Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Srbija

15.02.2016 u 09:05

I Ustav, i Teatar

Kragujevac – Još je Srbija vidala rane zadobijena u dva krvava ustanka protiv Turaka, kada je knez Miloš Obrenović rešio da u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne Srbije, donese prvi srpski ustav i osnuje prvo srpsko profesionalno pozorište. Bilo je to 15. februara 1835. godine. I danas je enigma kako je nepismeni kodža Miloš, iz male Srbije, iz šumovite Šumadije, iz skrajnutog Kragujevca, video da sa svetom treba sarađivati, da u svet treba pristupiti i pratiti njegove savremene tokove. Tek, svečanoj ceremoniji, upriličenoj povodom izglasavanja Sretenjskog ustava, čiji je autor Dimitrije Davidović, prisustvovali su i zvaničnici moćnih stranih sila, koji su potom mogli da pogledaju i prvu predstavu Knjaževsko-serbskog teatra „Fernando i Jarika”, u inscenaciji Joakima Vujića. Bio je to

Srbija

14.02.2016 u 22:05

Ustavobranitelj iz Melenaca

Melenci – Veliki doprinos donošenju Sretenjskog ustava dao je Lazar Zuban (1795–1850), rodom iz banatskog sela Melenci, bez obzira na to što njegov zavičaj tada nije bio u Srbiji. Zuban je, na osnovu evropskog iskustva, širio slobodarske ideje i težnje da Srbija bude moderna država. Osnovao je i prvu srpsku stranku koja se zalagala za ustav, a kad je ustav prvi put donesen, nije ga imala nijedna druga zemlja u okruženju. Ipak, danas se o njemu malo zna, a Grad Zrenjanin je nedavno odlučio da se nepravda ispravi i da mu se u rodnim Melencima podigne spomen-obeležje. Ivan Bošnjak iz Melenaca, najvećeg sela u Banatu, za sebe kaže da baštini kulturu sela, ali i celog srednjeg Banata, u kojem se ono nalazi. Napisao je i nekoliko knjiga o znamenitim ljudima svog zavičaja, a o njegovom radu

Komentari

14.02.2016 u 08:15

Ustav protiv menjanja nacionalnog sastava države

U izbornoj kampanji – koja, zvanično nas uveravaju, nije ni počela, jer izbori nisu raspisani – rabe se sve nam dobro poznate teme. Među njima najviše „ekonomski razvoj” i „evropske integracije”, a nekako najmanje ustavnopravni status naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Među temama je i relativno nova: izbeglice sa Bliskog istoka. Narod koji je napustio spolja i iznutra razrušene države, u hiljadama putuje ka zapadnoj Evropi. Taj put prolazi Srbijom, pa naša vlast i svekoliko javno mnjenje zauzimaju i menjaju stavove prema tom pitanju. Oni se kreću od interesne nesaosećajnosti, odslikane u stavu da treba postaviti ogradu (zid) na granici i tako se zaštiti od nezvanih došljaka drugačije kulture, vere, nacije, rase, do mišljenja da Srbija treba sasvim da se otvori prema tim

Ekonomija

14.02.2016 u 09:05

Da li izvršitelji ulaskom u stan krše Ustav?

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) smatra spornim to što privatni izvršitelji imaju zakonsko pravo da bez sudskog naloga ulaze u privatne stanove građana i popisuju i plene imovinu dužnika. Ova organizacija je pokrenula inicijativu da se promene ove sporne odluke zakona jer su u suprotnosti sa Ustavom Srbije, odnosnom članom koji garantuje nepovredivost stana. Prošle nedelje Ustavni sud je NOPS-u dostavio rešenje kojim se pokreće postupak za ocenu ustavnosti i o ovom predlogu trebalo bi da se izjasni Skupština Srbije u narednih 60 dana

Politika

11.01.2016 u 20:33

Čanak traži pravdu za Vojvodinu

Ovo je kampanja koja traje 25 godina i kojom se traži pravda za Vojvodinu, rekao je Nenad Čanak ispred Ustavnog suda Srbije, odgovarajući na pitanje da li je protest Lige socijaldemokrata Vojvodine deo kampanje uoči izbora. Politički analitičari su izričitiji: Čankovo podnošenje inicijative Ustavnom sudu u „društvu” blizu hiljadu pristalica LSV-a jeste deo predizbornih aktivnosti za vojvođanske izbore. Iako je reč o pokrajinskom izjašnjavanju, to neće sprečiti LSV ali ni druge stranke da kampanju za tamošnji parlament vode i u Beogradu, što je odraz odsustva političke kulture i prakse čestog stapanja svih izbora od uvođenja višestranačja, navodi Dejan Vuk Stanković. Čanak ni polovinom decembra prošle godine nije propustio priliku da u Beogradu iznese svoje političke stavove koji bi

