Понедељак, 29.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: други светски рат

Коментари

28.05.2020 у 08:57

Када је рођен Тито

Личност Јосипа Броза Тита је са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања свог живота, па и тачног датума рођења. Датум рођења уставно доживотног (из 1974. године) председника СФРЈ је у његовој држави утврђен административним путем и као такав јавно обележаван и слављен у виду тзв. Дана младости, кад је читава земља са свим својим народима и народностима морала да се савија, игра и пева пред својим доживотним председником. Јосип Броз је за сада једини владар у читавој светској повесници који је натерао читаву једну земљу и нацију од 23 милиона становника да му дуже од половине

Писма читалаца

06.06.2020 у 08:37

Неутемељена тврдња о циљу десанта на Дрвар

Повод да Вам се обратим је текст Владислава Б. Сотировића, историчара и политиколога, који живи и ради у Вилњусу, Литванија. Текст је објављен 28. маја у вашем листу, у рубрици „Погледи”. Иако је садржај тог прилога највећим делом везан за нејасноће око датума рођења Јосипа Броза (колико нам је то важно?), нешто друго ми је занимљиво. Говорећи о десанту на Дрвар, аутор нам је дословно рекао: „А Јосип Броз је, такође наводно, био главна немачка мета, тј. циљни објекат ове операције („Коњићев скок”). Међутим, добро упућени повесничари данас знају да главни циљ ове падобранско-десантне операције немачког Вермахта није био хватање Тита, већ сина Винстона Черчила – Ралфа, који је тада био у Титовом штабу.” Десант на Дрвар 25. маја 1944. године Није од посебног значаја за овај

Писма читалаца

05.06.2020 у 17:04

Који циљ је имао Сремски фронт?

У тексту Мића Грубора „Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, („Политика”, 5. мај 2020.) наведено је да је циљ отварања Сремског фронта био да се спречи „некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и четника Драже Михаиловића, који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке”, као и да је на Сремском фронту „погинуло 13.400 бораца ЈА”. Према другим изворима циљ отварања Сремског фронта се разликује од циља који наводи Грубор. Разликује се и број погинулих. У дисертацији др Зорана Јеротијевића „Државотворност Равногорског покрета”, која је и као књига објављена 2008. године на странама 290 и 291 пише: „Поред стрељања и слања на принудни рад, у Србији је примењиван још један вид уништавања

Друштво

02.06.2020 у 19:57

Лазански: На паради у Москви 75 српских војника

МОСКВА - На паради Победе 24. јуна у Москви, поводом 75. годишњице од победе у Другом светском рату, продефиловаће и 75 српских војника и официра, изјавио је амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански. Како је рекао, то је велика част за Србију будући да је у питању велики датум, преноси Спутњик. „За амбасаду и за српску јавност је ово изузевно велика част, будући да је председник Александар Вучић добио позив да учествује на паради, а поред тога и да 75 наших војника и официра продефилује Црвеним тргом”, рекао је он. Лазански је у интервјуу за руске медије подсетио да је Србија током Другог светског рата изгубила изузетно велики број људских живота, те да српски народ јако добро зна ко је одговоран за крах нациста. „Ми јако добро знамо ко је заслужан за пораз Вермахта – то је

Писма читалаца

31.05.2020 у 16:36

Информације о Сремском фронту не смеју бити рекла-казала

У петак 22. маја у овој рубрици се појавио текст, где се, између осталог тврди да је на Сремском фронту погинуло око 120 хиљада припадника Југословенске армије и њених савезника, Не знам одакле ови подаци аутору текста, када званични подаци говоре од око 13 хиљада погинулих. Ако се тачно зна број страдалих партизана и црвеноармејаца током ослобођења Београда, зашто давати паушалне оцене о Сремском фронту. Могуће је да апсолутно тачан број није евидентиран, због ратних дејстава. Међутим, скоро 10 пута повећавати ту цифру је апсурдно. Цифра од 20 до 25 хиљада максимално, би одговарала реалности . Даље у тексту је пласирана информација да 1944. постигнут споразум између Ј. Б. Тита и немачке команде, да се омогући повлачење немачке армије из Грчке током 1945. и да је то узрок

Друштво

27.05.2020 у 12:59

Почиње вађење потопљених немачких бродова из Дунава

У Србији ће наредне године почети акција вађења потопљених немачких ратних бродова из Другог светског рата у Дунаву код Прахова. Акција ће почети захваљујући уговору који је данас потписан, а који је вредан 1,5 милиона евра. Вађењем потопљене флоте биће унапређена безбедност у пловидби. Уговор је потписала потпредседница Владе Србије министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић са представницима Европске инвестиционе банке, преноси Танјуг.

