Jedinstveni ukus „Kose” i koka kole

– Ne­ma po­tre­be da od­go­va­ram na kri­ti­ke i za­mer­ke upu­će­ne na ra­čun mju­zi­kla „Ko­sa”. Da sam že­leo da re­a­gu­jem, to bih ura­dio sam! Vo­lim da raz­go­va­ram ar­gu­men­ti­ma. Već po­čet­kom ma­ja ima­će­mo de­se­to­hi­lja­di­tog gle­da­o­ca, što je ap­so­lut­ni re­kord gle­da­no­sti jed­ne pred­sta­ve – ka­že Ko­kan Mla­de­no­vić, uprav­nik Ate­ljea 212 i re­di­telj mju­zi­kla „Ko­sa”, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje ka­ko re­a­gu­je na kri­ti­ke i po­le­mi­ke ko­je su se u po­sled­nje vre­me za­huk­ta­le u jav­no­sti po­vo­dom mju­zi­kla „Ko­sa” či­ju re­ži­ju je pot­pi­sao po­čet­kom fe­bru­a­ra na po­me­nu­toj sce­ni.

Deo kul­tur­ne jav­no­sti za­me­rio je re­di­te­lju Ko­ka­nu Mla­de­no­vi­ću da je mju­zikl „Ko­sa” ne­do­volj­no uver­ljiv u po­sti­sto­rij­skom ko­men­ta­ru na­še epo­he i da je ostao sa­mo na ni­vou do­brog mar­ke­tin­škog, ali ne i umet­nič­kog po­du­hva­ta. Kri­tič­ki ko­men­ta­ri upu­će­ni su i na ra­čun auto­ra Ra­doa i Rag­ni­ja ko­ji, po po­je­di­nim oce­na­ma, po­di­la­ze tr­ži­štu i stva­ra­ju la­žne hi­pi­ke, od­no­sno da du­hu ak­tu­el­nog pro­jek­ta „Ko­sa” naj­bo­lje od­go­va­ra gra­fit ano­nim­nog auto­ra „Fi­lo­zo­fi­ja pa­lan­ke” ko­ji je u vre­me pre­mi­jer­nog iz­vo­đe­nja mju­zi­kla Ko­sa” osva­nuo na fa­sa­di zgra­de Ate­ljea 212.

Mi smo u vo­de­ćim no­vi­na­ma do­bi­li vi­še ne­go do­bre kri­ti­ke, tvr­di Mla­de­no­vić i u isto vre­me pod­se­ća:

– Mju­zikl „Ko­sa” 26. ma­ja otva­ra ovo­go­di­šnje 55. Ste­ri­ji­no po­zor­je u No­vom Sa­du. Ima­mo za­ka­za­no go­sto­va­nje u Sa­ra­je­vu, na zah­tev ta­mo­šnje pu­bli­ke, otvo­ri­će­mo Grad te­a­tar u Bu­dvi, od­no­sno za­tvo­ri­ti Te­a­tar fest u Ba­nja­lu­ci. Ve­li­ko in­te­re­so­va­nje za na­šu pred­sta­vu vla­da i u Hr­vat­skoj, Slo­ve­ni­ji... To­li­ko lju­di mi­sli da je ko­ka-ko­la štet­na. Po­sto­je ozbilj­ne ana­li­ze o nje­noj štet­no­sti, ali je svi pi­ju jer je i da­lje je­din­stve­nog uku­sa. E, isto ta­ko je „Ko­sa” pred­sta­va sa je­din­stve­nim uku­som. Ni­su ni Ate­ljeu 212, ni me­ni, kao ni glum­ci­ma, po­treb­ni po­sred­ni­ci iz­me­đu nas i pu­bli­ke. Sa pu­bli­kom fan­ta­stič­no ko­mu­ni­ci­ra­mo!

(/slika2)Ko­kan Mla­de­no­vić na­gla­ša­va i da je pa­ra­dok­sal­no da oni ko­ji kri­ti­ku­ju mar­ke­ting Ate­ljea 212, do­dat­no svo­jim tek­sto­vi­ma ula­žu u me­dij­sku po­pu­lar­nost „Ko­se”.

– Ate­lje 212 sme­lo gra­bi kroz se­zo­nu „Re­vo­lu­ci­ja” i mi svo­je sta­vo­ve o pro­ble­mi­ma dr­ža­ve, dru­štva iz­ra­ža­va­mo jav­no. Gla­sno, sme­lo, sa ime­nom i pre­zi­me­nom! Pi­sa­nje gra­fi­ta, pam­fle­ta i sve­ga osta­log pod okri­ljem no­ći go­vo­ri o ku­ka­vič­lu­ku onih ko­ji že­le da na­šu „Re­vo­lu­ci­ju” pro­gla­se ne­do­volj­no re­vo­lu­ci­o­nar­nom. Re­vo­lu­ci­ja je upra­vo go­vo­ri­ti to što že­li­te sme­lo, na sav glas, sto­je­ći iza svog sta­va sa ime­nom i pre­zi­me­nom – po­ru­ču­je Mla­de­no­vić.

