Јединствени укус „Косе” и кока коле

– Не­ма по­тре­бе да од­го­ва­рам на кри­ти­ке и за­мер­ке упу­ће­не на ра­чун мју­зи­кла „Ко­са”. Да сам же­лео да ре­а­гу­јем, то бих ура­дио сам! Во­лим да раз­го­ва­рам ар­гу­мен­ти­ма. Већ по­чет­ком ма­ја има­ће­мо де­се­то­хи­ља­ди­тог гле­да­о­ца, што је ап­со­лут­ни ре­корд гле­да­но­сти јед­не пред­ста­ве – ка­же Ко­кан Мла­де­но­вић, управ­ник Ате­љеа 212 и ре­ди­тељ мју­зи­кла „Ко­са”, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње ка­ко ре­а­гу­је на кри­ти­ке и по­ле­ми­ке ко­је су се у по­след­ње вре­ме за­хук­та­ле у јав­но­сти по­во­дом мју­зи­кла „Ко­са” чи­ју ре­жи­ју је пот­пи­сао по­чет­ком фе­бру­а­ра на по­ме­ну­тој сце­ни.

Део кул­тур­не јав­но­сти за­ме­рио је ре­ди­те­љу Ко­ка­ну Мла­де­но­ви­ћу да је мју­зикл „Ко­са” не­до­вољ­но увер­љив у по­сти­сто­риј­ском ко­мен­та­ру на­ше епо­хе и да је остао са­мо на ни­воу до­брог мар­ке­тин­шког, али не и умет­нич­ког по­ду­хва­та. Кри­тич­ки ко­мен­та­ри упу­ће­ни су и на ра­чун ауто­ра Ра­доа и Раг­ни­ја ко­ји, по по­је­ди­ним оце­на­ма, по­ди­ла­зе тр­жи­шту и ства­ра­ју ла­жне хи­пи­ке, од­но­сно да ду­ху ак­ту­ел­ног про­јек­та „Ко­са” нај­бо­ље од­го­ва­ра гра­фит ано­ним­ног ауто­ра „Фи­ло­зо­фи­ја па­лан­ке” ко­ји је у вре­ме пре­ми­јер­ног из­во­ђе­ња мју­зи­кла Ко­са” осва­нуо на фа­са­ди згра­де Ате­љеа 212.

Ми смо у во­де­ћим но­ви­на­ма до­би­ли ви­ше не­го до­бре кри­ти­ке, твр­ди Мла­де­но­вић и у исто вре­ме под­се­ћа:

– Мју­зикл „Ко­са” 26. ма­ја отва­ра ово­го­ди­шње 55. Сте­ри­ји­но по­зор­је у Но­вом Са­ду. Има­мо за­ка­за­но го­сто­ва­ње у Са­ра­је­ву, на зах­тев та­мо­шње пу­бли­ке, отво­ри­ће­мо Град те­а­тар у Бу­дви, од­но­сно за­тво­ри­ти Те­а­тар фест у Ба­ња­лу­ци. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за на­шу пред­ста­ву вла­да и у Хр­ват­ској, Сло­ве­ни­ји... То­ли­ко љу­ди ми­сли да је ко­ка-ко­ла штет­на. По­сто­је озбиљ­не ана­ли­зе о ње­ној штет­но­сти, али је сви пи­ју јер је и да­ље је­дин­стве­ног уку­са. Е, исто та­ко је „Ко­са” пред­ста­ва са је­дин­стве­ним уку­сом. Ни­су ни Ате­љеу 212, ни ме­ни, као ни глум­ци­ма, по­треб­ни по­сред­ни­ци из­ме­ђу нас и пу­бли­ке. Са пу­бли­ком фан­та­стич­но ко­му­ни­ци­ра­мо!

(/slika2)Ко­кан Мла­де­но­вић на­гла­ша­ва и да је па­ра­док­сал­но да они ко­ји кри­ти­ку­ју мар­ке­тинг Ате­љеа 212, до­дат­но сво­јим тек­сто­ви­ма ула­жу у ме­диј­ску по­пу­лар­ност „Ко­се”.

– Ате­ље 212 сме­ло гра­би кроз се­зо­ну „Ре­во­лу­ци­ја” и ми сво­је ста­во­ве о про­бле­ми­ма др­жа­ве, дру­штва из­ра­жа­ва­мо јав­но. Гла­сно, сме­ло, са име­ном и пре­зи­ме­ном! Пи­са­ње гра­фи­та, пам­фле­та и све­га оста­лог под окри­љем но­ћи го­во­ри о ку­ка­вич­лу­ку оних ко­ји же­ле да на­шу „Ре­во­лу­ци­ју” про­гла­се не­до­вољ­но ре­во­лу­ци­о­нар­ном. Ре­во­лу­ци­ја је упра­во го­во­ри­ти то што же­ли­те сме­ло, на сав глас, сто­је­ћи иза свог ста­ва са име­ном и пре­зи­ме­ном – по­ру­чу­је Мла­де­но­вић.

