Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

11.12.2016 u 18:10

Dobrovoljac Nikola Radojčić Prika

„Čuvati jedinstvo naroda i celinu državnu – to je najviši cilj moje vladavine, a to mora biti i najveći zakon za mene i svakoga”, reči su viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, kojeg se držaše i svi oni „mali” ljudi, ratnici i nacionalni borci iz srpske Vojvodine, koji pokazaše i herojstvo, pa i trunku duhovitosti. Nikola Radojčić Prika beše jedan od njih. Radojčić nije bio internirac, nije ni tamnovao u kazamatima Aradske tvrđave, Temišvara i Segedina, kao većina viđenijih građana Pančeva, ali po svojim mukama i patriotskom radu ima prava da se o njemu progovori reč. Rođen u Perlezu 1860. godine u jednoj uglednoj porodici, Nikola se pred kraj veka naselio kao građanin u varoši na Tamišu. No priča o njegovim „nepodopštinama”, koje u svojoj knjizi iz davne 1939. godine o

Društvo

05.12.2016 u 17:25

Besede vojnih sveštenika na Krfu podizale moral vojsci

Stogodišnjica Prvog svetskog rata (1914–1918) povod je za brojne istoričare da na nov način sagledaju događaje koje se tiču ovog perioda, ali retki su se odlučili za temu koju je obradio njihov kolega potpukovnik dr Miljan Milkić – ulogu vojnih sveštenika u ratu. Između korica knjige „Verska služba u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu“, koja je predstavljena u Domu Vojske Srbije u Beogradu, sakupljeni su arhivski podaci o zakonskoj regulativi i uvođenju verske službe u srpsku vojsku, i njenom funkcionisanju, ulozi vojnih sveštenika u jedinicama srpske vojske. Kako je istaknuto na promociji knjige potpukovnika Milkića, naučnog saradnika u Institutu za strategijska istraživanja, vojni sveštenici podsticali su moral srpskog vojnika u jednoj od najtežih borbi za očuvanje zemlje. Njihova

Srbija

04.12.2016 u 18:00

Ratnik sa puškom i kistom

Mnoge nepoznate junake Velikog rata, stradale i preživele, „Politika”, subotom, već treću godinu izbavlja od zaborava. Danas ćemo o jednom poznatom, blagodareći njegovim rukopisu „Uspomene”, koji se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu. Reč je o slikaru Živoradu Nastasijeviću, jednom od četvorice braće najpoznatije umetničke porodice u Srbiji. Živorada je atentat u Sarajevu zatekao na likovnim studijama u Minhenu. Kakve sad studije! Otadžbina je u opasnosti, i sa dvanaestoricom drugih srpskih studenata, vozom preko Poljske, uputio se u Rusiju, odatle u Rumuniju, pa lađom uz Dunav do Negotina. Teretni voz ga doveze do Stalaća, pa do Čačka – rodni Milanovac je već pred nosem. Otac mu nabavio oficirski štof za uniformu i, uskoro se dvadesetogodišnji Živorad obreo u drugoj četi Đačkog bataljona

Srbija

27.11.2016 u 10:05

U istom boju i istom grobu sa srpskom braćom

Među šest stotina Jevreja ratnika, od oko 8.000 jevrejskih žitelja u predratnoj Srbiji, nekoliko stotina ranjenih i trajno osakaćenih u balkanskim i Velikom ratu jedan je bio i podnarednik – đak 1. čete 2. bataljona 4. puka – Leon B. Lebl. Ne napunivši 22. godinu, Leon je dočekao početak rata kao student filozofije, pisar Univerziteta i žurnalista. Rođen 1892. godine u Beogradu, poginuo je 29. novembra 1914. u Stepojevačkim šančevima, kod sela Leskovac, na Kosmaju. Komandant puka Milutin Stefanović sa bojnog polja piše Kalmanu Leblu, bratu pokojnog Leona, da prikupljajući podatke kao građu za istoriju puka i „ovog Velikog našeg rata, u kojoj prvo mesto zauzimaju naši pali junaci”, nije iz tih redova mogao izostaviti ni počivšeg Leona. On mu piše detaljno o kasnim danima novembra i

Srbija

20.11.2016 u 18:05

Ratna poema ratnika guslara Gvozdena

Užice – Kao neškolovan, pišući i sastavljajući ovu spomenicu izginule naše braće za ujedinjenje i oslobođenje od 1912. do 1918. godine, spomenuo sam na prvom mestu izginule u ratu, pa sam u nekoliko opisao i patnje i mučenja našega naroda za vreme Austrijanaca, jer su te teške muke i patnje bile od neprijateljskog nasilja... Ovo je kao predgovor uz svoju poemu „Spomenica izginulim borcima za oslobođenje i ujedinjenje“ napisao Gvozden Đenić iz sela Tvrdići kod Užica. Narodni guslar i ratnik prošao je stradanja Velikog rata, koja je opevao na proslavama i drugim događajima. Gvozden je pevao uz gusle i prilikom obeležavanja godišnjica Cerske bitke, kojima je prisustvovao i kralj Aleksandar Karađorđević. „Čujte, braćo Srbadijo, mlada / od Užica do Soluna grada / ko je Srbin i srpskoga

Srbija

13.11.2016 u 08:30

Spasilac trezora, državnog sefa i Miroslavljevog jevanđelja

Avram S. Levi(ć) rodio se u Beogradu 14. oktobra 1869. u siromašnoj sefardskoj porodici. Oca Sabitaja, sitnog trgovca, nije ni zapamtio. Avram završava 1887. trgovačku srednju školu i zapošljava se sa preporukom 1893. kao pisar u Ministarstvu finansija. Kao marljiv i pametan momak koji je znao francuski i nemački, bio je primećen te je brzo napredovao. Postaje desna ruka ministrima Lazi Pačuu i Stojanu Protiću. Ukazom, 1911. biva postavljen za načelnika Državnog glavnog računovodstva. Pred bombardovanja Beograda 1914, Lević noću, 22. jula, u tajnosti uz pomoć nekolicine njegovih ljudi sa posla i 30 robijaša, izmešta državnu blagajnu Ministarstva finansija, stavljenu u oko 250 manjih sanduka i vreća zlata, srebra i akcija, u vrednosti od 50.000.000 din., do perona u Rakovici. Odatle je

Društvo

11.11.2016 u 12:40

Politika vojne neutralnosti trajno opredeljenje Srbije

Centralnom državnom ceremonijom polaganjem venaca i odavanjem počasti kod Spomen kosturnice branilaca Beograda danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Ceremoniju je, uz pune vojne i državne počasti, predvodio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin koji je položio venac u ime Vlade Srbije. „Kada je pre 98 godina najzad stigla dobra vest da će najstrašnija klanica u dotadašnjoj istoriji nestati, svet se obradovao i pomislio da se ludilo rata više neće ponoviti”, istakao je Vulin. Kada se na današnji dan pre 98 godina rat završio, svet se, kako je rekao, predao nadi da rata više nikad neće biti, da smo nešto naučili. „Već nekoliko decenija kasnije pokazalo se da je nada uzaludna i da lekcije nisu naučene”, reko je ministar.

Kultura

12.11.2016 u 10:04

Strašan nam je dželat oduzeo mladost

Srpski pisci u Velikom ratu delili su sudbinu svoga naroda u povlačenju preko Albanije, a kao gimnazijalci, budući francuski đaci, dobrovoljci, ratni dopisnici, u svom stvaralaštvu ostavili su trag o srpskoj golgoti. Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Rade Drainac, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Milutin Bojić, Vladislav Petković Dis, Dragiša Vasić, Veljko Petrović... Neki su u ratu izgubili život, neki su se vratili skrhani sumnjom u humanost, a preživeli gimnazijalci su francuskim školskim drugovima pričali o doživljajima pri prelasku Albanije.

Društvo

12.11.2016 u 09:04

Krvavi krug je zatvoren u Beogradu

Uvreženo mišljenje u javnosti je da je Veliki rat počeo u Sarajevu, ubistvom Austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, a to je bio povod. Podrazumeva se da je Veliki rat završen u Kampijenu, 11. novembra 1918. mirom potpisanim u železničkom vagonu. Ali... Nakon stotinu godina, mnogi su zaboravili ceo jedan mesec leta 1914. godine... Mesec nakon ubistava Franca Ferdinanda, mesec tokom koga se vodila intenzivna diplomatska prepiska između tadašnjih velikih sila. Kao vrhunac onoga što je tada nazivano „julskom krizom”, usledio je čuveni ultimatum Kraljevini Srbiji od Austrougarske monarhije. Taj dokument je, sadržao nemoguće uslove koje naša zemlja treba da ispuni ukoliko želi da izbegne objavu rata. Telegram kojim je objavljen rat Srbiji nije stigao

Društvo

11.11.2016 u 18:04

Dan kada je počelo primirje između dva rata

„Svi komandanti, oficiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodora zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina u isto vreme je i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte. Sa nepokolebivom voljom i nadom, junaci, napred u otadžbinu.“ Ovako je glasila zapovest vojvode Živojina Mišića, načelnika Vrhovne komande, upućena srpskoj vojsci 13. septembra 1918. godine. Dva dana kasnije počeo je proboj Solunskog fronta i nepokolebiv juriš vojske u otadžbinu. Ovaj događaj, pokazaće se ubrzo, biće jedan od prelomnih za završetak Prvog svetskog rata, najvećeg koji je svet do tada video. Zato nije ni čudo što je, nedugo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat