Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Култура

16.12.2021 у 23:13

Светска премијера оживљавања човека из Лепенског вира

Дубаи – Прачовек из Лепенског вира је после 10.000 година оживео! Светска премијера оживљавања уприличена је испред Павиљона Србија у Дубаију на светској изложби „Експо 2020”. Тим научника предвођен археологом Софијом Стефановић успео је оно што до сада није нико. Уз помоћ „метахуман” технологије вратили су у живот прачовекa који је боравио на нашим просторима. Може да се смеје, љути, отвара уста – све што вам падне напамет.

Култура

16.12.2021 у 15:15

Винчански човек у Персијском заливу

Од нашег специјалног извештача Дубаи – Посетиоци Павиљона Србије на светској изложби „Дубаи Експо 2020” у Уједињеним Арапским Емиратима биће вечерас (од 20 сати по УАЕ времену, а 17 часова по српском) међу првимa који ће премијерно моћи да испрате иновације из Србије које спајају науку и гејминг индустрију. Односно виртуелно оживљавање праисторијског човека из Лепенског вира, уз помоћ „метахуман” технологије, а све то под окриљем нашег националног слогана „Србија ствара идеје: Инспирисани прошлошћу, обликујемо будућност”. Сви они који изаберу баш ово вече да обиђу Павиљон Србије, а у претходна два и по месеца убележена је завидна цифра од 400.000 посетилаца, моћи ће да упознају и остваре интеракцију са аутентичним, покретним 3Д лицем човека који је заиста живео у

Магазин

15.06.2021 у 13:03

Најдужи дан у години биће 21. јун

Ове године, према астрономским прорачунима које даје НАСА, лето ће на северној Земљиној хемисфефи почети у понедељак, 21. јуна у 4:31 по средње-европском времену, односно у 5:31, по летњем рачунању, које важи у Србији. Тада ће Сунце бити тачно изнад северног повратника. То ће бити најдужи дан у години, Сунце ће најраније изићи а најкасније заћи. Излазак Сунца ће на хоризонту достићи свој највећи отклон од истока према северу. На археолошком локалитету Лепенски Вир, ако небо буде ведро, поново ће моћи да се посматра необичан феномен: Сунце ће изаћи два пута. Појавиће се најпре у узаној пукотини на северој падини вулканске планине Трескавац у 6:06 по средње-европском времену. Два минута касније, заклониће се иза масива стене и бити скривено око четири минута, да би након тога поново

Писма читалаца

15.06.2021 у 09:03

Спасите Доњи Милановац

У својој дугој историји Доњи Милановац је доживео неколико сеоба. Од Пореча на истоименом острву, 1832. године, због тешких услова, а по наредби и декрету кнеза Милоша, пресељен је на копно и изграђен по првом урбанистичком плану у тек делом ослобођеној Србији. Синови Пореча, велики људи тог времена – капетан Тенка Стефановић, председник Правитељствујућег савета, и капетан Миша Анастасијевић – здушно су заједно са великим кнезом помагали да ова варошица, седиште Поречке нахије и Среза поречко-речког, израсте у велики слободни економски и геостратешки центар на Дунаву. Тако је било све до 1971. године, кад је због изградње једног од највећих хидроенергетских језера потопљен, а с њим је неповратно отишло неколико стотина хектара плодног земљишта, насеља Добра, Доњи Милановац, Мосна,

Писма читалаца

15.06.2020 у 12:33

Угрожено археолошко налазиште „Лепенски вир”

Некако у сенци пандемије, и предстојећих избора Општина Мајданпек је изменом урбанистичког плана, тј. својим регулационим планом, као и низом пратећих докумената донела одлуку о изградњи инфраструктурних услова за изградњу око 16 етно/апартмана, пристаништа, визиторског центра и других туристичких садржаја на подручју археолошког налазишта „Лепенски вир”, на простору око актуелног музеја. Тиме је директно угрожен музеј који је некада био под директном ингеренцијом Народног музеја из Београда, а већ неколико година, од времена после реконструкције у склопу експерименталног начина управљања, и под Општином Мајданпек и под Народним музејом као републичком установом с тим што директора поставља општинска скупштина. Претпостављамо да из тих разлога међу запосленима у Музеју нема кустоса,

Друштво

20.08.2019 у 22:09

Мистериозна природа културе Лепенског Вира

ЊУЈОРК - Пре око 8.000 година, уметници који су живели у насељу на обали Дунава исклесали су готово 100 скулптура које сведоче о древној култури Лепенског вира, којој је престижни амерички часопис „Нујорк Тајмс” посветио чланак у данашњем броју. Археолози кажу да главе тих скулптура изгледају као мешавина људских и рибљих обележја, што им додаје на необичности, пише лист, наводећи да неки дизајни изгледају попут костура рибе, што се повезује са клисурама и базенима у овом делу Дунава, где су дуго јесетра и друге велике рибе биле основна животна намирница. Истраживачи још расправљају о прецизном датирању различитих насеља на Лепенском Виру и оближњим локалитетима, али слажу се са суштинском чињеницом да та налазишта сведоче о сусрету и мешању две културе и народа, односно

Друштво

16.09.2017 у 21:33

„Политикин” фељтон – грађа за „Википедију”

Због изузетног археолошког значаја, Лепенски Вир је одавно познат ван граница Србије. Знатижељницима из иностранства, који убудуће пожеле да се на „Википедији” информишу о овом налазишту, управо ће наш лист бити један од главних извора. Наиме, одредница „Лепенски Вир” у енглеској верзији највеће светске интернет енциклопедије донедавно је имала само четири извора, а откако наш лист објављује фељтон архитекте и проучаваоца овог локалитета Христивоја Павловића – 24. У тренутку писања овог текста, од 24 референце поменуте уз одредницу „Лепенски Вир” на енглеској „Википедији”, чак 20 њих се позива управо на Павловића и „Политику”.

Култура

24.06.2011 у 22:00

Лепенски вир зове знатижељнике

Доњи Милановац –Лепенски вир, праисторијско неолитско налазиште, данас ће у новом руху прославити најзначајнији догађај од открића 1967. године. Коначно, трајно заштићено, на простору од око 4.000 квадратних метара, постаће ускоро права туристичка атракција, као најстарије станиште прачовека у Европи, од пре 9.000 година. Добило је нови кров од лексана, нови музејски простор и нове...

Србија

09.12.2010 у 22:00

Лепенски праљуди добили кров над главом

Доњи Милановац – Четири деценије после открића, чувено праисторијско неолитско налазиште Лепенски вир, код Доњег Милановца, и популарни прачовек Лепенац добили су ових дана трајну заштиту у виду провидног крова од лексана, на површини од око четири хиљаде квадратних метара. На велику радост пројектаната, градитеља и инвеститора – посебно Марије Јовин и Синише Темеринског, из Републичког завода...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: лепенски-вир