Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Аница Телесковић

Економија

21.02.2016 у 09:05

Приватизација са 25 година закашњења

Фабрике купујемо, а твртке и товарне не дајемо. Ово неписано правило дуго је важило међу привредницима у региону. Готово ниједан регионални скуп бизнисмена пре кризе није могао да прође без опаске наших предузетника да хрватски и словеначки инвеститори купују предузећа по Србији, а да су они у њиховим земљама непожељни. По својеврсном економском патриотизму нарочито су били познати Словенци, који су дуго одолевали да своје фабрике предају у руке странцима. А онда је, доласком светске економске кризе, словеначка прехрамбена индустрија почела да одлази из словеначких руку. Прехрамбени сектор, који је у бившој Југославији био препознатљив по маркама „дрога”, „колинска”, „раденска”, „фруктал”, „алпско млеко” и малопродајном ланцу „Меркатор”, променио је власништво. Хрватски бизнисмени Емил

Економија

20.02.2016 у 08:05

Последња шанса за Бор

Стручњаци из консултантске куће Мекинзи наредних неколико недеља боравиће у Рударско-топионичарском басену Бор како би направили финансијску дијагнозу овог предузећа. Чини се, међутим, да је најбољу оцену ситуације у којој се РТБ Бор налази дао министар финансија Душан Вујовић: „То је фирма која је истовремено велики потенцијал и проблем Србије.” Налазишта руде, с једне стране, представљају потенцијал. Док су, с друге стране, и еколошки и финансијски проблеми велики: цена бакра на светском тржишту је преполовљена и сада износи нешто мало више од 4.000 долара по тони, док су дугови овог предузећа огромни и достижу пола милијарде евра. За трећину укупних зајмова у износу од 150 милиона евра држава се појављивала као јемац. Ове године истиче петогодишњи грејс период и на наплату доспева

Економија

18.02.2016 у 15:05

ММФ контролни није за оцену

Средњошколским речником речено, Влада Републике Србије ће наредних десетак дана радити контролни задатак који није за оцену. Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ), предвођена Џејмсом Руфом, допутовала је јуче у Београд у четврту ревизију програма са Србијом. На крају посте, 26. фебруара, међутим, мисија неће давати оцене ревизије. Како је саопштено из канцеларије ММФ-а, оцене ће уследити накнадно. Тек после избора, кад се формира нова влада и кад званичници Фонда поново дођу у посету Србији. Уобичајена пракса била је да делегација из Вашингтона након завршене ревизије оцени напредак у спровођењу договорених циљева, али и постави нове услове

Економија

17.02.2016 у 15:15

Ванредни избори на тесту ММФ

Мисија Међународног монетарног фонда предвођена Џејмсом Руфом данас стиже у посету Србији. Иако је раније било планирано да у периоду од 18. до 26. фебруара званичници Фонда дођу у четврту контролу аранжмана из предострожности, према сазнањима „Политике” ова посета вероватно може бити техничке природе. Разлог за то су најављен избори. ММФ, наиме, не разговара са владом која је у техничком саставу. Иако је наша влада још у пуном мандату, због најављених избора званичници Фонда неће моћи након завршене ревизије да договоре конкретне услове које Србија мора да испуни

Економија

13.02.2016 у 22:05

Србија неславни рекордер на свим листама

Српској економији многи гледају у зубе. Разне међународне организације сваке године рангирају нашу земљу по разним критеријумима. Заједничко за сва та истраживања је да је наш резултат углавном неславан. Економисти кажу да је од свих најрелевантнији показатељ бруто домаћи производ по паритету куповне моћи по становнику који показује реалну куповну моћ становништва у једној земљи. Србија се ту, на листи Светске економске банке и Међународног монетарног фонда налази на средини листе. Према методологији ММФ-а, просечан Србин на располагању годишње има 13.378 долара. Толико вреди наш доходак кад би српске цене биле као у Америци. Он вреди више, јер су цене у Србији ниже него у Америци и за један долар може много више робе да се купи у нашој земљи. Према методологији Светске банке, просечан

Економија

12.02.2016 у 22:05

Како је Румунија успешнија од Немачке, а Шпанија беднија од Србије

„Блумбергова” листа беде завршила је у предизборној кампањи. Чињеницу да је Србија седма на листи најјаднијих економија света опозиција, тачније Демократска странка, искористила је да прикаже како су резултати ове владе лоши. Премијер Александар Вучић, са друге стране, тврдио је да наша позиција није тако лоша као што се чини, јер је пре четири године (у време кад је Демократска странка била на власти), тај индекс био још гори. Ко је у праву и шта заправо значи овај показатељ? Биг мек индекс Горан Николић сарадник Института за европске студије каже да је у економији мана једноставних индекса то што, управо због своје једноставности не могу да дају комплетну слику једне економије. Али ипак, неке закључке је могуће извести. Као пример једноставног индекса Николић наводи

Економија

11.02.2016 у 22:05

Страначка књижица на лед па директорска фотеља

Никола Петровић, генерални директор Електромрежа Србије, још није одлучио која му је функција преча. Након што парламент усвоји Предлог закона о јавним предузећима, Петровић ће морати да бира између страначке функције и места директора јавног предузећа. Како нам је јуче речено из службе за односе са јавношћу у овој компанији, Петровић ће ову одлуку донети након усвајања поменутог закона. Никола Петровић није функционер странке, већ само члан главног одбора, наводи се у одговору „Политици”. Међутим, Предлог закона прописује да „директор јавног предузећа не може да буде члан органа политичке странке односно, да му је одређено мировање у обављању функције у органу политичке странке”. То значи да ће Петровић, уколико не жели Српској напредној странци да врати чланску карту, своју функцију

Економија

12.02.2016 у 08:05

Зашто је дефицит експлодирао у децембру

Премијер Александар Вучић недавно се похвалио суфицитом у буџету Србије у јануару ове године од око 250 милиона евра, али није у исто време споменуо децембарски дефицит од 76,17 милијарди динара, што је двоструко више од мањка у каси који је остварен у првих 11 месеци. Од јануара до новембра дефицит је износио свега 38, да би последњег месеца у години догурао до 114,37 милијарди динара. Зашто је дефицит буџета експлодирао у децембру 2015? Узроци изненадног раста минуса у буџету нису тајна. Држава је, наиме, првобитно планирала да дефицит републичког буџета буде 190 милијарди динара. То што је остварени резултат, закључно са новембром, био чак пет пута бољи од плана, креатори економске политике су искористили да врате неке старе дугове. Тако је држава преузела дуг „Србијагаса” према

Економија

10.02.2016 у 18:05

Државне фирме угрожавају буџет

У децембру протекле године забележен је рекордно висок дефицит општег рачуна државе од 83,7 милијарди динара, чиме је само у једном месецу за 19 милијарди динара надмашен укупан мањак у буџету остварен од јануара до новембра 2015, упозорава Фискални савет у својој годишњој анализи. „Снажан раст расхода, међутим, великим делом потиче и од неколико једнократних обавеза које нису биле планиране буџетом за 2015, али је крајем године било најављено да ће држава (без ребаланса буџета) преузети њихову отплату. Реч је о преузимању дуга „Србијагаса” према НИС-у, обавеза према војним пензионерима и исплати првобитно лоше планиране субвенције пољопривреди. Ово је укупне расходе државе повећало за 43 милијарде динара”, пише у извештају Фискалног савета. Премда је укључивање

Теме недеље.

08.02.2016 у 09:05

Потпаљивање високих пећи

Представнике опозиционих странака питали смо како би решили неке од горућих економских проблема српске привреде, попут Железаре Смедерево или РТБ Бор. – Држава мора да направи стратегију која су то предузећа приоритетна – каже Горан Радосављевић, потпредседник СДС-а. – Али ви то нисте урадили 2012. године, него сте Железару купили за долар – подсетили смо Радосављевића, који је у време владе Мирка Цветковића био државни секретар у Министарству финансија. – Зато што смо преговарали са стратешким партнером из Украјине. Касније се у Украјини десило то што се десило, а у Србији је дошло до смене владе. Преговори на крају нису реализовани – каже Радосављевић. У овој ситуацији када цена челика на светском тржишту пада, Радосављевић каже да би решење било да се задржи cамо део

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 08:46

Јапан убедљив против Туниса, четири гола за сигуран тријумф

21.06.2026 у 08:39

Додик: Циљ да свака породица у Српској добије подршку државе

21.06.2026 у 08:29

Дуга Њива: обележавање 34 године од операције „Коридор 92”

21.06.2026 у 08:16

Парастос за 24 страдала Србина у Ратковићима

21.06.2026 у 08:01

Амбасада: руска породица са дететом повређена на ауто-путу Приједор–Бањалука

21.06.2026 у 07:55

Бивши пољски премијер: Украјина да врати тенкове које је добила од Пољске