Свет

26.05.2020 у 16:06

Русија ће 24. јуна организовати параду поводом Дана победе

МОСКВА - Руски председник Владимир Путин изјавио је да ће 24. јуна бити организована војна парада поводом 75 година од победе у Другом светском рату и додао да је врхунац епидемије коронавируса прошао. „Наложио сам почетак припрема за војну параду у Москви и другим градовима... То ће бити 24. јуна”, рекао је Путин на састанку са министром одбране Сергејем Шојгуом. Председник Русије је рекао да се стабилизовала ситуација са коронавирусом у целој земљи, регионима и у оружаним снагама. „Према наводима стручњака, може се сматрати да је врхунац епидемије код нас прошао”, додао је Путин, преноси Бета. Датум, 24. јун је симболичан за Русију јер је тада одржана прва велика војна парада после победе над нацистима 1945. године. Парада се обично одржава 9. маја, а то је датум који се

Свет

11.05.2020 у 19:19

Празник без празновања

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. у Москви је мало ко спавао. Житељи руске престонице с нестрпљењем су очекивали „важно саопштење”. Оно је уследило у два сата и 10 минута после поноћи. Прочитао га је спикер Руског радија и ратни репортер Јуриј Борисович Левитан. Била је то званична изјава Немачке о безусловној предаји и престанку Великог рата. Непосредно потом уследила је и одлука Врховног совјета СССР којом је 9. мај проглашен Даном победе и националним празником. Европа, а с њом и совјетска држава, после година страхота, поново су утонули у мир. „Људи су спонтано изашли на улице честитајући једни другима. Појавиле су се и заставе. Маса је кренула ка Црвеном тргу. Радосна лица, песме уз пратњу хармоника... Увече истог дана тридесет плотуна из стотина топова испаљено је у част велике

Свет

10.05.2020 у 14:16

Виртуелно обележена годишњица ослобађања Маутхаузена

БЕЧ – На необичан и нови начин, данас је одржано традиционално обележавање годишњице ослобађања некадашњег нацистичког концентрационог логора Маутхаузен, у Аустрији. На 75. годишњицу ослобођења на крају Другог светског рата, због пандемије коронавируса, није било поворки преживелих и њихових рођака у самом меморијалном центру, као што је то случај сваке године прве недеље после 5. маја, већ је сећање организовано преко интернета. Гледаоци из 23 земаља света пратили су виртуелно обележавање у организацији Маутхаузен комитета Аустрије (МКОе). Између 1938. и 1945. у Маутхаузену и његових 49 спољашњих логора било је око 200.000 људи, од којих је половина убијена. Од краја Другог светског рата сваке године се обележава ослобађање овог највећег логора на тлу Аустрије. Овогодишње

Друштво

09.05.2020 у 22:00

Нема лаких одговора на тешка питања Другог светског рата

Дочекујемо га одајући пошту жртвама, полагањем венаца и пригодним говорима, позивима да се не заборави, а онда се вратимо оним обичним данима у којима пролазимо поред споменика зараслих у коров или правимо селфије на стратишту из Другог светског рата. Данас је девет мај, Дан победе над фашизмом. Тачно 75 година дели нас од тренутка када је Немачка потписала безусловну капитулацију, од тог симболичног завршетка Другог светског рата. Девети мај је повод да будемо поносни, али и да се запитамо, макар тог дана, каква је наша култура сећања и колико поштујемо жртве, многобројне, цивилне и ратне, страдале у Другом светском рату. Колико историјских чињеница заиста знамо, а колико је плод слободних интерпретација.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

29.06.2026 у 01:52

Лемур побегао из зооврта у Амстердаму и прошетао се улицама града

29.06.2026 у 01:38

Девојка отела новорођенче из болнице у Лиденшајду

29.06.2026 у 01:19

Трамп најавио реновирање вашингтонског голф терена

29.06.2026 у 00:55

Турска: Израел да признањем геноцида над Јерменима прикрива злочине над Палестинцима

29.06.2026 у 00:50

Мадона: Била сам љубоморна на Кајли Миног

29.06.2026 у 00:29

Након међусобних напада САД и Ирана, наставак преговора у Дохи