Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сфрј

Друштво

10.11.2020 у 10:37

Крцунови шамари начелнику и прва стрељања

УЖИЦЕ – С пажњом чекана књига о Слободану Пенезићу Крцуну „Гласност ћутања” стигла је пред читаоце. Управо је изашла у издању Историјског архива Ужице, где се у Крцуновом личном фонду чувају документи (које је 2018. установи предао Срђа Пенезић) о овој контроверзној личности. Приређивач књиге је Жељко Марковић, директор ужичког архива. На њеним страницама су Крцунови аутобиографски записи, ратна писма, послератни говори, чланци, реферати из времена када је био високи функционер Титове власти, које је архиву уступио др Венцеслав Глишић. Штошта је Крцун бележио о својим чињењима много тога и прећутао. Има ту детаља о оснивању ОЗН-е којом је руководио, помиње се ликвидација наоружаних одметничких група, ту је и поглавље „На челу српске ОЗН-е” (са четири Крцунова говора), али нема

Друштво

30.09.2020 у 09:54

Сећање на војника Стојадина Мирковића, саборца мајора Тепића

ВАЉЕВО – На породичном гробљу у Горњим Лесковицама код Ваљева обележена је годишњица погибије Стојадина Мирковића, деветнаестогодшњег хероја са Повлена, који је 1991. заједно са мајором Миланом Тепићем положио живот бранећи касарну у Беденику код Бјеловара. Током рата на простору бивше Југославије мајор Тепић је 29. септембра 1991. суочен са опсадом касарне у којој се налазило војно складиште наредио својим војницима да напусте објекат који је планирао да дигне у ваздух. Млади Стојадин Мирковић први пут се оглушио о команду претпостављеног и до последњег тренутка остао уз свог мајора. Тепић је активирао експлозив, страховита детонација је у тренутку однела и њега и складиште, а храбри војник из Горњих Лесковица погинуо је када је непријатељском „зољом” погођен транспортер у

Друштво

29.09.2020 у 08:22

Годишњица страдања мајора Тепића и војника ЈНА у Бјеловару

До данас, када се навршава се 29 година од злочина над официрима и војницима ЈНА у касарни у Бјеловару, нико није осуђен. Бјеловар 29. септембра слави Дан града. Припадници Збора народне гарде су тог датума 1991. године тешким наоружањем напали касарну „Божидар Аџија”. После тешке борбе, пуковник ЈНА Рајко Ковачевић је наредио полагање оружја. Припадник ЗНГ, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, постројава војнике и официре, пуковнике Рајка Ковачевића, Драгишу Јовановића и капетана прве класе Миљка Васића изводи из строја, одводи их 50 метара даље и лично их убија са по два хица. Шесторицу војника заробљавају и воде у полицијску станицу, а затим одлазе до складишта „Барутана” у месту Беденик, које је било минирано са 170 тона експлозива. Када су зенге ушле у

Друштво

21.09.2020 у 21:00

Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

„Знате ли да послужујете кафом бившег председника Југославије”, питам двадесетпетогодишњег конобара у једном београдском кафићу. Седим с Борисавом Јовићем, председником Председништва СФРЈ од 1990. до 1991. године. Бора Јовић скида маску, али младић не препознаје деведесетдвогодишњака који се одлично држи. Конобар се родио четири године после Јовићевог председавања ротирајућим председништвом. Збуњено га гледа. „Осећам се као музејски примерак”, каже ми Јовић док разговарамо о његовој новој књизи „Велика превара” (издавач „Службени гласник”). Планирана је велика промоција, али због короне Јовић се, као припадник старе политичке школе, одлучио да у интервјуу за „Политику” каже оно о чему би разговарао с посетиоцима. После сат времена устаје и одлази сам из кафића. Одбија да га

Регион

20.08.2020 у 20:22

Преминуо бивши члан Председништва СФРЈ Бранко Костић

ПОДГОРИЦА - Бранко Костић, бивши члан Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и бивши кандидат за председника Црне Горе преминуо је у 81. години, преносе подгорички медији. Костић је рођен 28. августа 1939. године у Рвашима код Цетиња. Завршио је Економски факултет у Београду, преноси Танјуг. Био је председник Председништва Социјалистичке Републике (СР) Црне Горе од 17. марта 1989. до 23. децембра 1990. и вршилац дужности предсједника Председништва СФРЈ од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године, када је функција укинута. Био је и 14. генерални секретар Покрета несврстаних од 6. децембра 1991. до 15. јуна 1992. године. Од 16. маја 1991. године, био је члан Председништва СФРЈ. Костић је у другом кругу председничких избора у Црној Гори

Писма читалаца

19.06.2020 у 17:12

Деведесете – најсјајније године отпора глобализму

Сједињене Америчке Државе су основане као „заједница окупљена слободом заједничких вредности, владавином закона, просперитетом и поузданим развојем”. Увек је било изражено национално поштовање изабраног председника и његових одлука. Годинама је било тако, али од краја прошлог века бележи се стални пад поверења америчке јавности у амерички политички систем, државне институције са великом поларизацијом целог друштва. То је посебно видљиво од избора Доналда Трампа за председника, кроз „диктатуру” крупног капитала путем медија повезаних са демократским политичарима, академском и „холивудском” заједницом САД. Непрестано се понавља, да је председник Трамп претворио САД у „земљу јадног отпадника, да смо пали ниже од дна, шта је ниже од дна, свет нам се смеје, ова земља је нездрава,

Хроника

13.06.2020 у 10:23

Словенија опет одложила суђење Грујовићу

ЧАЧАК - Окружни суд у Новом Месту још једном је одложио суђење официру из Чачка Драгомиру Грујовићу (59) које је требало да буде одржано у четвртак у 9.30 сати, под оптужбом да је починио ратни злочин против цивилног становништва и покушај убиства. Грујовићев бранилац по службеној дужности, адвокат Борут Шкерљ из тог словеначког града, саопштио је јуче за „Политику” да је нови почетак главног претреса заказан за 1. октобар ове године, додајући: ‒ Суду ћу одмах послати захтев да поништи решење о притвору Грујовића, као и потерницу. Јер те мере постале су несразмерне због великог протека времена, мада нисам сигуран шта ће суд одлучити. Суђење Грујовићу у Новом Месту почело је новембра прошле године али је одмах прекинуто пошто се он није појавио, и адвокат Шкерљ му је саветовао да

Писма читалаца

06.06.2020 у 11:55

Назив Федерална Хрватска је био тачан

У тексту под насловом „Када је рођен Тито” („Политика”, 28. мај) историчар и политиколог г. Владислав Б. Сотировић, у последњем ставу, тврди: „У сваком случају, назив државе у којој је издат Крсни лист (Независна Држава Хрватска) у левом заглављу обрасца је прецртан, а изнад њега је руком и мастилом написано Федерална Хрватска. Ипак, ни овај назив није био тачан, јер Хрватска није никада била федерална (тј. никад се није састојала из федералних области).” Назив Федерална Хрватска је био тачан. Наиме, ја сам у поседу Легитимације бр. 15962 коју је Одсек унутрашњих послова Славонске Пожеге, града у тадашњој Федералној Хрватској, издао 15. фебруара 1947. године мом оцу Станку С. Делићу. Отац је ову легитимацију уредно „продуљио” за 1948. год. Узгред,

Коментари

28.05.2020 у 08:57

Када је рођен Тито

Личност Јосипа Броза Тита је са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања свог живота, па и тачног датума рођења. Датум рођења уставно доживотног (из 1974. године) председника СФРЈ је у његовој држави утврђен административним путем и као такав јавно обележаван и слављен у виду тзв. Дана младости, кад је читава земља са свим својим народима и народностима морала да се савија, игра и пева пред својим доживотним председником. Јосип Броз је за сада једини владар у читавој светској повесници који је натерао читаву једну земљу и нацију од 23 милиона становника да му дуже од половине

Друштво

13.05.2020 у 10:38

На данашњи дан почео крај СФРЈ

На данашњи дан пре 30 година догодили су се велики нереди на стадиону „Максимир” уочи фудбалске утакмице између Динама и Црвене звезде, који су најавили крај СФРЈ. Звезда је у Загреб стигла као шампион, очекивала се квалитетна утакмица, али дошло је до сукоба навијача и „чувеног” ударања полицајца од капитена Динама Звонимира Бобана, који су кулминирали прекидом. Из Београда је у Загреб стигло око 3.000 Делија предвођених Жељком Ражнатовићем Арканом, са друге стране домаћи „Бед блу бојси” спремно су дочекали сукоб. „Страха за нас није било јер, нисмо очекивали да ће се то догодити. Више смо били шокирани. Кад је камење почело да пада на терен, отишли смо у свлачионицу и већину догађаја видели тек касније на телевизији. Играчи Динама су причекали да се ситуација мало смири и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 17:27

У Атини одржана конференција генералних директора царинских управа ЗБ и ЕУ

11.06.2026 у 17:26

Книн без воде три дана, није се десило ни током рата

11.06.2026 у 17:24

Светска банка смањила прогнозу глобалног раста у 2026. на 2,5 одсто

11.06.2026 у 17:11

Блокадери: Вучић је ово одавно говорио

11.06.2026 у 17:11

Лавров: Африка више не жели да буде извор сировина за Запад

11.06.2026 у 17:06

Холандија: више особа повређено када је ауто ударио у бициклисте