem obnevidelosti. Mi ćemo se u ovom kratkom tekstu osvrnuti na telesno iskustvo koje se prepoznaje u pojmovnoj osnovi glagola zavoleti i zaljubiti se. Oba glagola, zapravo, označavaju početak istog stanja – početak ljubavi prema nekome. Da
Kultura
12.11.2016 u 12:04
Kako se duinguje biznis?
Da li bi se na­ši pri­vred­no-eko­nom­ski i me­dij­ski struč­nja­ci iz­ne­na­di­li ka­da bi im ne­ko re­kao da bar po­la Sr­bi­je ne raz­u­me zna­če­nje de­se­ti­na an­glo-ame­rič­kih ter­mi­na ko­je su oni uve­zli u srp­ski je­zik? O jed­nom od njih, Do­ing bu­si­ness list, na pri­mer, slu­ša­mo i či­ta­mo već da­ni­ma. Da li bi bi­lo ume­sno pred­lo­ži­ti me­di­ji­ma i na­ci­o­nal­nim eko­nom­sko-raz­voj­nim (pa­ra)dr­žav­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ko­je su nas iz­ve­sti­le o po­bolj­ša­nom po­lo­ža­ju na­še dr­ža­ve na po­me­nu­toj li­sti, da se ovaj ter­min pre­ve­de na srp­ski i pi­še ći­ri­li­com?
Kultura
11.11.2016 u 13:05
Odrednice
Rečnik je sve. I ono prvo i ono krajnje. Rečnik sabira i uzdah novorođenčeta i čas kada čovek napušta svet, kada odahne. Rečnik je staklo, prozorsko, pred kojim deca vole da stoje, pa kratko huknu ili dugo pričaju, gledajući kako se dah pretvara u vlagu, a vlaga u klizeće kapljice rose. Rečnik je staklo, ono za ogledala, koje se katkad stavlja pred lice umirućeg da bi se proverilo da li još diše, jer govor je obično poslednji trag života. Rečnici su muzički instrumenti.
Kultura
10.11.2016 u 09:30
Pobediti i poraziti nisu što i pobeda i poraz
Gotovo da nema normativnog priručnika u kome se kao nenormativna, čak uz potkrepu dvama istim primerima, ne osuđuje zloupotreba„“ predloga protiv u? jeziku sportskih novinara“ uz glagole pobediti i izgubiti: Pobedićemo protiv Zvezde„“, Izgubili su protiv Francuza i sl., umesto: Pobedićemo Zvezdu, Izgubili su od Francuza i sl. I, zaista, takvi primeri su dosta česti u jeziku sportskih novinara. Nesporno je da je glagolu (iz)gubiti rekcijska dopuna genitiv s predlogom od, a ne genitiv s predlogom protiv. Tome je razlog činjenica što se uz glagol (iz)gubiti genitivnom dopunom imenuje vršilac radnje pasivne konstrukcije, koji se u srpskom jeziku izražava gotovo isključivo formom od (strane) + genitiv. Stoga i nema normativnog opravdanja upotrebi genitiva s predlogom protiv u datim
Kultura
09.11.2016 u 13:30
Zbog čega svako može raditi kao prevodilac?
Pošto je u današnje vreme relativno lako biti u dodiru sa stranim jezikom i naučiti ga sasvim pristojno, mnogi smatraju da je prevođenje lako savladiva veština. Ova pretpostavka je veoma površna i netačna, jer prevodilac pre svega mora imati odlično znanje bar dva jezika, ali to nije sve. Fakultetska diploma, boravak u inostranstvu, položeni ispiti koji svedoče o visokom stepenu znanja stranog jezika i slično nisu nikakva garancija da će neko biti dobar prevodilac. Prevodilac mora imati i široko obrazovanje, informacionu pismenost, sposobnost da potraži neophodne informacije i da nauči nešto o onome šta prevodi, biti voljan da se neprekidno usavršava i da radi na sebi. Medijske i izdavačke kuće već godinama angažuju loše prevodioce, pa se granica između starih, nekada uglednih, i
Kultura
08.11.2016 u 15:05
Jesmo li na kompjuteru ili pored kompjutera
Utelovljenost je, na prvi pogled, čudna reč. Ako je rastavimo na sastavne delove, videćemo da sadrži prefiks u- i koren telo, što jasno upućuje na to da utelovljenost jezika podrazumeva posmatranje jezika u kontekstu čovekovog tela. Povezanost jezika i tela je nesumnjivo višestruka. Savremena kognitivna lingvistika, iz koje pojam utelovljenost i dolazi, pokazuje da je čovekov jezički svet u velikoj meri oblikovan njegovim telesnim, čulnim, prostornim saznanjem. Kao ljudska bića predodređeni smo da svet doživljavamo posredstvom svojih čula, a ljudski jezici su se razvili tako da čoveku omoguće da raznovrsnu paletu svojih doživljaja verbalno oblikuje i iskaže. Međutim, naši doživljaji nisu samo čulne prirode: pored toga što možemo videti ili čuti ptice i osetiti miris cveća, sposobni
Kultura
07.11.2016 u 12:59
Strah je neophodan da bismo bili hrabri
Na šta prvo pomislite kada čujete da je neko hrabar i u kojim sve kontekstima upotrebljavate ovu reč? Da li se uvek misli na nešto pozitivno, odnosi li se pre svega na ljude, ili hrabre mogu biti i životinje, biljke, predmeti? Razmatranje svakog od ovih pitanja pomaže leksikografima (stručnjacima koji pišu rečnike) da što bolje i preciznije opišu značenje i upotrebu reči. Na osnovu pregleda velikog broja pisanih tekstova, intervjua i anketa sa izvornim govornicima jezika iz različitih areala, dolazi se do informacija na koji način se data reč upotrebljava u jeziku. Nakon mini-istraživanja za svaku od reči koje obrađuje u rečniku, stručnjak sakupljena znanja formalizuje i priprema leksikografski članak, koji se najčešće sastoji od gramatičkih informacija, za čime sledi definicija značenja, a potom i
Početna / Tagovi
10.06.2026 u 14:05
Ministarka Mesarović sa kineskim investitorima obišla industrijsku zonu u Šidu
10.06.2026 u 14:03
Amnesti: Izrael sprovodi kampanju prisilnog raseljavanja palestinskih zajednica
10.06.2026 u 14:02
Novi fijasko blokadera u centru Beograda: Nemanjina blokirana zbog jedva stotinak ljudi
10.06.2026 u 14:01
Junajted ostaje bez Kazemira, Sanča i Malasije
10.06.2026 u 14:00
Nove cene karata za Srbijavoz od 15. jula
10.06.2026 u 14:00
U Ambasadi Rusije održava se svečanost povodom Dana Rusije
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation