Таг: стојковић

Године 1805.након победе код Остерлица Наполеон Првије у Паризу себи подигао споменик начињен од 133 заробљенa топа изливенa у велики стуб. На врху свега тога: Наполеон као бог Марс. Некима он то није био, и већ 1816. пропада први покушај да се његова статуа скине. То полази за руком Бурбон династији: топе ово знамење да би имали материјал за споменик другом владару, Анрију Четвртом. И њихова...

У последњих месец дана два пута сам био позван да причам о својим разлозима и искуствима повратника. Тешка тема а да при свему томе не будем превише субјективан јер и оних 300 километара који деле живот у Београду, месту предавања, и југа Србије не изгледају објективно. Моје село је као свако село у Србији, уморне генерације брижних лица, стара одећа, трактори, раскопане улице, неколико...

Добро јутро. Лесковчанин?

Јесте. Да ли знате како препознати Лесковчанина у Београду? Не. И као гост помаже конобару... Полицајац и Мики се смеју на пасошкој контроли аеродрома ,,Никола Тесла”. Мада је рано изјутра, добро је да су сва места на шалтерима попуњена, три реда путника стоје к’о у линију за српске држављане, к’о у линију ,,остали”, к’о у...

Ако се смрт деси за време службеног пута онда се тиме службени пут завршава (из немачког бирократског језика).

– Ево га Коко Бил, ево га на ТВ-у, да ли га се сећаш? – Наравно, ја сам Коко Бил, шапуће и намешта палац и кажипрст у пиштољ. Пуцањ као тиха опомена јер је болест однела снагу и говор. Знам Коко Била већ 40 година, генерација смо, из исте улице, одрасли уз исте...

Лесковац – Пре четири године, већ тада познати генетичар др Миодраг Стојковић и његова супруга Петра, ембриолог, били су спаковали кофере и кренули у Шпанију, поред осталог и због тога што су у реализацији неких личних и професионалних планова на „домаћем терену” наилазили на силне тешкоће. До преокрета је, међутим,  дошлозахваљујући средствима НИП-а  и кредиту Фонда за развој,...

„Сојуз на Титови леви сили”. Одмах поред натписа огромна тробојка са петокраком на зиду. Стара железничка станица у Скопљу не ради од земљотреса јула 1963. Сат стао у 5 и 17 и време као да стоји у том делу Скопља. Као да си у старој Југославији, можда томе доприносе и језици који се без страха изговарају: македонски, српски, албански... И слика некадашњег маршала. Она иста коју су копирали...

– Одоше нам бре клинци, живот све гори и гори – каже Мики. Живот неје фер, гадови по правило живе боље и подужо, неје лако, кад нешто добро у овуј нашу земљу мењач аутоматски у рикверц. А ондак у рикверц и људи: мораја сам да одем, ондак смо се заборавили, изгубили, успеја сам, несам, тешко је и овдена ал’ и там, волео би да одем и да се не врћам, време ми је да се врнем, не могу, почео сам нов...

После дужег времена опет сам код Микија. Мики као и увек у Нову годину улази са резервом, замишљено гледа у црни мраморни сат на камину. – Тачан је, каже. Већ 160 година. Сав поносан, показује на такозвану француску пендулу која је склопљена 1850. Сат се оглашава сваких пола сата тихом звоњавом као да не жели да ремети власника при истицању његовог времена. – Узео сам га од једног занимљивог...