Таг: арсић-љубица-погледи са стране

Путовање је изузетна прилика да будемо невидљиви. У непознатом граду не срећемо оне који од раног јутра, над масним папиром пуним мрва од погачица, објашњавају политичке опције, касирка у самопослузи нас не препознаје, крећемо се лагодно и без застоја обучени у шортс и јапанке, из мајице нам стидљиво извирује стомачић од пива, хлеба, меса... Нема шефа, директора, љубавнице или пакосне...

Ларису, грчки градић милозвучног имена из којег су богови давно побегли засути прашином оближње цементаре, памтим по једном догађају. Одлучујем да на тренутак напустим сеновитост вињаге под којом пијуцкам рецину и одем до кафанског тоалета. Нестрпљива да се што пре вратим управо сервираном мезетакију на мом столу, симпатичном чикици-клозетару који пред вратима ве-цеа дремка своје скромне и...

Одавно смо престали да се љутимо. Осим безначајних брецања у аутобусу, збуњеног негодовања пуног разочарења једне житељке Јагодине да Ђоковић нимало не личи на воштану статуу направљену, од свег срца, њему у част, бескрвних примедби случајно заустављених пролазника којима је подметнут телевизијски микрофон и ситних комшијских задевица, љутња је нестала са лица мојих сународника. Није у питању...

Пре неколико дана завршио се екстраларџ, четрдесети јубиларни Фест, који је показао да се доживљај великог платна никако не може мерити са скученом пројекцијом малог формата у ушушканом дому, уз кокице, зврцкање мобилног и коментаре посусталих чланова породичног гнезда, који се спремају за спавање. Захваљујући селекторима, којима све похвале јер су мислили о разнородним афинитетима, ни у једном...

Последњи дани старе године били су посвећени, и више него што је то потребно, „случају Лаушевић” и његовој књизи распродатој у стотину хиљада примерака, на чему би му позавидео и сам Достојевски. Поред тога што их обојицу спаја затворско искуство (Достојевски је због делатности у кругу анархистичних „петрашеваца” био осуђен на смртну казну касније замењену сибирским прогонством), и њихове...

Имамо изузетне спортисте, ајвар и шљивовицу, ни Андрић нам није нобеловац за бацање. Још мало па се и ми Срби накуписмо брендова да их покажемо неповерљивом свету. Дуго смо се шверцовали и правдали грешке оним „наши смо”, дошло је време да се сад уврстимо у њихове. Ова година је, што се великог писца тиче, јубиларна – педесет година од доделе Нобелове награде и читав век од објављивања прве...

Попуњавајући упитник потрошачких навика наишла сам на питање: Да ли сте некад, као потрошач, били оштећени? Јесам, недавно, када ми је месар на Каленићевој пијаци продао парче јунетине сумњивог мириса. Обично проверавам квалитет свега јестивог чулом њуха, нарочито на пијаци, што изазива згражавање и вицкасте примедбе наших сељака увек орних за шалу. Загребем парадајз на месту где је била...

Страх јавног мњења је у основи модерног владања. Плаше нас тероризмом, поскупљењима, рецесијом, ефектима „стаклене баште”, катаклизмичним наговештајима о будућем нестанку воде, пестицидима, загађеном храном, насиљем на улицама и ратовима, најездом наркотика, старошћу, скорашњим уништењем наше планете. Али нико се не плаши глупости. Мали број људи уочава њену арогантну и опасну агресивност,...

Једна од мојих омиљених латинских сентенци, поред оне да стари Римљани јеђаху лежећи, јесте изрека о глорији мунди. Пролазна је светска слава. Сад је има сад је нема, коло среће окреће се. Догађај који бесмртну латинску мудрост озбиљно доводи у сумњу јесте енглеско венчање принчевског пара, чији смо директан пренос помно пратили нажалост преко малих екрана. Телевизија је монополизовала слику,...

У данима који су иза нас повремено смо бацали поглед на екран са којег је ТомаНиколић, лагодно лешкарећи огрнут ћебенцетом, више налик паши и субаши него задртом револуционару, изговарао чувене сентенце о правди. Ни снимци из болнице нису деловали уверљиво, ма колико болнички екипаж са све цевчицама и инфузијом деловао онеспокојавајуће. Томин горчикави осмех с укоченом горњом усном, која је...