Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.77	103.39	103.08
126.91	127.67	127.29

Komentari

28.05.2020 u 08:57

Kada je rođen Tito

Ličnost Josipa Broza Tita je sa svih strana zamagljena i teško dokučiva što se tiče faktografske strane njegovog životopisa. Sam Broz se nije nimalo potrudio da za svoga života svojim životopiscima, državnim povesničarima ili naciji olakša posao dokučivanja istinitog činjeničnog stanja svog života, pa i tačnog datuma rođenja. Datum rođenja ustavno doživotnog (iz 1974. godine) predsednika SFRJ je u njegovoj državi utvrđen administrativnim putem i kao takav javno obeležavan i slavljen u vidu tzv. Dana mladosti, kad je čitava zemlja sa svim svojim narodima i narodnostima morala da se savija, igra i peva pred svojim doživotnim predsednikom. Josip Broz je za sada jedini vladar u čitavoj svetskoj povesnici koji je naterao čitavu jednu zemlju i naciju od 23 miliona stanovnika da mu duže od polovine

Pisma čitalaca

06.06.2020 u 08:37

Neutemeljena tvrdnja o cilju desanta na Drvar

Povod da Vam se obratim je tekst Vladislava B. Sotirovića, istoričara i politikologa, koji živi i radi u Vilnjusu, Litvanija. Tekst je objavljen 28. maja u vašem listu, u rubrici „Pogledi”. Iako je sadržaj tog priloga najvećim delom vezan za nejasnoće oko datuma rođenja Josipa Broza (koliko nam je to važno?), nešto drugo mi je zanimljivo. Govoreći o desantu na Drvar, autor nam je doslovno rekao: „A Josip Broz je, takođe navodno, bio glavna nemačka meta, tj. ciljni objekat ove operacije („Konjićev skok”). Međutim, dobro upućeni povesničari danas znaju da glavni cilj ove padobransko-desantne operacije nemačkog Vermahta nije bio hvatanje Tita, već sina Vinstona Čerčila – Ralfa, koji je tada bio u Titovom štabu.” Desant na Drvar 25. maja 1944. godine Nije od posebnog značaja za ovaj

Pisma čitalaca

05.06.2020 u 17:04

Koji cilj je imao Sremski front?

U tekstu Mića Grubora „Neobeležena godišnjica proboja Sremskog Fronta”, („Politika”, 5. maj 2020.) navedeno je da je cilj otvaranja Sremskog fronta bio da se spreči „nekažnjeno povlačenje okupacionih snaga fašističke soldateske i njihovih saradnika, naših izdajnika, Ljotićevaca i četnika Draže Mihailovića, koji su okrvavili svoje ruke o svoj narod – zločinačke koljačke trojke”, kao i da je na Sremskom frontu „poginulo 13.400 boraca JA”. Prema drugim izvorima cilj otvaranja Sremskog fronta se razlikuje od cilja koji navodi Grubor. Razlikuje se i broj poginulih. U disertaciji dr Zorana Jerotijevića „Državotvornost Ravnogorskog pokreta”, koja je i kao knjiga objavljena 2008. godine na stranama 290 i 291 piše: „Pored streljanja i slanja na prinudni rad, u Srbiji je primenjivan još jedan vid uništavanja

Društvo

02.06.2020 u 19:57

Lazanski: Na paradi u Moskvi 75 srpskih vojnika

MOSKVA - Na paradi Pobede 24. juna u Moskvi, povodom 75. godišnjice od pobede u Drugom svetskom ratu, prodefilovaće i 75 srpskih vojnika i oficira, izjavio je ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski. Kako je rekao, to je velika čast za Srbiju budući da je u pitanju veliki datum, prenosi Sputnjik. „Za ambasadu i za srpsku javnost je ovo izuzevno velika čast, budući da je predsednik Aleksandar Vučić dobio poziv da učestvuje na paradi, a pored toga i da 75 naših vojnika i oficira prodefiluje Crvenim trgom”, rekao je on. Lazanski je u intervjuu za ruske medije podsetio da je Srbija tokom Drugog svetskog rata izgubila izuzetno veliki broj ljudskih života, te da srpski narod jako dobro zna ko je odgovoran za krah nacista. „Mi jako dobro znamo ko je zaslužan za poraz Vermahta – to

Pisma čitalaca

31.05.2020 u 16:36

Informacije o Sremskom frontu ne smeju biti rekla-kazala

U petak 22. maja u ovoj rubrici se pojavio tekst, gde se, između ostalog tvrdi da je na Sremskom frontu poginulo oko 120 hiljada pripadnika Jugoslovenske armije i njenih saveznika, Ne znam odakle ovi podaci autoru teksta, kada zvanični podaci govore od oko 13 hiljada poginulih. Ako se tačno zna broj stradalih partizana i crvenoarmejaca tokom oslobođenja Beograda, zašto davati paušalne ocene o Sremskom frontu. Moguće je da apsolutno tačan broj nije evidentiran, zbog ratnih dejstava. Međutim, skoro 10 puta povećavati tu cifru je apsurdno. Cifra od 20 do 25 hiljada maksimalno, bi odgovarala realnosti . Dalje u tekstu je plasirana informacija da 1944. postignut sporazum između J. B. Tita i nemačke komande, da se omogući povlačenje nemačke armije iz Grčke tokom 1945. i da je to uzrok

Društvo

27.05.2020 u 12:59

Počinje vađenje potopljenih nemačkih brodova iz Dunava

U Srbiji će naredne godine početi akcija vađenja potopljenih nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata u Dunavu kod Prahova. Akcija će početi zahvaljujući ugovoru koji je danas potpisan, a koji je vredan 1,5 miliona evra. Vađenjem potopljene flote biće unapređena bezbednost u plovidbi. Ugovor je potpisala potpredsednica Vlade Srbije ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sa predstavnicima Evropske investicione banke, prenosi Tanjug.

Svet

26.05.2020 u 16:06

Rusija će 24. juna organizovati paradu povodom Dana pobede

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će 24. juna biti organizovana vojna parada povodom 75 godina od pobede u Drugom svetskom ratu i dodao da je vrhunac epidemije koronavirusa prošao. „Naložio sam početak priprema za vojnu paradu u Moskvi i drugim gradovima... To će biti 24. juna”, rekao je Putin na sastanku sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Predsednik Rusije je rekao da se stabilizovala situacija sa koronavirusom u celoj zemlji, regionima i u oružanim snagama. „Prema navodima stručnjaka, može se smatrati da je vrhunac epidemije kod nas prošao”, dodao je Putin, prenosi Beta. Datum, 24. jun je simboličan za Rusiju jer je tada održana prva velika vojna parada posle pobede nad nacistima 1945. godine. Parada se obično održava 9. maja, a to je datum koji se

Svet

11.05.2020 u 19:19

Praznik bez praznovanja

U noći između 8. i 9. maja 1945. u Moskvi je malo ko spavao. Žitelji ruske prestonice s nestrpljenjem su očekivali „važno saopštenje”. Ono je usledilo u dva sata i 10 minuta posle ponoći. Pročitao ga je spiker Ruskog radija i ratni reporter Jurij Borisovič Levitan. Bila je to zvanična izjava Nemačke o bezuslovnoj predaji i prestanku Velikog rata. Neposredno potom usledila je i odluka Vrhovnog sovjeta SSSR kojom je 9. maj proglašen Danom pobede i nacionalnim praznikom. Evropa, a s njom i sovjetska država, posle godina strahota, ponovo su utonuli u mir. „Ljudi su spontano izašli na ulice čestitajući jedni drugima. Pojavile su se i zastave. Masa je krenula ka Crvenom trgu. Radosna lica, pesme uz pratnju harmonika... Uveče istog dana trideset plotuna iz stotina topova ispaljeno je u čast

Svet

10.05.2020 u 14:16

Virtuelno obeležena godišnjica oslobađanja Mauthauzena

BEČ – Na neobičan i novi način, danas je održano tradicionalno obeležavanje godišnjice oslobađanja nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen, u Austriji. Na 75. godišnjicu oslobođenja na kraju Drugog svetskog rata, zbog pandemije koronavirusa, nije bilo povorki preživelih i njihovih rođaka u samom memorijalnom centru, kao što je to slučaj svake godine prve nedelje posle 5. maja, već je sećanje organizovano preko interneta. Gledaoci iz 23 zemalja sveta pratili su virtuelno obeležavanje u organizaciji Mauthauzen komiteta Austrije (MKOe). Između 1938. i 1945. u Mauthauzenu i njegovih 49 spoljašnjih logora bilo je oko 200.000 ljudi, od kojih je polovina ubijena. Od kraja Drugog svetskog rata svake godine se obeležava oslobađanje ovog najvećeg logora na tlu

Društvo

09.05.2020 u 22:00

Nema lakih odgovora na teška pitanja Drugog svetskog rata

Dočekujemo ga odajući poštu žrtvama, polaganjem venaca i prigodnim govorima, pozivima da se ne zaboravi, a onda se vratimo onim običnim danima u kojima prolazimo pored spomenika zaraslih u korov ili pravimo selfije na stratištu iz Drugog svetskog rata. Danas je devet maj, Dan pobede nad fašizmom. Tačno 75 godina deli nas od trenutka kada je Nemačka potpisala bezuslovnu kapitulaciju, od tog simboličnog završetka Drugog svetskog rata. Deveti maj je povod da budemo ponosni, ali i da se zapitamo, makar tog dana, kakva je naša kultura sećanja i koliko poštujemo žrtve, mnogobrojne, civilne i ratne, stradale u Drugom svetskom ratu. Koliko istorijskih činjenica zaista znamo, a koliko je plod slobodnih interpretacija.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: drugi svetski rat