Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Таг: крстић

04.06.2020 у 14:05
17.12.2007 у 14:54
Кад убацимо живу жабу у лонац кључале воде, жаба искочи из њега. Кад жабу ставимо у лонац хладне воде и садржај лагано грејемо, жаба не искочи већ се скува. И угине. У овом експерименту ми, као колектив, живимо већ годинама. Кувамо се лагано у лонцу бесмислица и лажи којима смо на дневној бази изложени. Толико смо већ укувани да на глупости више и не реагујемо. И не само да не реагујемо, већ некад помислимо да је заиста баш тако како се сервира. Узмимо, на пример, прошлонедељно расписивање избора. Неки су се заиста потресли. И то, гле чуда, управо они који су за те изборе најмање заинтересовани. Јербо кандидата и немају. Вредни аналитичар, у том моменту, не постави питање које се намеће – шта би могао бити мотив за негодовање оних који ће изборе посматрати с безбедне удаљености уз кафу и цигарету, већ мудро запита шта би могао да буде Тадићев скривени мотив. Можда бих могао да помогнем и дам одговор: мотив Бориса Тадића да учествује на изборима јесте жеља да на њима победи.
03.12.2007 у 14:51
Када је српски преговарачки тим, у понедељак ујутро, стигао у Баден на своје одредиште, хотел у коме је требало да се воде разговори о статусу Косова био је испуњен новинарима и камерама. Представници седме силе, од којих није могло да се прође ходницима, били су више него изненађени могућношћу коју им је организатор пружио. Неки су се извињавали: "Ово су немогући услови за рад преговарача, нама је требало да буде забрањен улазак у зграду. Не схватам зашто су нам дозволили да будемо овде!", рекао ми је искусни дописник светске новинске агенције. И заиста, тродневни преговори у аустријској бањи, најављивани да буду "затворени за јавност", од самог старта показали су одсуство било какве жеље да се албанска страна приволи да озбиљно проучи предлог Београда и евентуално уђе у дијалог о ономе што је требало да буде једина и главна тема – о будућем статусу Покрајине.
30.10.2007 у 09:41
Када је Мирослав Лајчак размишљао о доношењу мера у Босни и Херцеговини, морао је да претпостави какве ће проблеме то изазвати. Кад неко зна локални језик мора да зна односе, историју (и то не тако давну), структуру друштва и пре свега специфичну напетост у читавом нашем региону, коју је, хтели ми то или не, индуковала ситуација у којој једна демократска земља преговара о будућем статусу дела своје територије. Дакле, ако се неко потруди да научи наш језик и говори га без граматичких грешака, несумњиво може и мора да покаже више од својих претходника на положају високог представника. Мора да се труди да превазиђе улогу ревносног службеника и постане нешто што би било благотворно и за БиХ и за њене суседе – промишљена политичка фигура која са пуно такта и осећаја за дејтонску равнотежу у дијалогу са легитимним представницима Срба, Бошњака и Хрвата упорно трага за компромисом. И то увек када су у питању важне и принципијелне одлуке. Само онај ко схвати да је компромис кључни појам мирне и стабилне будућности Балкана моћи ће да се вине међу заслужне за европеизацију југоисточног дела Старог континента.