Tag: stojković

Godine 1805.nakon pobede kod Osterlica Napoleon Prvije u Parizu sebi podigao spomenik načinjen od 133 zarobljena topa izlivena u veliki stub. Na vrhu svega toga: Napoleon kao bog Mars. Nekima on to nije bio, i već 1816. propada prvi pokušaj da se njegova statua skine. To polazi za rukom Burbon dinastiji: tope ovo znamenje da bi imali materijal za spomenik drugom vladaru, Anriju Četvrtom. I njihova...

U poslednjih mesec dana dva puta sam bio pozvan da pričam o svojim razlozima i iskustvima povratnika. Teška tema a da pri svemu tome ne budem previše subjektivan jer i onih 300 kilometara koji dele život u Beogradu, mestu predavanja, i juga Srbije ne izgledaju objektivno. Moje selo je kao svako selo u Srbiji, umorne generacije brižnih lica, stara odeća, traktori, raskopane ulice, nekoliko...

Dobro jutro. Leskovčanin?

Jeste. Da li znate kako prepoznati Leskovčanina u Beogradu? Ne. I kao gost pomaže konobaru... Policajac i Miki se smeju na pasoškoj kontroli aerodroma ,,Nikola Tesla”. Mada je rano izjutra, dobro je da su sva mesta na šalterima popunjena, tri reda putnika stoje k’o u liniju za srpske državljane, k’o u liniju ,,ostali”, k’o u...

Ako se smrt desi za vreme službenog puta onda se time službeni put završava (iz nemačkog birokratskog jezika).

– Evo ga Koko Bil, evo ga na TV-u, da li ga se sećaš? – Naravno, ja sam Koko Bil, šapuće i namešta palac i kažiprst u pištolj. Pucanj kao tiha opomena jer je bolest odnela snagu i govor. Znam Koko Bila već 40 godina, generacija smo, iz iste ulice, odrasli uz iste...

Leskovac – Pre četiri godine, već tada poznati genetičar dr Miodrag Stojković i njegova supruga Petra, embriolog, bili su spakovali kofere i krenuli u Španiju, pored ostalog i zbog toga što su u realizaciji nekih ličnih i profesionalnih planova na „domaćem terenu” nailazili na silne teškoće. Do preokreta je, međutim,  došlozahvaljujući sredstvima NIP-a  i kreditu Fonda za razvoj,...

„Sojuz na Titovi levi sili”. Odmah pored natpisa ogromna trobojka sa petokrakom na zidu. Stara železnička stanica u Skoplju ne radi od zemljotresa jula 1963. Sat stao u 5 i 17 i vreme kao da stoji u tom delu Skoplja. Kao da si u staroj Jugoslaviji, možda tome doprinose i jezici koji se bez straha izgovaraju: makedonski, srpski, albanski... I slika nekadašnjeg maršala. Ona ista koju su kopirali...

– Odoše nam bre klinci, život sve gori i gori – kaže Miki. Život neje fer, gadovi po pravilo žive bolje i podužo, neje lako, kad nešto dobro u ovuj našu zemlju menjač automatski u rikverc. A ondak u rikverc i ljudi: moraja sam da odem, ondak smo se zaboravili, izgubili, uspeja sam, nesam, teško je i ovdena al’ i tam, voleo bi da odem i da se ne vrćam, vreme mi je da se vrnem, ne mogu, počeo sam nov...

Posle dužeg vremena opet sam kod Mikija. Miki kao i uvek u Novu godinu ulazi sa rezervom, zamišljeno gleda u crni mramorni sat na kaminu. – Tačan je, kaže. Već 160 godina. Sav ponosan, pokazuje na takozvanu francusku pendulu koja je sklopljena 1850. Sat se oglašava svakih pola sata tihom zvonjavom kao da ne želi da remeti vlasnika pri isticanju njegovog vremena. – Uzeo sam ga od jednog zanimljivog...