Таг: дракулић славенка

Како један готово исповедни текст, писан са сетом, у којем се мешају туга и радост присећања, у којем има кајања због огрешења о другог, у којем ауторка никад не види себе у позицији неког ко изриче „последње истине“, нити своју „интерпретацију истине“ схвата и саопштава „као једино могућу, истиниту и праву“, већ као императив поставља само потрагу за...