Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

22.09.2019 u 13:45

Izložba „Srbija u Velikom ratu” otvorena u Kulturnom centru Srbije u Parizu

Izložba „Srbija u Velikom ratu 1914-1918” otvorena je u Kulturnom centru Srbije u Parizu, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane. U saopštenju se navodi da su izložbu, koja je sinoć otvorena, organizovali Vojni arhiv i Vojni muzej Ministarstva odbrane Srbije, Istorijski arhiv Požarevac i Kulturni centar Srbije u Parizu, a realizaciju je omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Kapetan bojnog broda Goran Petrović istakao je sinoć na svečanom otvaranju izložbe, da su organizatori izložbe „čuvari istorije srpske vojske i da svojim radom daju pun doprinos da se sjajne i slavne pobede srpske vojske, izvojevane u borbama za slobodu, ne zaborave”. „Malo je naroda bilo uvek na pravoj strani istorije, na strani dobra. Malo je malih naroda svojim žrtvovanjem upisano

Društvo

10.08.2019 u 19:00

Život za dobro Kralja i Otadžbine

Konjički kapetan 1. klase Kirilo Kira Dragićević, rođen je 1884. godine u Ivanjici. Svršio je podoficirsku školu u Beogradu, a docnije preveden u Konjicu, da bi s početka prvog Balkanskog rata postao oficir. Preturio je Kirilo preko pleća i Turski i Bugarski rat i u oba bio ranjavan. Potom je službovao u Kraljevu, u 4. Konjičkom puku, odakle je otišao i u borbu protiv Austrougarske. Odmah s početka Prvog svetskog rata, septembra meseca 1914. godine, opet biva teško ranjen u borbama na Mačkovom kamenu. „I noć provodimo na putu u koloni. Osluškujemo bahat konjskih kopita. To divizijski ordonansi raznose zapovesti, sve do jutra – divnog, sunčanog. Na domaku smo Šanca, vele da su tamo trupe pukovnika Petra Mišića. Artiljerija se odvaja, a pred nama vrh Jagodnje planine – Mačkov kamen.

Društvo

03.08.2019 u 21:00

Solunac Velin i regent Aleksandar

Kada je Velin Vučković iz sela Donjeg Statovca treći put bio mobilisan 1914. godine već se bližio pedesetoj godini. Za sobom je već imao dva balkanska rata (1912. i 1913. godine). Prošao je već mnogo ratnih strahota, a njegov puk je imao naziv „Gvozdeni puk” (Drugi pešadijski puk moravske divizije „Knez Mihajlo”). Ovoga puta kao čovek u godinama bio je komordžija redov. Nakon veličanstvenih pobeda srpske vojske 1914. godine na Ceru i u Kolubarskoj bici, došla je golgota srpske vojske 1915. godine. Ovoga puta, osim moćne austrougarske vojske, napadaju i Nemci, a sa istoka Bugari. Njegov puk prima glavni udar Bugara kroz Makedoniju i brani pravac Veles–Prilep–Bitolj–Struga–Drač, kojim su Bugari hteli da ovladaju i preseku povlačenje srpske vojske preko albanskih planina do Grčke i Soluna.

Društvo

28.07.2019 u 19:00

Ubistvo koje je promenilo svet

Prošlo je 105 godina otkako je, 28. jula 1914, srpska kraljevska vlada iz Beča dobila telegram sledeće sadržine: „Pošto kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu koju je predao austrougarski poslanik u Beogradu, carsko-kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenja svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom”. Ovaj telegram nije značio samo objavu rata Srbiji. On je značio i početak Prvog svetskog rata, najvećeg vojnog sukoba koji je svet do tada video.

Društvo

21.07.2019 u 14:16

De Golov vitez i srpska majka

Čačak – Povodom posete predsednika Francuske Republike Emanuela Makrona Srbiji, nižu se sećanja na negdašnje prijateljstvo dva naroda. Jedno od njih pribeležio je i čačanski književnik Antonije Đurić u svojoj čuvenoj povesnici „Solunci govore”, opisavši uspomene Alekse Petrovića koji se, kao osamnaestogodišnjak iz okoline Mladenovca, 1914. javio u dobrovoljce pošto nije imao vojni poziv. I tako počeo da deli sudbinu Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, svedočeći kasnije ovako... „Početkom januara 1916. bili smo u Fijeri (Albanija). To je najveći pakao. Smestiše nas u neke logore, ograđene žicom. Logor čuvaju naši saveznici sa peruškama, bersaljeri... Razapeli smo naše iscepane šatore na vlažnoj ledini, bez slame smo, bez hleba, vode... Deset dana živeli smo gotovo bez ičega. Neki

