Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Друштво

15.02.2021 у 09:25

Јевреји и Срби, нераздвојни у братском ратном загрљају

„Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина”, вели наша Библија. Доследни тим речима Јевреји су, од када су напустили своју родну груду, били кроз сва времена добри грађани... „Тако је то било и јесте у земљи Србиновој, где су Јевреји у свему поступали по речима свог чувеног сународника славног историчара Јосифа Флавија – радећи у миру на подизању општенародног благостања и борећи се за време ратова, раме уз раме, храбро, поред своје браће Срба”, записано је у „Споменици погинулих и умрлих српских Јевреја у балканским и Светком рату 1912–1918.”, која бележи десетине ратних судбина, онолико колико је сачувано у записима и казивањима преживелих сабораца... Било је Јевреја, српских ратника још у Српско-турским ратовима, али је љубав њихова за српску земљу

Друштво

31.01.2021 у 10:00

Кад је Бог био црн а ђаво бео

Био је последњи дан месеца октобра 1918. године, дан Светог Луке, када је путем ка Обреновцу прошла једна српска коњичка патрола. Људи, жене и деца и све што је могло да трчи излазили су и трчали за ослободиоцима. Иако су то били непознати људи из ко зна којег краја Србије, стали су обасути грљењем, љубљењем, као да су најрођенији и најмилији. Жене су износиле мед, воће, ракију и друго што се нашло у овим тешким временима, китиле их последњим пешкирима и вуненим чарапама. „Браћо и сестре, срећна вам слобода!” – и они узбуђени, промуклим гласом викали су придолазећем народу, покушавајући да пробију гомилу. Њихов задатак је био да извиде да ли је од непријатеља потпуно чист терен око Саве. „А где су наши, наши Посавци?” – питале су кроз сузе мајке, жене, сестре. „Иду, иду… ту су

Друштво

24.01.2021 у 10:00

Народ сав у крпама, опљачкан до голе душе

Био је Велики рат и Србија окупирана, уз страдања људи и терор окупатора. Завладала је пљачка и отимачина народног иметка. Оно стоке, хране, оруђа што се у кућама Срба затекло, непријатељ је немилице отимао. Као да није овамо дошао из богатих царских држава. „Чим је окупатор ушао у земљу, сместа је укинуо све земљорадничке задруге, пољопривредне станице, воћне и виноградске расаднике, а њихову имовину, која је износила стотине милиона у злату, просто је опљачкао и оставио без игде ичега. Приватним је лицима опљачкао њихову имовину: вршалице, плугове, дрљаче, тријере и ветрењаче... Затим је покупљена вуна из постељних ствари: а она је у нашој земљи била у душецима и јастуцима у огромној количини. Потом су покупљени сви судови од бакра и месинга, којих је у нашем народу била огромна

Друштво

18.01.2021 у 09:15

Смешак без радости момака из Ђачке чете

Сведок ратног времена био је и Сретен Марић (1903–1992), родом из Субјела код Косјерића. Есејиста, преводилац, професор. У Паризу је докторирао историју, код нас био интелектуалац уважен и у међуратно и у послератно доба. Аутор есеја о великим светским писцима и филозофима. За ужички часопис „Међај” 1989. године Марић је написао уводну реч са својим сећањима из Великог рата и размишљањима о времену које је уследило. „Видео сам испраћај на железничкој станици у Скопљу 1915, испраћај Ђачке чете 95/96, како су се они сами звали, оних које ће касније звати 1.300 каплара. Знао сам их скоро све. Играли су недељом у малом парку крај Идадије. Долазиле су девојке. Играли су валцер, танго и полку, а и друге игре чије сам име заборавио. Ми деца смо долазили да им се дивимо. И сад смо ми били на

Друштво

16.01.2021 у 20:15

Сећање на живот иза бодљикаве жице

Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво. Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом о Моши Мевораху, београдском Јеврејину чијим ће цртежима насталим у немачком заробљеништву 1941–1945 бити илустровани ови текстови. Како би прекратио дане заточеништва у Офлагу XIII-Б и Оснабрику,

Друштво

11.01.2021 у 09:29

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима? Ово је повест о Радомиру Станојевићу из Горње Краварице, нареднику из кадра Треће чете, Првог батаљона 21. Пешадијског пука, којег је на повратку у отаџбину маја 1918. стигла, уз одликовање, похвала војводе Живојина Мишића. Њу је 22 лета касније у повесници „Драгачево и његови славни синови” објавио прота Милисав Д. Протић Гучанин, где се вели: Радомир Станојевић је 8. августа 1916. северно од Петровог језера извршио са патролом успешно извиђање, ноћу по испресецаном терену и под јаком непријатељском фронталном и бочном ватром. На Островском положају, 12. августа 1916. успео је да са 20 бомбаша

Писма читалаца

30.12.2020 у 09:01

Они су се борили за отаџбину 1912–1918.

На фотографији из 1966. године солунци из мачванског села Дреновац, тј. борци из ослободилачких ратова Србије 1912–1918, сликали су се испред дреновачке школе после једног од заједничких састанака. У горњем реду (слева надесно): Петар Макевић, Ђока Милутиновић, Михаило Шобић, Војин Макевић и Драгољуб Пајтић; а у доњем Љуба Милутиновић, Милосав Јанковић, Живојин Макевић и Михаило Савић. С најдубљим поштовањем ратних ветерана у том дирљивом сликовном призору где један од скромно обучених солунаца видно са поносом у рукама држи своју урамљену Повељу Албанске споменице, писац ових редова се сетио Његошевих стихова: „Под крунама има страшљивицах, у ритама има витезовах”. Зоран С. Радовановић, дреновачки учитељ

Друштво

28.12.2020 у 08:56

Пет воштаница

Пет синова отаџбини одгајила је Станојла с мужем Радичем Радичевићем, опремила и испратила у рат. Отишли су најстарији Павле и Марко, капетани прве класе. За њима Милоје, инжењер и капетан друге класе, за овим Василије, учитељ, и најзад најмлађи Радош. Од њих петорице са бојишта се вратио најстарији Павле, на боловање да вида ране, а oстала четворица пала су славно, записао је свештеник и писац Милисав Д. Протић Гучанин, па наставља: „Прво је пао Марко, па онда средњи и најмлађи – истог дана. Милоје на Шапцу. Радош на Жаркову, а учитељ Василије од великих ратних напора умро је у Трстенику. Мајка није била те среће ни да јој првенац Павле запали свећу. Аустријанци 1915. у Каони убише и њега, прву и последњу наду Станојлину.” „Са пет свећа и пананија дошла је да прекади подушја

Друштво

21.12.2020 у 13:54

Успомена на 14. октобар 1915.

ЧАЧАК – Варош је добила изглед једног великог вашара, с тужним и жалосним ликом. Чачак је пун избеглица, војске, регрута, стараца, последње одбране, коморе. Свуда спремање, товарење, нико никога не види. Узрујаност велика и свакога је обузео големи страх и туга. Киша пада као из кабла, без престанка, рањеници леже по калдрми, ни хлеба ни одела. Хладноћа и студен, као и у срцима нашијем. Ово су исповедна слова чачанског проте и пароха Велимира Белопавловића (1866–1934), чија је сестра Дара била удата за овдашњег официра и јунака Великог рата, мајора Драгутина Гавриловића. Попова белешка из 1915. даље се ниже овако... Тога дана, 14. октобра 1915. славим своје крсно име Свету Параскеву. Тада сам увек служио свету службу и свакад беседио, па помислих да и сада треба. Али, шта и

Друштво

15.12.2020 у 12:33

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године. Тако је прекраћен пут српског генерала Вукомана Арачића, првог команданта Ужичке војске у Великом рату, официра који се истакао још у младости у бојевима против Турака и Бугара. Његову биографију истраживао је историчар Милорад Искрин. Док је за своју књигу пописивао споменике на ужичком гробљу Доварје, Искрин дознаје да је ту некад био сахрањен и генерал Арачић. Трага на гробљу за генераловим спомеником, али га не налази. Испоставља се да је Арачићева породица посмртне остатке генерала, на Доварју сахрањеног

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 14:42

Булевар деспота Стефана биће затворен две године за саобраћај

14.06.2026 у 14:33

Вучић од сутра до среде у посети Грузији

14.06.2026 у 14:26

Давкова: Не дозвољавамо ЕУ да тражи да само ћутимо и будемо послушни

14.06.2026 у 14:22

Мацут у радној посети Египту, очекује га низ састанака са највишим званичницима

14.06.2026 у 14:22

Мијаиловић: Звезда ће бити на још вишем нивоу

14.06.2026 у 14:21

Експо ће бити и учионица за путовање светом, бесплатне посете за ђаке