Да­ра Џо­кић, ко­ја ту­ма­чи Џо­а­ну Френ­клин, Ши­ли­ну мај­ку, твр­ди да је ужи­ва­ла ра­де­ћи ову пред­ста­ву ко­ја је, ка­ко ка­же, ја­ко зна­чај­на за Ате­ље 212, јер је на сце­ну вра­ти­ла по­себ­ну енер­ги­ју.

– Ти мла­ди љу­ди су нас по­но­во про­бу­ди­ли и под­се­ти­ли на вре­ме ста­ре „Ко­се”. Ми­слим да је Мла­де­но­вић имао здра­ву иде­ју, да је на­шао на­чин ка­ко да да­нас пла­си­ра „Ко­су”. Она пред­ста­ва из 1969. го­ди­не ко­ја се ба­ви­ла Ви­јет­на­мом и хи­пи по­кре­том би­ла је си­но­ним оног вре­ме­на. Мла­де­но­вић је на­шао до­бар на­чин да је угње­зди у на­ше вре­ме кроз ан­ти­гло­ба­ли­стич­ки по­крет. Кри­ти­ке су по­че­ле од тог фа­мо­зног не­пот­пи­са­ног гра­фи­та „Фи­ло­зо­фи­ја па­лан­ке”. Би­ло би мно­го хра­бри­је, од­но­сно вр­ло ра­до бих ушла у по­ле­ми­ку са не­ким ко би се пот­пи­сао иза тог гра­фи­та – ка­же Да­ра Џо­кић.

(/slika3)Гор­дан Ки­чић ко­ји ту­ма­чи Ву­фа под­се­ћа да се и по­сле два ме­се­ца мно­го пи­ше о пред­ста­ви „Ко­са”, што је до­дат­на ре­кла­ма.

– Би­ло ка­ква по­ле­ми­ка до­при­не­ће по­пу­ла­ри­за­ци­ји те пред­ста­ве и ду­го­веч­но­сти ње­ног сцен­ског жи­во­та. Кар­те за сва­ку пред­ста­ву се рас­про­да­ју не­по­сред­но по­сле об­ја­вљи­ва­ња ме­сеч­них ре­пер­то­а­ра. Лич­но имам про­блем што чла­но­ве сво­је по­ро­ди­це, при­ја­те­ље, не мо­гу да уве­дем у Ате­ље 212 да ви­де пред­ста­ву „Ко­са” јер ка­ра­та не­ма – при­ча Ки­чић.

Бор­ка Тре­бје­ша­нин

------------------------------------------------------------

Све кри­ти­ке су ра­дост и до­би­так

Иван Јев­то­вић ко­ји се по­чет­ком фе­бру­а­ра на пре­ми­је­ри мју­зи­кла „Ко­са” бе­о­град­ској пу­бли­ци пред­ста­вио у ли­ку Ха­да, упо­ре­до је при­пре­мао и лик Бер­ге­ра у ко­јем ће се по­ја­ви­ти ве­че­рас. Бер­ге­ра ина­че игра Сер­геј Три­фу­но­вић.

– И не­га­тив­не и по­зи­тив­не кри­ти­ке и ко­мен­та­ри по­во­дом мју­зи­кла „Ко­са” не сми­ру­ју се од по­чет­ка фе­бру­а­ра. По­сле ду­жег вре­ме­на има­мо исто­риј­ски бит­ну пред­ста­ву у на­шем ле­пом Бе­о­гра­ду. Ду­го је по­зо­ри­ште, до ове пред­ста­ве, би­ло ле­по и ин­те­ре­сант­но, али не­до­вољ­но ја­ко. Е, ова пред­ста­ва је екс­пло­ди­ра­ла, као ни­јед­на у ско­ри­је вре­ме. На­дам се да је по­кре­ну­ла не­ке про­це­се ко­ји ће до­ве­сти до оздра­вље­ња по­зо­ри­шне жи­вот­не сре­ди­не ко­ја је за­па­ти­ла не­ке по­гре­шне симп­то­ме. Ова пред­ста­ва је ре­во­лу­ци­о­нар­на у кул­тур­ном сми­слу, а све кри­ти­ке су до­бро­до­шле. Не­ке не­га­тив­не кри­ти­ке су сми­сле­не и ар­гу­мен­то­ва­не, не­ки по­ка­зу­ју сла­бост по­зо­ри­шног еста­бли­шмен­та ко­ји је од­го­во­ран за оно што је по­след­њих го­ди­на би­ло ло­ше. Сва­ко ко­мен­та­ри­са­ње „Ко­се” је, по ме­ни лич­но, ра­дост и до­би­так, за­кљу­чу­је Јев­то­вић.