Društvo

17.07.2019 u 20:55

Naš čovek u srcu humanitarne misije

Kemal spremao se da se zbog situacije nastale posle Balkanskih ratova, vrati u rodni Istanbul, a Pančevac, magistar farmacije Đura Lakić kupio je njegovu apoteku uz pomoć svojih prijatelja, ugledne beogradske porodice Bajloni. Posao je brzo razvio i kada je pomislio da će u Bitolju godinama ostati, izbio je Prvi svetski rat. Sve do oktobra 1915. Lakić ipak nesmetano radi, a onda se ratna situacija pogoršala za Srbe. Vojska se povlačila preko bespuća Albanije, a Đura pridružio svojoj braći. Imao je samo toliko vremena da kofer napuni neophodnim stvarima, zaključa apoteku i nađe se u jednom od poslednjih vozova za Solun. U živopisnom lučkom gradu na obali Egejskog mora sreće se sa velikom grupom zemljaka i tu ukrcava na francusku lađu koja je naše nevoljnike trebalo da odvede u

Srbija

29.06.2019 u 19:00

Čim se Srbin oporavi on peva i igra

„Mi smo pevali kad je bilo najteže. Pevali smo kad su nas francuske lađe prebacivale iz Albanije na Krf, a bili smo živi leševi. Francuski mornari i oficiri plakali su slušajući nas i govorili: ’Kakav divan narod!’ Pevali smo kad smo umirali na ostrvu Vidu, pevali smo kad smo ginuli na Solunskom frontu. Kad bismo u rovovima zapevali, Bugari bi prestajali da pucaju. Zato smo mi narod koji nikad ne može da propadne.” Ovako je o najtežim danima Velikog rata i nepokolebljivosti srpskih ratnika svedočila heroina Milunka Savić, „srpska Jovanka Orleanka”, kako su je zvali Francuzi. Te njene reči zabeležene su u knjizi „Hodočašće na Krf” autora Ljubomira Saramandića, kustosa Srpske kuće na Krfu i književnika. Ovo delo puno je upečatljivih priča o golgoti srpske vojske u povlačenju preko

Svet

28.06.2019 u 13:16

Sto godina od potpisivanja Versajskog ugovora

Pariz - Pariska palata Versaj danas obeležava 100 godina od potpisivanja ugovora kojim je formalno okončan Prvi svetski rat. Celodnevni događaj takođe slavi i francusko-američku saradnju u ratu, koja je označila stupanje SAD na svetsku scenu, i uključuje prikupljanje donacija za nacionalni memorijalni centar u Vašingtonu. Ratna dejstva u Prvom svetskom ratu su okončana 11. novembra 1918. ali je do potpisivanja mirovnog ugovora prošlo još nekoliko meseci. Versajski ugovor, potpisan 28. juna 1919, potvrdio je poraz Nemačke od Francuske, Velike Britanije, SAD i drugih savezničkih zemalja. Taj ugovor se, zbog teških uslova postavljenih Nemačkoj, doživljava i kao glavni razlog pojave nacizma u toj zemlji, pre svega zbog ogromnih ratnih reparacija koje je morala da plati, javlja AP a

Srbija

08.06.2019 u 18:00

Patriotizam prirođene Srpkinje

Jelisaveta Hristić je po rodu i narodnosti pripadala Irskoj, a po onome kako je živela i delala, svim srcem Srbiji. Blagodarna Jelisaveta, udata je bila za srpskog konjičkog pukovnika Ljubomira Hristića, a mati potonjeg divizijskog đenerala Nikole Hristića, prvog ađutanta kralja Petra Drugog. Kako je sama govorila, a zabeležio „List narodne zahvalnosti” iz 1939. godine: „Kao udajom prirođena Srpkinja, još u balkanskim ratovima, prionula sam da od sebe dam sve što se može za svoju novu otadžbinu...” Visokoobrazovana, humane kulture, naročito cenjena u engleskim krugovima, Jelisaveta se još početkom balkanskih ratova bacila na propagiranje „srpske stvari”, navodi se u uvodniku izdanja koje „živi posvećuju palima”. Najpre, neumorno je „za svoju otadžbinu Srbiju” pisala Hristićeva po

Srbija

01.06.2019 u 17:03

Đeneralova kći

Tokom Balkanskih ratova 1912/13, dok je pukovnik Aleksandar M. Mijušković (1865–1933) bio u Glavnom štabu Drinske divizije, kao komandant artiljerije, njegova supruga Darinka (dev. Stanojević), kao i druge napredne žene onoga doba, bila je dobrovoljna bolničarka kao članica Kola srpskih sestara. Srpski topovi se još nisu valjano ohladili, kada započe i Veliki rat. Porodica pukovnika Mijuškovića (budućeg đenerala) morala se pre vremena vratiti sa odmora iz Banje Koviljače. Suprug Aleksandar se javio komandi na dužnost, dok se Darinka (1875–1964) ponovo posvetila poslovima u Valjevskoj bolnici. Njihovo prvenče ćerka Marija (1898–1978) te školske godine je završila kao odličan đak četvrtog razreda (po starom) Valjevske gimnazije i želela je da i ona pomogne u pomenutoj bolnici. Posao joj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat