„Politikin” feljton – građa za „Vikipediju”
Zbog izuzetnog arheološkog značaja, Lepenski Vir je odavno poznat van granica Srbije. Znatiželjnicima iz inostranstva, koji ubuduće požele da se na „Vikipediji” informišu o ovom nalazištu, upravo će naš list biti jedan od glavnih izvora. Naime, odrednica „Lepenski Vir” u engleskoj verziji najveće svetske internet enciklopedije donedavno je imala samo četiri izvora, a otkako naš list objavljuje feljton arhitekte i proučavaoca ovog lokaliteta Hristivoja Pavlovića – 24.
U trenutku pisanja ovog teksta, od 24 reference pomenute uz odrednicu „Lepenski Vir” na engleskoj „Vikipediji”, čak 20 njih se poziva upravo na Pavlovića i „Politiku”.
Taj broj će se verovatno povećati, a samim tim i količina saznanja o ovom lokalitetu koja će jednim klikom miša biti dostupna svakom korisniku na planeti.
Trud autora „Vikipedije” koji, u skladu s pravilima, volonterski i pod nadimcima obavljaju ovaj posao, utoliko je veći ako se zna da, osim selekcije citata, oni ujedno prevode članke iz našeg lista na engleski jezik.
U srpskom ogranku „Zadužbine Vikimedija”, koja održava ovu besplatnu onlajn enciklopediju, navode da su dnevne novine i magazini, uz knjige i proverene veb-sajtove, relevantni i veoma često korišćeni izvori u pisanju odrednica.
– Zapravo, to su najznačajniji izvori za građu članaka, posebno kada je reč o novinama s dugom tradicijom kao što je „Politika”. Kod takvih izvora nema sumnje u verodostojnost, imajući u vidu stepen profesionalizma u istraživanju teme. A samo verodostojne i proverene informacije mogu da doprinesu kvalitetu ove najveće enciklopedije u ljudskoj istoriji – kaže za naš list Ivana Guslarević iz „Vikimedije Srbija”.
Kada je reč o novinama s dugom tradicijom kao što je „Politika”, kod takvih izvora nema sumnje u verodostojnost, imajući u vidu stepen profesionalizma u istraživanju teme (Ivana Guslarević, „Vikimedija Srbija”)
Proces citiranja navoda štampanih medija u pisanju članaka za „Vikipediju” je, dodaje ona, veoma jednostavan. Potrebno je navesti o kom glasilu je reč i, što je još važnije, od kog datuma je izdanje.
– Proverljivost informacija jedan je od ključnih kriterijuma verodostojnosti „Vikipedije”, tako da i izvori moraju biti lako proverljivi – ističe Ivana Guslarević.
Urednici globalne internet enciklopedije, prema njenim rečima, veoma su posvećeni referentnosti. U prilog tome svedoči i primer s početka godine kojim je napravljen čak i jedan presedan u pravilima uređivanja.
– Naime, zajednica urednika „Vikipedije” na engleskom jeziku, posle dvogodišnjeg procesa diskusije, izglasala je zabranu citiranja „Dejli mejla” u građi članaka. Ovaj medij je, zbog svoje tabloidnosti, ocenjen kao glasilo koje nedovoljno proverava činjenice, bavi se senzacionalizmom i ponekad čak objavljuje potpune neistine, čime se narušava i pouzdanost informacija na „Vikipediji” – kaže Ivana Guslarević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
