„Политикин” фељтон – грађа за „Википедију”

Тај број ће се вероватно повећати, а самим тим и количина сазнања о овом локалитету која ће једним кликом миша бити доступна сваком кориснику на планети.

Труд аутора „Википедије” који, у складу с правилима, волонтерски и под надимцима обављају овај посао, утолико је већи ако се зна да, осим селекције цитата, они уједно преводе чланке из нашег листа на енглески језик.

У српском огранку „Задужбине Викимедија”, која одржава ову бесплатну онлајн енциклопедију, наводе да су дневне новине и магазини, уз књиге и проверене веб-сајтове, релевантни и веома често коришћени извори у писању одредница.

– Заправо, то су најзначајнији извори за грађу чланака, посебно када је реч о новинама с дугом традицијом као што је „Политика”. Код таквих извора нема сумње у веродостојност, имајући у виду степен професионализма у истраживању теме. А само веродостојне и проверене информације могу да допринесу квалитету ове највеће енциклопедије у људској историји – каже за наш лист Ивана Гусларевић из „Викимедије Србија”.

Процес цитирања навода штампаних медија у писању чланака за „Википедију” је, додаје она, веома једноставан. Потребно је навести о ком гласилу је реч и, што је још важније, од ког датума је издање.

– Проверљивост информација један је од кључних критеријума веродостојности „Википедије”, тако да и извори морају бити лако проверљиви – истиче Ивана Гусларевић.

Уредници глобалне интернет енциклопедије, према њеним речима, веома су посвећени референтности. У прилог томе сведочи и пример с почетка године којим је направљен чак и један преседан у правилима уређивања.

– Наиме, заједница уредника „Википедије” на енглеском језику, после двогодишњег процеса дискусије, изгласала је забрану цитирања „Дејли мејла” у грађи чланака. Овај медиј је, због своје таблоидности, оцењен као гласило које недовољно проверава чињенице, бави се сензационализмом и понекад чак објављује потпуне неистине, чиме се нарушава и поузданост информација на „Википедији” – каже Ивана Гусларевић.