Таг: марчело

Да се разумемо, нисам за насиље. Има, додуше, дана када је то убеђење, а има и дана када ме много више спречава што за то нисам баш нарочито обдарен конституцијом. Ал’, да видиш, спречава ме и закон. Не може тек тако да се хвата за пиштољ, тја. И није баш да смеш да тражиш смену председника, министара или светог Петра због тога, осим ако си Веља Илић. Ми остали ,,пучина је стока једна...

Постоје још како парови који су, испод лепог омота, заиста као саливени једно другоме. Који су компатибилни, а не само комотни. А потраге трају док се тражено не нађе Ах, та празнична атмосфера. Славећи оволике празнике, људи преиспитују све и свашта, а како и не би кад нам интелигенција свима расте директно пропорционално броју попијених чаша. Не зна човек коју од тих мудрости да уброји у...

Народна библиотека ,,Јован Поповић” у Кикинди обележила је 164. годишњицу постојања промоцијом моје нове књиге. Иако сам најављен ,,На млађима свет остаје” геслом, још ми је невероватно да неко заиста и верује у ову фразу– али кад ти неко укаже такву част као Кикинђани мени, можеш само скрушено да захвалиш. Поред увек лепог дружења са кикиндском публиком, било ми је веома...

Бањалучки ,,Нектар демо фест” прави је пример како добре ствари брзо постају култне: ово му је тек друга година, а новинари га већ називају ,,традиционалним”. А ево и због чега. ,,Демо фест”, чим се изговори, упућеније асоцира на тужне караване Владе Џета. Они су, упркос уложеној доброј вољи, тужни из простог разлога што нико не зна бенд коме је акција те врсте озбиљно...

Проблеми на видику: геј-комуна хоће своју параду, а ревносни грађани би да их поломе од батина. И после кажу да је само политичка сцена извор забаве у Србији. Ох, живот је тако тежак, посебно мени и читаоцу који је, као и ја, стално вољан да се уживљава у друге и покушава да их схвати: шта је теже, да се унесемо у улогу мушкарца коме ништа не значи, како да кажем, култ добре дојке, или у...

Филолошки факултет у Београду предузео је једну хвале вредну акцију: ,,Дан отворених врата” понудио је будућим бруцошима прилику да се упознају са факсом, са професорима, са планом и програмом и, најважније, са циљем студирања. Неки ми људи рекоше да бих свој колумнистички ангажман макар понекад могао да усмерим и у афирмативном смеру, али ће бити затечени чињеницом да једна, ето, таква...

Дознам случајно за Злакусу и етнопарк „Терзића авлија”: тамо смо заноћили након концерта у Ужицу. Домаћин Саша упути нас у историјат: једног августовског дана 1941. године, Немци су стрељали и обесили групу мештана Злакусе бесни зато што нису ухватили партизане. Тако страда и деда Гвозден, учесник оба балканска рата, али и његов синовац Милисав, коме је Гвозден тестаментом желео...

Увек је забавно посматрати реакцију јавног мњења (и хтења) на разне визије, али понајвише на чувену тријаду: Бео-визија и Евро-визија, обједињено понуђене пуку кроз теле-визију. На сва звона се галами о томе како ће нас наш представник обрукати, јер, забога, такмичар није довољно озбиљан за онакво гротло културе и укуса какво је Евровизија. Људи пене од беса што је Беовизија евентуално...

Седим на клупи у парку и, уз пиво, ћаскам са паметним и добрим човеком, приде уметником. Разговарамо о људима, овим данашњим, и о неразумевању. Он ми каже: „Ма, људи пате од упоређивања. То је главна бољка.” Питам га како то мисли, и човек ми фино објасни: „Направе нови модел мобилног телефона, јако мали и згодан за руковање. Објаве слику производа на Интернету или у...

На крају старе и на почетку нове године, подвучемо ,,ко смо, шта смо" црту - рекоше ономад да на основу тога Деда Мраз решава ком опанци, ком обојци, ком ништа. Има смисла та бајка: џабе интроспекција ако нас други вреднују другачије. Сва срећа па се на примеру недавне изложбе фотографија Георгиоса Кастагелоса јасно види да то вредновање понекад много више говори о самом аутору/судији, него...