Balkan 20 godina posle Dejtona

21.11.2015 u 21:00

Velika ravnoteža nemoći

Ričard Holbruk bio je veoma srećan kada je lidere triju nacionalnosti 1. novembra 1995. godine zatvorio u vojnu bazu „Rajt Paterson” u Dejtonu i smestio ih po sobama za sastanke koje su nosile nazive američkih ratnih bombardera, od kojih su neki već bombardovali Republiku Srpsku. Želeo je da napravi reprizu pregovora u „Kemp Dejvidu”, koje je bivši američki predsednik Džimi Karter vodio 17 godina ranije između Egipta i Izraela, i bilo mu je najvažnije da tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu donese uspeh sa Balkana, a da američka vojna čizma ne stupi na njegovo tlo. Sjedinjene Američke Države tada su bile jedina sila, deus eks mahina, koja rešava sve svetske

Balkan 20 godina posle Dejtona

21.11.2015 u 22:00

Kako je došlo do mirovnog sporazuma

Banjaluka – U spletu kompleksnih ratnih okolnosti koje donose i situacije koje niko ne može predvideti, niti njima upravljati, postoje i događaji koji se smatraju prekretnicom u prihvatanju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Prema tvrdnjama sagovornika „Politike”, među kojima su, osim dobrih poznavalaca američke politike, i sami učesnici dejtonskih pregovora, ključna prethodnica Dejtona bila je promena politike u Beogradu i odlučnost Slobodana Miloševića da do mirovnog dogovora dođe, makar i na štetu Srba u Krajini, pa delom i u Republici Srpskoj. Ali, i ništa manje važnog prihvatanja realnosti od strane američkih pregovarača – da Republika Srpska mora da postoji i da dobije međunarodnu verifikaciju. U svemu što je Dejtonu prethodilo postoje i dezinformacije, pa se u Americi najčešće

Balkan 20 godina posle Dejtona

21.11.2015 u 22:00

Bosni nedostaje bošnjački entitet

Momčilo Krajišnik je imao mnogo funkcija u BiH i Republici Srpskoj, osnivač je SDS-a i RS. Tribunal u Hagu ga je osudio na kaznu zatvora od 20 godina zbog ratnih zločina, pušten je 2013. godine posle odslužene dve trećine kazne. Krajišnik je učesnik gotovo svih mirovnih pregovora, pa i onih u Dejtonu. U razgovoru za „Politiku” pitali smo ga kako danas, više od dve decenije pošto su ga stranci nazvali Mister No (jer je bio tvrd pregovarač i odbijao brojna rešenja) gleda na Dejtonski sporazum, koji takođe nije smatrao dobrim rešenjem. „Izvorni Dejtonski sporazum je dao šansu uspostavljanju trajnog mira. Prekinuo je rat, ali nije uspostavio trajan mir, zbog toga što su ostali političari koji vode verbalni politički rat, utrkujući se da što više prigovore drugoj strani. Dejtonski sporazum

Balkan 20 godina posle Dejtona

21.11.2015 u 22:00

Ustav iz Delfijskog proročišta

O dvadesetoj godišnjici potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i prilikom prethodnih godišnjica, naročito „jubilarnih” (peta, deseta, petnaesta), taj se papir parafiran u gradu Dejtonu u američkoj saveznoj državi Ohajo, tačnije u vojnoj bazi Rajt Paterson, a svečano potpisan tri nedelje kasnije u Parizu, tumači i analizira kao da je reč o kakvoj religijskoj svetoj knjizi. A istina o Dejtonskom mirovnom sporazumu je sasvim jednostavna i nalazi se već u njegovom imenu. Njegov jedini stvarni cilj bio je prestanak rata i stradanja te stvaranje uslova za stabilan i dugoročan mir. Kao rezultat teško usklađenog kompromisa, on je u onom trenutku valjda bio jedini

Politika

17.06.2015 u 22:00

Traže promenu Ustava i izbornih pravila

Samostalni poslanici i predstavnici poslaničkih grupa SDA Sandžaka i PDD-a i LSV-a predstavili su juče svoje ideje za reformu političkog sistema, a većina njih smatra da je neophodna promena Ustava, izbornih pravila i smanjenje broja poslanika, mada svi predlažu različita rešenja. Prvi učesnik u javnom slušanju, koje je organizovala skupštinska Akciona grupa za reformu političkog sistema, samostalni...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ustav