Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Србија

11.12.2016 у 18:10

Добровољац Никола Радојчић Прика

„Чувати јединство народа и целину државну – то је највиши циљ моје владавине, а то мора бити и највећи закон за мене и свакога”, речи су витешког краља Александра Првог Ујединитеља, којег се држаше и сви они „мали” људи, ратници и национални борци из српске Војводине, који показаше и херојство, па и трунку духовитости. Никола Радојчић Прика беше један од њих. Радојчић није био интернирац, није ни тамновао у казаматима Арадске тврђаве, Темишвара и Сегедина, као већина виђенијих грађана Панчева, али по својим мукама и патриотском раду има права да се о њему проговори реч. Рођен у Перлезу 1860. године у једној угледној породици, Никола се пред крај века населио као грађанин у вароши на Тамишу. Но прича о његовим „неподопштинама”, које у својој књизи из давне 1939. године о страдању

Друштво

05.12.2016 у 17:25

Беседе војних свештеника на Крфу подизале морал војсци

Стогодишњица Првог светског рата (1914–1918) повод је за бројне историчаре да на нов начин сагледају догађаје које се тичу овог периода, али ретки су се одлучили за тему коју је обрадио њихов колега потпуковник др Миљан Милкић – улогу војних свештеника у рату. Између корица књиге „Верска служба у српској војсци у Првом светском рату“, која је представљена у Дому Војске Србије у Београду, сакупљени су архивски подаци о законској регулативи и увођењу верске службе у српску војску, и њеном функционисању, улози војних свештеника у јединицама српске војске. Како је истакнуто на промоцији књиге потпуковника Милкића, научног сарадника у Институту за стратегијска истраживања, војни свештеници подстицали су морал српског војника у једној од најтежих борби за очување земље. Њихова улога била је

Србија

04.12.2016 у 18:00

Ратник са пушком и кистом

Многе непознате јунаке Великог рата, страдале и преживеле, „Политика”, суботом, већ трећу годину избавља од заборава. Данас ћемо о једном познатом, благодарећи његовим рукопису „Успомене”, који се чува у Војном музеју у Београду. Реч је о сликару Живораду Настасијевићу, једном од четворице браће најпознатије уметничке породице у Србији. Живорада је атентат у Сарајеву затекао на ликовним студијама у Минхену. Какве сад студије! Отаџбина је у опасности, и са дванаесторицом других српских студената, возом преко Пољске, упутио се у Русију, одатле у Румунију, па лађом уз Дунав до Неготина. Теретни воз га довезе до Сталаћа, па до Чачка – родни Милановац је већ пред носем. Отац му набавио официрски штоф за униформу и, ускоро се двадесетогодишњи Живорад обрео у другој чети Ђачког батаљона

Србија

27.11.2016 у 10:05

У истом боју и истом гробу са српском браћом

Међу шест стотина Јевреја ратника, од око 8.000 јеврејских житеља у предратној Србији, неколико стотина рањених и трајно осакаћених у балканским и Великом рату један је био и поднаредник – ђак 1. чете 2. батаљона 4. пука – Леон Б. Лебл. Не напунивши 22. годину, Леон је дочекао почетак рата као студент филозофије, писар Универзитета и журналиста. Рођен 1892. године у Београду, погинуо је 29. новембра 1914. у Степојевачким шанчевима, код села Лесковац, на Космају. Командант пука Милутин Стефановић са бојног поља пише Калману Леблу, брату покојног Леона, да прикупљајући податке као грађу за историју пука и „овог Великог нашег рата, у којој прво место заузимају наши пали јунаци”, није из тих редова могао изоставити ни почившег Леона. Он му пише детаљно о касним данима новембра и офанзиви,

Србија

20.11.2016 у 18:05

Ратна поема ратника гуслара Гвоздена

Ужице – Као нешколован, пишући и састављајући ову споменицу изгинуле наше браће за уједињење и ослобођење од 1912. до 1918. године, споменуо сам на првом месту изгинуле у рату, па сам у неколико описао и патње и мучења нашега народа за време Аустријанаца, јер су те тешке муке и патње биле од непријатељског насиља... Ово је као предговор уз своју поему „Споменица изгинулим борцима за ослобођење и уједињење“ написао Гвозден Ђенић из села Тврдићи код Ужица. Народни гуслар и ратник прошао je страдања Великог рата, која је опевао на прославама и другим догађајима. Гвозден је певао уз гусле и приликом обележавања годишњица Церске битке, којима је присуствовао и краљ Александар Карађорђевић. „Чујте, браћо Србадијо, млада / од Ужица до Солуна града / ко је Србин и српскога рода / и осјећа

Србија

13.11.2016 у 08:30

Спасилац трезора, државног сефа и Мирослављевог јеванђеља

Аврам С. Леви(ћ) родио се у Београду 14. октобра 1869. у сиромашној сефардској породици. Оца Сабитаја, ситног трговца, није ни запамтио. Аврам завршава 1887. трговачку средњу школу и запошљава се са препоруком 1893. као писар у Министарству финансија. Као марљив и паметан момак који је знао француски и немачки, био је примећен те је брзо напредовао. Постаје десна рука министрима Лази Пачуу и Стојану Протићу. Указом, 1911. бива постављен за начелника Државног главног рачуноводства. Пред бомбардовања Београда 1914, Левић ноћу, 22. јула, у тајности уз помоћ неколицине његових људи са посла и 30 робијаша, измешта државну благајну Министарства финансија, стављену у око 250 мањих сандука и врећа злата, сребра и акција, у вредности од 50.000.000 дин., до перона у Раковици. Одатле је овај

Друштво

11.11.2016 у 12:40

Политика војне неутралности трајно опредељење Србије

Централном државном церемонијом полагањем венаца и одавањем почасти код Спомен костурнице бранилаца Београда данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату. Церемонију је, уз пуне војне и државне почасти, предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је положио венац у име Владе Србије. „Када је пре 98 година најзад стигла добра вест да ће најстрашнија кланица у дотадашњој историји нестати, свет се обрадовао и помислио да се лудило рата више неће поновити”, истакао је Вулин. Када се на данашњи дан пре 98 година рат завршио, свет се, како је рекао, предао нади да рата више никад неће бити, да смо нешто научили. „Већ неколико деценија касније показало се да је нада узалудна и да лекције нису научене”, реко је министар.

Култура

12.11.2016 у 10:04

Страшан нам је џелат одузео младост

Српски писци у Великом рату делили су судбину свога народа у повлачењу преко Албаније, а као гимназијалци, будући француски ђаци, добровољци, ратни дописници, у свом стваралаштву оставили су траг о српској голготи. Растко Петровић, Станислав Винавер, Раде Драинац, Душан Матић, Александар Вучо, Милутин Бојић, Владислав Петковић Дис, Драгиша Васић, Вељко Петровић... Неки су у рату изгубили живот, неки су се вратили скрхани сумњом у хуманост, а преживели гимназијалци су француским школским друговима причали о доживљајима при преласку Албаније.

Друштво

12.11.2016 у 09:04

Крвави круг је затворен у Београду

Уврежено мишљење у јавности је да је Велики рат почео у Сарајеву, убиством Аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његове супруге Софије, а то је био повод. Подразумева се да је Велики рат завршен у Кампијену, 11. новембра 1918. миром потписаним у железничком вагону. Али... Након стотину година, многи су заборавили цео један месец лета 1914. године... Месец након убистава Франца Фердинанда, месец током кога се водила интензивна дипломатска преписка између тадашњих великих сила. Као врхунац онога што је тада називано „јулском кризом”, уследио је чувени ултиматум Краљевини Србији од Аустроугарске монархије. Тај документ је, садржао немогуће услове које наша земља треба да испуни уколико жели да избегне објаву рата. Телеграм којим је објављен рат Србији није стигао

Друштво

11.11.2016 у 18:04

Дан када је почело примирје између два рата

„Сви команданти, официри и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продора зависи цео успех офанзиве. Та брзина у исто време је и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. Са непоколебивом вољом и надом, јунаци, напред у отаџбину.“ Овако је гласила заповест војводе Живојина Мишића, начелника Врховне команде, упућена српској војсци 13. септембра 1918. године. Два дана касније почео је пробој Солунског фронта и непоколебив јуриш војске у отаџбину. Овај догађај, показаће се убрзо, биће један од преломних за завршетак Првог светског рата, највећег који је свет до тада видео. Зато није ни чудо што је, недуго

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.06.2026 у 11:21

Брнабић: Не повлачимо се пред блокадерима, бићемо уз председника 27. јуна

23.06.2026 у 11:15

Ћерка Вељка Малишића у структурама блокадера на Медицинском факултету

23.06.2026 у 11:11

Студенти архитектуре из целог света добијају прилику да своје идеје покажу на Експу 2027

23.06.2026 у 11:10

Тајфун Мекала јури ка Филипинима

23.06.2026 у 11:09

Петковић задовољан после преокрета Алжира против Јордана

23.06.2026 у 11:07

Лавров: Русија ће заштитити Белорусију у случају спољне агресије