Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Србија

15.02.2016 у 09:05

И Устав, и Театар

Крагујевац – Још је Србија видала ране задобијена у два крвава устанка против Турака, када је кнез Милош Обреновић решио да у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије, донесе први српски устав и оснује прво српско професионално позориште. Било је то 15. фебруара 1835. године. И данас је енигма како је неписмени коџа Милош, из мале Србије, из шумовите Шумадије, из скрајнутог Крагујевца, видео да са светом треба сарађивати, да у свет треба приступити и пратити његове савремене токове. Тек, свечаној церемонији, уприличеној поводом изгласавања Сретењског устава, чији је аутор Димитрије Давидовић, присуствовали су и званичници моћних страних сила, који су потом могли да погледају и прву представу Књажевско-сербског театра „Фернандо и Јарика”, у инсценацији Јоакима Вујића. Био је то први

Србија

14.02.2016 у 22:05

Уставобранитељ из Меленаца

Меленци – Велики допринос доношењу Сретењског устава дао је Лазар Зубан (1795–1850), родом из банатског села Меленци, без обзира на то што његов завичај тада није био у Србији. Зубан је, на основу европског искуства, ширио слободарске идеје и тежње да Србија буде модерна држава. Основао је и прву српску странку која се залагала за устав, а кад је устав први пут донесен, није га имала ниједна друга земља у окружењу. Ипак, данас се о њему мало зна, а Град Зрењанин је недавно одлучио да се неправда исправи и да му се у родним Меленцима подигне спомен-обележје. Иван Бошњак из Меленаца, највећег села у Банату, за себе каже да баштини културу села, али и целог средњег Баната, у којем се оно налази. Написао је и неколико књига о знаменитим људима свог завичаја, а о његовом раду похвално су се

Коментари

14.02.2016 у 08:15

Устав против мењања националног састава државе

У изборној кампањи – која, званично нас уверавају, није ни почела, јер избори нису расписани – рабе се све нам добро познате теме. Међу њима највише „економски развој” и „европске интеграције”, а некако најмање уставноправни статус наше јужне покрајине Косова и Метохије. Међу темама је и релативно нова: избеглице са Блиског истока. Народ који је напустио споља и изнутра разрушене државе, у хиљадама путује ка западној Европи. Тај пут пролази Србијом, па наша власт и свеколико јавно мњење заузимају и мењају ставове према том питању. Они се крећу од интересне несаосећајности, одсликане у ставу да треба поставити ограду (зид) на граници и тако се заштити од незваних дошљака другачије културе, вере, нације, расе, до мишљења да Србија треба сасвим да се отвори према тим невољницима,

Економија

14.02.2016 у 09:05

Да ли извршитељи уласком у стан крше Устав?

Национална организација потрошача Србије (НОПС) сматра спорним то што приватни извршитељи имају законско право да без судског налога улазе у приватне станове грађана и пописују и плене имовину дужника. Ова организација је покренула иницијативу да се промене ове спорне одлуке закона јер су у супротности са Уставом Србије, односном чланом који гарантује неповредивост стана. Прошле недеље Уставни суд је НОПС-у доставио решење којим се покреће поступак за оцену уставности и о овом предлогу требало би да се изјасни Скупштина Србије у наредних 60 дана

Политика

11.01.2016 у 20:33

Чанак тражи правду за Војводину

Ово је кампања која траје 25 година и којом се тражи правда за Војводину, рекао је Ненад Чанак испред Уставног суда Србије, одговарајући на питање да ли је протест Лиге социјалдемократа Војводине део кампање уочи избора. Политички аналитичари су изричитији: Чанково подношење иницијативе Уставном суду у „друштву” близу хиљаду присталица ЛСВ-а јесте део предизборних активности за војвођанске изборе. Иако је реч о покрајинском изјашњавању, то неће спречити ЛСВ али ни друге странке да кампању за тамошњи парламент воде и у Београду, што је одраз одсуства политичке културе и праксе честог стапања свих избора од увођења вишестраначја, наводи Дејан Вук Станковић. Чанак ни половином децембра прошле године није пропустио прилику да у Београду изнесе своје политичке ставове који би му донели

Балкан 20 година после Дејтона

21.11.2015 у 21:00

Велика равнотежа немоћи

Ричард Холбрук био је веома срећан када је лидере трију националности 1. новембра 1995. године затворио у војну базу „Рајт Патерсон” у Дејтону и сместио их по собама за састанке које су носиле називе америчких ратних бомбардера, од којих су неки већ бомбардовали Републику Српску. Желео је да направи репризу преговора у „Кемп Дејвиду”, које је бивши амерички председник Џими Картер водио 17 година раније између Египта и Израела, и било му је најважније да тадашњем америчком председнику Билу Клинтону донесе успех са Балкана, а да америчка војна чизма не ступи на његово тло. Сједињене Америчке Државе тада су биле једина сила, деус екс махина, која решава све светске

Балкан 20 година после Дејтона

21.11.2015 у 22:00

Како је дошло до мировног споразума

Бањалука – У сплету комплексних ратних околности које доносе и ситуације које нико не може предвидети, нити њима управљати, постоје и догађаји који се сматрају прекретницом у прихватању Дејтонског мировног споразума. Према тврдњама саговорника „Политике”, међу којима су, осим добрих познавалаца америчке политике, и сами учесници дејтонских преговора, кључна претходница Дејтона била је промена политике у Београду и одлучност Слободана Милошевића да до мировног договора дође, макар и на штету Срба у Крајини, па делом и у Републици Српској. Али, и ништа мање важног прихватања реалности од стране америчких преговарача – да Република Српска мора да постоји и да добије међународну верификацију. У свему што је Дејтону претходило постоје и дезинформације, па се у Америци најчешће верује

Балкан 20 година после Дејтона

21.11.2015 у 22:00

Босни недостаје бошњачки ентитет

Момчило Крајишник је имао много функција у БиХ и Републици Српској, оснивач је СДС-а и РС. Трибунал у Хагу га је осудио на казну затвора од 20 година због ратних злочина, пуштен је 2013. године после одслужене две трећине казне. Крајишник је учесник готово свих мировних преговора, па и оних у Дејтону. У разговору за „Политику” питали смо га како данас, више од две деценије пошто су га странци назвали Мистер Но (јер је био тврд преговарач и одбијао бројна решења) гледа на Дејтонски споразум, који такође није сматрао добрим решењем. „Изворни Дејтонски споразум је дао шансу успостављању трајног мира. Прекинуо је рат, али није успоставио трајaн мир, због тога што су остали политичари који воде вербални политички рат, утркујући се да што више приговоре другој страни. Дејтонски споразум је

Балкан 20 година после Дејтона

21.11.2015 у 22:00

Устав из Делфијског пророчишта

О двадесетој годишњици потписивања Дејтонског мировног споразума, као и приликом претходних годишњица, нарочито „јубиларних” (пета, десета, петнаеста), тај се папир парафиран у граду Дејтону у америчкој савезној држави Охајо, тачније у војној бази Рајт Патерсон, а свечано потписан три недеље касније у Паризу, тумачи и анализира као да је реч о каквој религијској светој књизи. А истина о Дејтонском мировном споразуму је сасвим једноставна и налази се већ у његовом имену. Његов једини стварни циљ био је престанак рата и страдања те стварање услова за стабилан и дугорочан мир. Као резултат тешко усклађеног компромиса, он је у оном тренутку ваљда био једини

Политика

17.06.2015 у 22:00

Траже промену Устава и изборних правила

Самостални посланици и представници посланичких група СДА Санџака и ПДД-а и ЛСВ-а представили су јуче своје идеје за реформу политичког система, а већина њих сматра да је неопходна промена Устава, изборних правила и смањење броја посланика, мада сви предлажу различита решења. Први учесник у јавном слушању, које је организовала скупштинска Акциона група за реформу политичког система, самостални...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: устав