Таг: полемике-коса

Поштована госпођо Весна Рогановић, По текстовима у суботњем културном додатку вашег дневног листа „Политика”, схватио сам да је име Ивана Меденице, кога дуго познајем као критичара од интегритета, пуног љубави према позоришним уметностима и великим професионалним увидом у исте, јавно уклоњено са званичног протокола Атељеа 212. Да ли ће нека особа бити уклоњена из протокола или не може бити...

Занимљиво је, у целој, врло карактеристичној „збрци“ око мјузикла „Коса“, питање инстанце Истине. Ауторка текста „Антиглобалисти у fency одећи“ (Културни додатак, 27. март 2010) упозорава нас на лаж (сваког!) уговорног односа. Економија је расветљена, фантазам разобличен (изговорен), гледаоци са Бродвеја, од пре четрдесет два лета, „ухваћени у лажи“ двоструког уживања у симулакруму побуне. У...

Иван Меденица, театролог и позоришни критичар, како смо обавештени, није био позван на последњу премијерну представу Атељеа 212 „Да нам живи, живи рад” Милана Марковића и Анђелке Николић, која је изведена на сцени Театра у подруму у петак, 9. априла. Као разлог за овакву реакцију Кокана Младеновића, управника Атељеа 212, наводи се, поред осталог, негативна критика коју је Меденица написао о...

– Не­ма по­тре­бе да од­го­ва­рам на кри­ти­ке и за­мер­ке упу­ће­не на ра­чун мју­зи­кла „Ко­са”. Да сам же­лео да ре­а­гу­јем, то бих ура­дио сам! Во­лим да раз­го­ва­рам ар­гу­мен­ти­ма. Већ по­чет­ком ма­ја има­ће­мо де­се­то­хи­ља­ди­тог гле­да­о­ца, што је ап­со­лут­ни ре­корд гле­да­но­сти јед­не пред­ста­ве – ка­же Ко­кан Мла­де­но­вић, управ­ник Ате­љеа 212 и ре­ди­тељ мју­зи­кла...

Па, ето, да се и ја, овом приликом, у наставку полемике, обратим директно госпођици Јаворски и, прво, да јој се захвалим на неколико духовитих, па и скрушених мисли, које је објавила, као одговор на мој коментар њене приче о хипицима, представи КОСА, кичу, џезу, и револуцији. Унапред се извињавам читаоцима који се тек у овом наставку укључују у полемику. Неке ствари написаћу као да смо сви,...

Покојни песник Раша Ливада негде је таксативно записао да је од поезије „бесмисленији само разговор о поезији“. Тада ми се та јеретична и недовољно запажена квалификација...

Одмах на почетку: тачно је да нисмо носили fancy одећу. А о антиглобализму су нас доцније подучавали из (наших) штампаних медија. Па ни то не би било од значаја да Џејмс Радо и Џером Рагни нису исписали Косу...

Када је Господин Познати драматург одлучио да прекине Игру стаклених перли и извади руке из џепова, а Господин Станко Црнобрња скинуо с грамофона плочу групе Степски вук (Steppenwolf), уследила је...

Помало зачуђен, посматрам дискусију која се, на тему позоришне представе „Коса”, развија, на страницама „Политике“. Не би ми пало на памет да се укључујем у све то ауторско и стручно дискутовање да та, тако чувена, 1969. година, и још чувенији хипи покрет, не страдају у свакој дискусији тог типа. Страдају без шансе и права на одбрану, и то као стварна, и све већа...

Фројдовска фрустрација (ауторитет, црква, секс), коју је Европа интензивно доживљавала почетком XX века, појављује се у Америци много касније, после Другог светског рата и везује се за период економског просперитета. Медијска пропаганда потенцијалног нуклеарног сукоба, убрзани технолошки развој, Макартијев лов на “црвене вештице”, расна сегрегација, рат у Вијетнаму, јачање...