Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Друштво

22.09.2019 у 13:45

Изложба „Србија у Великом рату” отворена у Културном центру Србије у Паризу

Изложба „Србија у Великом рату 1914-1918” отворена је у Културном центру Србије у Паризу, саопштило је данас Министарство одбране. У саопштењу се наводи да су изложбу, која је синоћ отворена, организовали Војни архив и Војни музеј Министарства одбране Србије, Историјски архив Пожаревац и Културни центар Србије у Паризу, а реализацију је омогућило Министарство културе и информисања Републике Србије. Капетан бојног брода Горан Петровић истакао је синоћ на свечаном отварању изложбе, да су организатори изложбе „чувари историје српске војске и да својим радом дају пун допринос да се сјајне и славне победе српске војске, извојеване у борбама за слободу, не забораве”. „Мало је народа било увек на правој страни историје, на страни добра. Мало је малих народа својим жртвовањем уписано

Друштво

10.08.2019 у 19:00

Живот за добро Краља и Отаџбине

Коњички капетан 1. класе Кирило Кира Драгићевић, рођен је 1884. године у Ивањици. Свршио је подофицирску школу у Београду, а доцније преведен у Коњицу, да би с почетка првог Балканског рата постао официр. Претурио је Кирило преко плећа и Турски и Бугарски рат и у оба био рањаван. Потом је службовао у Краљеву, у 4. Коњичком пуку, одакле је отишао и у борбу против Аустроугарске. Одмах с почетка Првог светског рата, септембра месеца 1914. године, опет бива тешко рањен у борбама на Мачковом камену. „И ноћ проводимо на путу у колони. Ослушкујемо бахат коњских копита. То дивизијски ордонанси разносе заповести, све до јутра – дивног, сунчаног. На домаку смо Шанца, веле да су тамо трупе пуковника Петра Мишића. Артиљерија се одваја, а пред нама врх Јагодње планине – Мачков камен. Журним

Друштво

03.08.2019 у 21:00

Солунац Велин и регент Александар

Када је Велин Вучковић из села Доњег Статовца трећи пут био мобилисан 1914. године већ се ближио педесетој години. За собом је већ имао два балканска рата (1912. и 1913. године). Прошао је већ много ратних страхота, а његов пук је имао назив „Гвоздени пук” (Други пешадијски пук моравске дивизије „Кнез Михајло”). Овога пута као човек у годинама био је коморџија редов. Након величанствених победа српске војске 1914. године на Церу и у Колубарској бици, дошла је голгота српске војске 1915. године. Овога пута, осим моћне аустроугарске војске, нападају и Немци, а са истока Бугари. Његов пук прима главни удар Бугара кроз Македонију и брани правац Велес–Прилеп–Битољ–Струга–Драч, којим су Бугари хтели да овладају и пресеку повлачење српске војске преко албанских планина до Грчке и Солуна.

Друштво

28.07.2019 у 19:00

Убиство које је променило свет

Прошло је 105 година откако је, 28. јула 1914, српска краљевска влада из Беча добила телеграм следеће садржине: „Пошто краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту коју је предао аустроугарски посланик у Београду, царско-краљевска влада налази за потребно да сама да задовољења својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом”. Овај телеграм није значио само објаву рата Србији. Он је значио и почетак Првог светског рата, највећег војног сукоба који је свет до тада видео.

Друштво

21.07.2019 у 14:16

Де Голов витез и српска мајка

Чачак – Поводом посете председника Француске Републике Емануела Макрона Србији, нижу се сећања на негдашње пријатељство два народа. Једно од њих прибележио је и чачански књижевник Антоније Ђурић у својој чувеној повесници „Солунци говоре”, описавши успомене Алексе Петровића који се, као осамнаестогодишњак из околине Младеновца, 1914. јавио у добровољце пошто није имао војни позив. И тако почео да дели судбину Српске војске у Првом светском рату, сведочећи касније овако... „Почетком јануара 1916. били смо у Фијери (Албанија). То је највећи пакао. Сместише нас у неке логоре, ограђене жицом. Логор чувају наши савезници са перушкама, берсаљери... Разапели смо наше исцепане шаторе на влажној ледини, без сламе смо, без хлеба, воде... Десет дана живели смо готово без ичега. Неки италијански

Друштво

17.07.2019 у 20:55

Наш човек у срцу хуманитарне мисије

Кемал спремао се да се због ситуације настале после Балканских ратова, врати у родни Истанбул, а Панчевац, магистар фармације Ђура Лакић купио је његову апотеку уз помоћ својих пријатеља, угледне београдске породице Бајлони. Посао је брзо развио и када је помислио да ће у Битољу годинама остати, избио је Први светски рат. Све до октобра 1915. Лакић ипак несметано ради, а онда се ратна ситуација погоршала за Србе. Војска се повлачила преко беспућа Албаније, а Ђура придружио својој браћи. Имао је само толико времена да кофер напуни неопходним стварима, закључа апотеку и нађе се у једном од последњих возова за Солун. У живописном лучком граду на обали Егејског мора среће се са великом групом земљака и ту укрцава на француску лађу која је наше невољнике требало да одведе у Бизерту. На

Србија

29.06.2019 у 19:00

Чим се Србин опорави он пева и игра

„Ми смо певали кад је било најтеже. Певали смо кад су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас и говорили: ’Какав диван народ!’ Певали смо кад смо умирали на острву Виду, певали смо кад смо гинули на Солунском фронту. Кад бисмо у рововима запевали, Бугари би престајали да пуцају. Зато смо ми народ који никад не може да пропадне.” Овако је о најтежим данима Великог рата и непоколебљивости српских ратника сведочила хероина Милунка Савић, „српска Јованка Орлеанка”, како су је звали Французи. Те њене речи забележене су у књизи „Ходочашће на Крф” аутора Љубомира Сарамандића, кустоса Српске куће на Крфу и књижевника. Ово дело пуно је упечатљивих прича о голготи српске војске у повлачењу преко Албаније, као

Свет

28.06.2019 у 13:16

Сто година од потписивања Версајског уговора

Париз - Париска палата Версај данас обележава 100 година од потписивања уговора којим је формално окончан Први светски рат. Целодневни догађај такође слави и француско-америчку сарадњу у рату, која је означила ступање САД на светску сцену, и укључује прикупљање донација за национални меморијални центар у Вашингтону. Ратна дејства у Првом светском рату су окончана 11. новембра 1918. али је до потписивања мировног уговора прошло још неколико месеци. Версајски уговор, потписан 28. јуна 1919, потврдио је пораз Немачке од Француске, Велике Британије, САД и других савезничких земаља. Тај уговор се, због тешких услова постављених Немачкој, доживљава и као главни разлог појаве нацизма у тој земљи, пре свега због огромних ратних репарација које је морала да плати, јавља АП а преноси Бета.

Србија

08.06.2019 у 18:00

Патриотизам прирођене Српкиње

Јелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за српског коњичког пуковника Љубомира Христића, а мати потоњег дивизијског ђенерала Николе Христића, првог ађутанта краља Петра Другог. Како је сама говорила, а забележио „Лист народне захвалности” из 1939. године: „Као удајом прирођена Српкиња, још у балканским ратовима, прионула сам да од себе дам све што се може за своју нову отаџбину...” Високообразована, хумане културе, нарочито цењена у енглеским круговима, Јелисавета се још почетком балканских ратова бацила на пропагирање „српске ствари”, наводи се у уводнику издања које „живи посвећују палима”. Најпре, неуморно је „за своју отаџбину Србију” писала Христићева по

Србија

01.06.2019 у 17:03

Ђенералова кћи

Током Балканских ратова 1912/13, док је пуковник Александар М. Мијушковић (1865–1933) био у Главном штабу Дринске дивизије, као командант артиљерије, његова супруга Даринка (дев. Станојевић), као и друге напредне жене онога доба, била је добровољна болничарка као чланица Кола српских сестара. Српски топови се још нису ваљано охладили, када започе и Велики рат. Породица пуковника Мијушковића (будућег ђенерала) морала се пре времена вратити са одмора из Бање Ковиљаче. Супруг Александар се јавио команди на дужност, док се Даринка (1875–1964) поново посветила пословима у Ваљевској болници. Њихово првенче ћерка Марија (1898–1978) те школске године је завршила као одличан ђак четвртог разреда (по старом) Ваљевске гимназије и желела је да и она помогне у поменутој болници. Посао јој није

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 19:52

Јанша: ЕУ да преузме активнију улогу у смиривању тензија на Блиском истоку

18.06.2026 у 19:45

Бајден, Буш и Клинтон на отварању Обаминог центра у Чикагу

18.06.2026 у 19:45

Софронијевићева: Регионална сарадња кључна за развој саобраћајне инфраструктуре

18.06.2026 у 19:44

ЕУ: још нису створени услови за разговоре о укидању санкција Ирану

18.06.2026 у 19:43

Централна команда снага САД укинула поморску блокаду Ирана

18.06.2026 у 19:41

Како је „Виз ер” остао без стабилног система одржавања авиона у Београду