Da­ra Džo­kić, ko­ja tu­ma­či Džo­a­nu Fren­klin, Ši­li­nu maj­ku, tvr­di da je uži­va­la ra­de­ći ovu pred­sta­vu ko­ja je, ka­ko ka­že, ja­ko zna­čaj­na za Ate­lje 212, jer je na sce­nu vra­ti­la po­seb­nu ener­gi­ju.

– Ti mla­di lju­di su nas po­no­vo pro­bu­di­li i pod­se­ti­li na vre­me sta­re „Ko­se”. Mi­slim da je Mla­de­no­vić imao zdra­vu ide­ju, da je na­šao na­čin ka­ko da da­nas pla­si­ra „Ko­su”. Ona pred­sta­va iz 1969. go­di­ne ko­ja se ba­vi­la Vi­jet­na­mom i hi­pi po­kre­tom bi­la je si­no­nim onog vre­me­na. Mla­de­no­vić je na­šao do­bar na­čin da je ugnje­zdi u na­še vre­me kroz an­ti­glo­ba­li­stič­ki po­kret. Kri­ti­ke su po­če­le od tog fa­mo­znog ne­pot­pi­sa­nog gra­fi­ta „Fi­lo­zo­fi­ja pa­lan­ke”. Bi­lo bi mno­go hra­bri­je, od­no­sno vr­lo ra­do bih ušla u po­le­mi­ku sa ne­kim ko bi se pot­pi­sao iza tog gra­fi­ta – ka­že Da­ra Džo­kić.

(/slika3)Gor­dan Ki­čić ko­ji tu­ma­či Vu­fa pod­se­ća da se i po­sle dva me­se­ca mno­go pi­še o pred­sta­vi „Ko­sa”, što je do­dat­na re­kla­ma.

– Bi­lo ka­kva po­le­mi­ka do­pri­ne­će po­pu­la­ri­za­ci­ji te pred­sta­ve i du­go­več­no­sti nje­nog scen­skog ži­vo­ta. Kar­te za sva­ku pred­sta­vu se ras­pro­da­ju ne­po­sred­no po­sle ob­ja­vlji­va­nja me­seč­nih re­per­to­a­ra. Lič­no imam pro­blem što čla­no­ve svo­je po­ro­di­ce, pri­ja­te­lje, ne mo­gu da uve­dem u Ate­lje 212 da vi­de pred­sta­vu „Ko­sa” jer ka­ra­ta ne­ma – pri­ča Ki­čić.

Bor­ka Tre­bje­ša­nin

------------------------------------------------------------

Sve kri­ti­ke su ra­dost i do­bi­tak

Ivan Jev­to­vić ko­ji se po­čet­kom fe­bru­a­ra na pre­mi­je­ri mju­zi­kla „Ko­sa” be­o­grad­skoj pu­bli­ci pred­sta­vio u li­ku Ha­da, upo­re­do je pri­pre­mao i lik Ber­ge­ra u ko­jem će se po­ja­vi­ti ve­če­ras. Ber­ge­ra ina­če igra Ser­gej Tri­fu­no­vić.

– I ne­ga­tiv­ne i po­zi­tiv­ne kri­ti­ke i ko­men­ta­ri po­vo­dom mju­zi­kla „Ko­sa” ne smi­ru­ju se od po­čet­ka fe­bru­a­ra. Po­sle du­žeg vre­me­na ima­mo isto­rij­ski bit­nu pred­sta­vu u na­šem le­pom Be­o­gra­du. Du­go je po­zo­ri­šte, do ove pred­sta­ve, bi­lo le­po i in­te­re­sant­no, ali ne­do­volj­no ja­ko. E, ova pred­sta­va je eks­plo­di­ra­la, kao ni­jed­na u sko­ri­je vre­me. Na­dam se da je po­kre­nu­la ne­ke pro­ce­se ko­ji će do­ve­sti do ozdra­vlje­nja po­zo­ri­šne ži­vot­ne sre­di­ne ko­ja je za­pa­ti­la ne­ke po­gre­šne simp­to­me. Ova pred­sta­va je re­vo­lu­ci­o­nar­na u kul­tur­nom smi­slu, a sve kri­ti­ke su do­bro­do­šle. Ne­ke ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke su smi­sle­ne i ar­gu­men­to­va­ne, ne­ki po­ka­zu­ju sla­bost po­zo­ri­šnog esta­bli­šmen­ta ko­ji je od­go­vo­ran za ono što je po­sled­njih go­di­na bi­lo lo­še. Sva­ko ko­men­ta­ri­sa­nje „Ko­se” je, po me­ni lič­no, ra­dost i do­bi­tak, za­klju­ču­je Jev­to­vić.