Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗА­ПАД­НЕ ЗЕ­МЉЕ ЈА­ЧА­ЈУ УТИ­ЦАЈ НА ЈУ­ЖНОМ КАВ­КА­ЗУ

Брисел много обећава Азербејџану и Јерменији

У Мо­скви се на све то не гле­да бла­го­на­кло­но јер се ра­ди о про­це­си­ма на ју­жним гра­ни­ца­ма Ру­си­је
Брисел много обећава Азербејџану и Јерменији
Фото ЕПА

Пред­сед­ни­ца Европ­ске ко­ми­си­је Ур­су­ла фон дер Ла­јен бо­ра­ви­ла је два да­на на тур­не­ји по Ју­жном Кав­ка­зу, то­ком ко­је је по­се­ти­ла Азер­беј­џан и Јер­ме­ни­ју. У раз­го­во­ру са пред­сед­ни­ком Азер­беј­џа­на Ил­ха­мом Али­је­вом и пре­ми­је­ром Јер­ме­ни­је Ни­ко­лом Па­ши­ња­ном нај­ви­ше је би­ло ре­чи о уза­јам­ном парт­нер­ству и еко­ном­ској и дру­гој са­рад­њи, што би тре­ба­ло да оја­ча при­су­ство и ути­цај Уни­је у овим др­жа­ва­ма и исто­вре­ме­но осла­би њи­хо­ве ве­зе са Ру­си­јом. Она је по­хва­ли­ла пред­сед­ни­ка Азер­беј­џа­на и пре­ми­је­ра Јер­ме­ни­је за њи­хо­во стре­мље­ње ка ми­ру и обе­ћа­ла ин­ве­сти­ци­је чи­ја се вред­ност про­це­њу­је на не­ко­ли­ко сто­ти­на ми­ли­о­на евра.

Фон дер Ла­је­но­ва је по­че­ла тур­не­ју по­се­том Азер­беј­џа­ну. Ова зе­мља је глав­ни еко­ном­ски парт­нер Европ­ске уни­је са под­руч­ја Ју­жног Кав­ка­за. По ре­чи­ма Ил­ха­ма Али­је­ва, од укуп­не ко­ли­чи­не га­са ко­ји Азер­беј­џан из­во­зи, по­ло­ви­на от­па­да на не­ко­ли­ко зе­ма­ља За­пад­не Евро­пе. Кроз те­ри­то­ри­ју ње­го­ве зе­мље про­ла­зи ве­о­ма зна­ча­јан ме­ђу­на­род­ни ко­ри­дор „Се­вер–југ” и Ба­ку из­два­ја ве­ли­ка сред­ства за одр­жа­ва­ње и мо­дер­ни­за­ци­ју же­ле­знич­ког и друм­ског са­о­бра­ћа­ја, као и лу­ка на оба­ли Ка­спиј­ског је­зе­ра да би се олак­ша­ла ме­ђу­на­род­на тр­го­ви­на.

Али­јев та­ко­ђе твр­ди да су вла­сти Азер­беј­џа­на спрем­не да са­ра­ђу­ју са европ­ским парт­не­ри­ма у енер­гет­ској и дру­гим обла­сти­ма. Ни­је за­бо­ра­вио ни Јер­ме­ни­ју на­гла­сив­ши да је са том зе­мљом фак­тич­ки ус­по­ста­вљен мир, за­хва­љу­ју­ћи у пр­вом ре­ду стр­пљи­во­сти и на­по­ри­ма ње­га лич­но и ње­го­ве вла­де. Ба­ку је та­ко­ђе от­кло­нио сва огра­ни­че­ња за тран­зит ро­бе пре­ко те­ри­то­ри­је Азер­беј­џа­на ка Јер­ме­ни­ји и ис­по­ру­чу­је овом су­се­ду, са ко­јим је до­ско­ра ра­то­вао, жи­вот­но зна­чај­не енер­ген­те, бен­зин и ди­зел-го­ри­во. Ова­квим кон­ста­та­ци­ја­ма Али­јев је очи­глед­но же­лео да убе­ди за­пад­не парт­не­ре да су ње­го­ва зе­мља и он лич­но не са­мо ми­ро­твор­ци не­го и нај­зна­чај­ни­ји ли­де­ри на под­руч­ју Ју­жног Кав­ка­за.

Пред­сед­ни­ца Европ­ске ко­ми­си­је по­др­жа­ла је ста­во­ве пред­сед­ни­ка Азер­беј­џа­на. Она је на­зва­ла Ју­жни Кав­каз јед­ним од нај­зна­чај­ни­јих тран­спорт­них чво­ри­шта на све­ту ко­ји по­ве­зу­је Евро­пу, Ка­спиј­ски ре­ги­он и цен­трал­ну Ази­ју. За раз­вој тог под­руч­ја Европ­ска уни­ја је спрем­на да из­дво­ји 200 ми­ли­о­на евра у ви­ду га­ран­ци­ја, што би мо­гло да при­ву­че у овај ре­ги­он две ми­ли­јар­де др­жав­них и при­ват­них ин­ве­сти­ци­ја. За­ло­жи­ла се и за ус­по­ста­вља­ње парт­нер­ства у тран­спорт­ној обла­сти из­ме­ђу Европ­ске уни­је и Азер­беј­џа­на и ор­га­ни­зо­ва­ње ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је о ин­ве­сти­ци­ја­ма у тран­спор­ту у овом ре­ги­о­ну. Све то иде у при­лог тврд­њи да зе­мље За­па­да же­ле да оја­ча­ју сво­је еко­ном­ско и по­ли­тич­ко при­су­ство и ути­цај у овом ре­ги­о­ну.

Ако је у глав­ном гра­ду Азер­беј­џа­на Ба­куу исту­па­ла у уло­зи по­слов­ног парт­не­ра, у пре­сто­ни­ци Јер­ме­ни­је, Је­ре­ва­ну, пред­ста­ви­ла се као спа­си­лац, ка­жу ана­ли­ти­ча­ри. Из­ја­ви­ла је да је Европ­ска уни­ја спрем­на да отво­ри вра­та за јер­мен­ске про­из­во­де уко­ли­ко Ру­си­ја от­ка­же да их при­ми.

„Ми схва­та­мо да Ру­си­ја по­ку­ша­ва да из­вр­ши при­ти­сак на Јер­ме­ни­ју да би спре­чи­ла ње­но при­бли­жа­ва­ње Европ­ској уни­ји”, ре­кла је Ур­су­ла фон дер Ла­јен и по­ру­чи­ла: „Ми то зна­мо, то не­ће­мо до­пу­сти­ти и ми ће­мо вас с тим у ве­зи по­др­жа­ва­ти.”

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, Јер­ме­ни­ја ће уско­ро до­би­ти 18 ми­ли­о­на евра за ја­ча­ње ди­вер­си­фи­ка­ци­је тр­го­ви­не, што ће би­ти део укуп­ног из­но­са по­мо­ћи од 52 ми­ли­о­на евра, а што је већ до­го­во­ре­но.

Зе­мље Европ­ске уни­је ће та­ко­ђе уве­сти ли­бе­ра­ли­за­ци­ју нај­ве­ћег де­ла јер­мен­ског из­во­за и уки­ну­ти ца­ри­не. То ће омо­гу­ћи­ти из­воз у Европ­ску уни­ју ве­ли­ких ко­ли­чи­на све­жег во­ћа, по­вр­ћа, ал­ко­хол­ног и дру­гог пи­ћа ко­је је до са­да Јер­ме­ни­ја из­во­зи­ла у Ру­си­ју.

Јер­ме­ни­ја је и је­ди­на зе­мља са ко­јом Европ­ска уни­ја тре­нут­но во­ди раз­го­во­ре о уво­ђе­њу без­ви­зног ре­жи­ма. На­ред­них ме­се­ци у Је­ре­ван ће до­пу­то­ва­ти европ­ски екс­пер­ти ко­ји тре­ба да оце­не спрем­ност Јер­ме­ни­је за спро­во­ђе­ње та­кве од­лу­ке.

У по­ли­тич­ким кру­го­ви­ма се оце­њу­је да по­се­та пред­сед­ни­це Европ­ске ко­ми­си­је Јер­ме­ни­ји у овом тре­нут­ку мо­же да се ту­ма­чи као по­др­шка пре­ми­је­ру Ни­ко­ли Па­ши­ња­ну ко­ји во­ди зе­мљу ка дис­тан­ци­ра­њу од Ру­си­је и при­бли­жа­ва­њу За­па­ду. При­су­ство раз­го­во­ри­ма у Је­ре­ва­ну ко­ме­сар­ке Европ­ске уни­је за про­ши­ре­ње, Мар­те Кос мо­гло би се ту­ма­чи­ти као знак да се пред­лог о ста­ту­су кан­ди­да­та Јер­ме­ни­је за члан­ство у Уни­ји уско­ро мо­же на­ћи на сто­лу.

Оба­ве­ште­ни из­во­ри ка­жу да је пре­ми­јер Па­ши­њан био ве­о­ма за­до­во­љан раз­го­во­ром са Фон дер Ла­је­но­вом. За­хва­лио јој је на фи­нан­сиј­ској по­мо­ћи и олак­ши­ца­ма за из­воз јер­мен­ске ро­бе у зе­мље уни­је. Дао је уве­ра­ва­ња ви­со­кој го­шћи да ње­го­ва зе­мља не­ће пре­ста­ти са збли­жа­ва­њем са Европ­ском уни­јом, али је исто­вре­ме­но ре­као да Јер­ме­ни­ја не же­ли кон­фликт са Ру­си­јом. Он је не­дав­но те­ле­фо­ном по­звао ру­ског ко­ле­гу Ми­ха­и­ла Ми­шу­сти­на, с ко­јим се до­го­во­рио да се ди­ја­лог две­ју зе­ма­ља на­ста­ви. Два пре­ми­је­ра су се и лич­но су­сре­ла то­ком јед­не ме­ђу­на­род­не из­ло­жбе у Је­ка­те­рин­бур­гу. То је би­ла пр­ва по­се­та Па­ши­ња­на Ру­си­ји по­сле не­дав­них из­бо­ра у Јер­ме­ни­ји на ко­ји­ма је по­бе­ди­ла ње­го­ва стран­ка „Гра­ђан­ски до­го­вор”.

Да­кле, са до­ста си­гур­но­сти се мо­же за­кљу­чи­ти да на Ју­жном Кав­ка­зу ра­сту ути­цај и при­су­ство за­пад­них зе­ма­ља. У Мо­скви се на све то не гле­да бла­го­на­кло­но јер се ра­ди о про­це­си­ма на ње­ним ју­жним гра­ни­ца­ма. Из Мо­скве се мо­же чу­ти да по­је­ди­ни по­ли­ти­ча­ри на Ју­жном Кав­ка­зу тра­же осло­нац и ста­би­ли­за­ци­ју на оној стра­ни ко­ја про­из­во­ди не­ста­бил­ност у ра­зним де­ло­ви­ма све­та.

*Бив­ши шеф до­пи­сни­штва Тан­ју­га из Мо­скве

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.