Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Društvo

10.11.2020 u 10:37

Krcunovi šamari načelniku i prva streljanja

UŽICE – S pažnjom čekana knjiga o Slobodanu Peneziću Krcunu „Glasnost ćutanja” stigla je pred čitaoce. Upravo je izašla u izdanju Istorijskog arhiva Užice, gde se u Krcunovom ličnom fondu čuvaju dokumenti (koje je 2018. ustanovi predao Srđa Penezić) o ovoj kontroverznoj ličnosti. Priređivač knjige je Željko Marković, direktor užičkog arhiva. Na njenim stranicama su Krcunovi autobiografski zapisi, ratna pisma, posleratni govori, članci, referati iz vremena kada je bio visoki funkcioner Titove vlasti, koje je arhivu ustupio dr Venceslav Glišić. Štošta je Krcun beležio o svojim činjenjima mnogo toga i prećutao. Ima tu detalja o osnivanju OZN-e kojom je rukovodio, pominje se likvidacija naoružanih odmetničkih grupa, tu je i poglavlje „Na čelu srpske OZN-e” (sa četiri Krcunova govora), ali nema

Društvo

30.09.2020 u 09:54

Sećanje na vojnika Stojadina Mirkovića, saborca majora Tepića

VALjEVO – Na porodičnom groblju u Gornjim Leskovicama kod Valjeva obeležena je godišnjica pogibije Stojadina Mirkovića, devetnaestogodšnjeg heroja sa Povlena, koji je 1991. zajedno sa majorom Milanom Tepićem položio život braneći kasarnu u Bedeniku kod Bjelovara. Tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije major Tepić je 29. septembra 1991. suočen sa opsadom kasarne u kojoj se nalazilo vojno skladište naredio svojim vojnicima da napuste objekat koji je planirao da digne u vazduh. Mladi Stojadin Mirković prvi put se oglušio o komandu pretpostavljenog i do poslednjeg trenutka ostao uz svog majora. Tepić je aktivirao eksploziv, strahovita detonacija je u trenutku odnela i njega i skladište, a hrabri vojnik iz Gornjih Leskovica poginuo je kada je neprijateljskom „zoljom” pogođen

Društvo

29.09.2020 u 08:22

Godišnjica stradanja majora Tepića i vojnika JNA u Bjelovaru

Do danas, kada se navršava se 29 godina od zločina nad oficirima i vojnicima JNA u kasarni u Bjelovaru, niko nije osuđen. Bjelovar 29. septembra slavi Dan grada. Pripadnici Zbora narodne garde su tog datuma 1991. godine teškim naoružanjem napali kasarnu „Božidar Adžija”. Posle teške borbe, pukovnik JNA Rajko Kovačević je naredio polaganje oružja. Pripadnik ZNG, u svojstvu predsednika Kriznog štaba Bjelovara, Jure Šimić, postrojava vojnike i oficire, pukovnike Rajka Kovačevića, Dragišu Jovanovića i kapetana prve klase Miljka Vasića izvodi iz stroja, odvodi ih 50 metara dalje i lično ih ubija sa po dva hica. Šestoricu vojnika zarobljavaju i vode u policijsku stanicu, a zatim odlaze do skladišta „Barutana” u mestu Bedenik, koje je bilo minirano sa 170 tona eksploziva. Kada su zenge ušle u

Društvo

21.09.2020 u 21:00

Raspad Jugoslavije planiran je pre Miloševićevog rođenja

„Znate li da poslužujete kafom bivšeg predsednika Jugoslavije”, pitam dvadesetpetogodišnjeg konobara u jednom beogradskom kafiću. Sedim s Borisavom Jovićem, predsednikom Predsedništva SFRJ od 1990. do 1991. godine. Bora Jović skida masku, ali mladić ne prepoznaje devedesetdvogodišnjaka koji se odlično drži. Konobar se rodio četiri godine posle Jovićevog predsedavanja rotirajućim predsedništvom. Zbunjeno ga gleda. „Osećam se kao muzejski primerak”, kaže mi Jović dok razgovaramo o njegovoj novoj knjizi „Velika prevara” (izdavač „Službeni glasnik”). Planirana je velika promocija, ali zbog korone Jović se, kao pripadnik stare političke škole, odlučio da u intervjuu za „Politiku” kaže ono o čemu bi razgovarao s posetiocima. Posle sat vremena ustaje i odlazi sam iz kafića. Odbija da ga

Region

20.08.2020 u 20:22

Preminuo bivši član Predsedništva SFRJ Branko Kostić

PODGORICA - Branko Kostić, bivši član Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i bivši kandidat za predsednika Crne Gore preminuo je u 81. godini, prenose podgorički mediji. Kostić je rođen 28. avgusta 1939. godine u Rvašima kod Cetinja. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, prenosi Tanjug. Bio je predsednik Predsedništva Socijalističke Republike (SR) Crne Gore od 17. marta 1989. do 23. decembra 1990. i vršilac dužnosti predsjednika Predsedništva SFRJ od 6. decembra 1991. do 15. juna 1992. godine, kada je funkcija ukinuta. Bio je i 14. generalni sekretar Pokreta nesvrstanih od 6. decembra 1991. do 15. juna 1992. godine. Od 16. maja 1991. godine, bio je član Predsedništva SFRJ. Kostić je u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori

Pisma čitalaca

19.06.2020 u 17:12

Devedesete – najsjajnije godine otpora globalizmu

Sjedinjene Američke Države su osnovane kao „zajednica okupljena slobodom zajedničkih vrednosti, vladavinom zakona, prosperitetom i pouzdanim razvojem”. Uvek je bilo izraženo nacionalno poštovanje izabranog predsednika i njegovih odluka. Godinama je bilo tako, ali od kraja prošlog veka beleži se stalni pad poverenja američke javnosti u američki politički sistem, državne institucije sa velikom polarizacijom celog društva. To je posebno vidljivo od izbora Donalda Trampa za predsednika, kroz „diktaturu” krupnog kapitala putem medija povezanih sa demokratskim političarima, akademskom i „holivudskom” zajednicom SAD. Neprestano se ponavlja, da je predsednik Tramp pretvorio SAD u „zemlju jadnog otpadnika, da smo pali niže od dna, šta je niže od dna, svet nam se smeje, ova zemlja je nezdrava,

Hronika

13.06.2020 u 10:23

Slovenija opet odložila suđenje Grujoviću

ČAČAK - Okružni sud u Novom Mestu još jednom je odložio suđenje oficiru iz Čačka Dragomiru Grujoviću (59) koje je trebalo da bude održano u četvrtak u 9.30 sati, pod optužbom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i pokušaj ubistva. Grujovićev branilac po službenoj dužnosti, advokat Borut Škerlj iz tog slovenačkog grada, saopštio je juče za „Politiku” da je novi početak glavnog pretresa zakazan za 1. oktobar ove godine, dodajući: ‒ Sudu ću odmah poslati zahtev da poništi rešenje o pritvoru Grujovića, kao i poternicu. Jer te mere postale su nesrazmerne zbog velikog proteka vremena, mada nisam siguran šta će sud odlučiti. Suđenje Grujoviću u Novom Mestu počelo je novembra prošle godine ali je odmah prekinuto pošto se on nije pojavio, i advokat Škerlj mu je savetovao da

Pisma čitalaca

06.06.2020 u 11:55

Naziv Federalna Hrvatska je bio tačan

U tekstu pod naslovom „Kada je rođen Tito” („Politika”, 28. maj) istoričar i politikolog g. Vladislav B. Sotirović, u poslednjem stavu, tvrdi: „U svakom slučaju, naziv države u kojoj je izdat Krsni list (Nezavisna Država Hrvatska) u levom zaglavlju obrasca je precrtan, a iznad njega je rukom i mastilom napisano Federalna Hrvatska. Ipak, ni ovaj naziv nije bio tačan, jer Hrvatska nije nikada bila federalna (tj. nikad se nije sastojala iz federalnih oblasti).” Naziv Federalna Hrvatska je bio tačan. Naime, ja sam u posedu Legitimacije br. 15962 koju je Odsek unutrašnjih poslova Slavonske Požege, grada u tadašnjoj Federalnoj Hrvatskoj, izdao 15. februara 1947. godine mom ocu Stanku S. Deliću. Otac je ovu legitimaciju uredno „produljio” za 1948. god. Uzgred,

Komentari

28.05.2020 u 08:57

Kada je rođen Tito

Ličnost Josipa Broza Tita je sa svih strana zamagljena i teško dokučiva što se tiče faktografske strane njegovog životopisa. Sam Broz se nije nimalo potrudio da za svoga života svojim životopiscima, državnim povesničarima ili naciji olakša posao dokučivanja istinitog činjeničnog stanja svog života, pa i tačnog datuma rođenja. Datum rođenja ustavno doživotnog (iz 1974. godine) predsednika SFRJ je u njegovoj državi utvrđen administrativnim putem i kao takav javno obeležavan i slavljen u vidu tzv. Dana mladosti, kad je čitava zemlja sa svim svojim narodima i narodnostima morala da se savija, igra i peva pred svojim doživotnim predsednikom. Josip Broz je za sada jedini vladar u čitavoj svetskoj povesnici koji je naterao čitavu jednu zemlju i naciju od 23 miliona stanovnika da mu duže od polovine

Društvo

13.05.2020 u 10:38

Na današnji dan počeo kraj SFRJ

Na današnji dan pre 30 godina dogodili su se veliki neredi na stadionu „Maksimir” uoči fudbalske utakmice između Dinama i Crvene zvezde, koji su najavili kraj SFRJ. Zvezda je u Zagreb stigla kao šampion, očekivala se kvalitetna utakmica, ali došlo je do sukoba navijača i „čuvenog” udaranja policajca od kapitena Dinama Zvonimira Bobana, koji su kulminirali prekidom. Iz Beograda je u Zagreb stiglo oko 3.000 Delija predvođenih Željkom Ražnatovićem Arkanom, sa druge strane domaći „Bed blu bojsi” spremno su dočekali sukob. „Straha za nas nije bilo jer, nismo očekivali da će se to dogoditi. Više smo bili šokirani. Kad je kamenje počelo da pada na teren, otišli smo u svlačionicu i većinu događaja videli tek kasnije na televiziji. Igrači Dinama su pričekali da se situacija malo smiri i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sfrj