Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

18.12.2020 у 16:39

Учитељицу Емили памтим по широком осмеху и раширеним рукама у које су првачићи Основне школе Белмонт у Такапуни, у Окланду на Новом Зеланду, радо ускакали и осећали се сигурним, задовољним и срећним. Памтим је и по дужој вези са грађевинцем Ником уз кога је непрестано јурцао Џими, бордер коли који је своју суперенергију празнио и расипао по широком, школском, спортском пољу. Ник је становао на крају школског спортског терена у ниској, белој кући лименог крова, типичној за старо језгро Окланда. Ту на ободу поља близу школе сам га редовно сретао. Од њега сам учио тајне грађевинског умећа, да живот не треба преозбиљно узимати и да се коначно помирим са просечних 200 кишних окландских дана годишње, ако намеравам ту остати. Причао ми је о купљеном плацу на средини Еверсли улице

Мој живот у иностранству

11.12.2020 у 18:50

Гледају на нас као муљ са дна каце

Пре пар недеља седео сам на мом малом једрењаку са другом и сином од годину и по. Нисмо једрили. Слушали смо реге, пијуцкали кафу из термоса и причали. Кад смо завршили, кренули смо до аута. Врата марине су била отворена јер је неки старији Швеђанин узимао колица са друге стране ограде где је био паркиран ауто. Кад је видео како долазе „црномањасти”, стаде човек на сред пролаза и упита: „И ко сте сад па ви”? Гледао сам га збуњено. Прва помисао ми је била да је нека шала. Види ваљда да долазимо са брода, носим дете у наручју и ранац на леђима, а другар носи ручни фрижидер. Дешава се да Швеђани хоће понекад да се нашале тако провокативно. Настаде тајац. Гледао сам га пет-шест секунди без речи. Покушавао сам да му прочитам фацу. Тражио у лицу најмањи гест шале. Почетак кривине

Мој живот у иностранству

06.12.2020 у 16:26

Кажите да сте Срби, избегавајте реч Југословен

Деда Драго је имао срећу, или несрећу (како се узме) да га живот веже за супругу Српкињу. Преживео је све ратове деведесетих, ходајући по танкој жици сукоба између Срба и Хрвата као оне акробате са дугачком мотком. Мој брат је прошао много горе - супруга му је отишла у „зенге” и он је морао натраг у Ниш. Сада једном годишње оде на ћеркин рођендан у Кутину. За право чудо у Аустралији ти ратови прошли су неочекивано мирно. Народ се овде поделио много пре него што се распала несрећна земља. Сваки од њих је имао своју цркви,удружење, продавницу, па чак и насеље, у коме се осећао као код својих. Годинама успостављани ред повремено су рушили хрватски екстремисти, али се поново све враћало у „нормалу”. Били су комшије који се воле и мрзе у истом време. Онако

Мој живот у иностранству

29.11.2020 у 16:05

Херој на обали Црног мора

После краћег и неуспешног ценкања са таксистом на станици у Јалти, ушли смо у аутобус, и после два сата стигли у Севастопољ. Уз Лењинград, Стаљинград и Одесу, један од прва четири града хероја у СССР-у. Да историја није штедела Севастопољ сведоче споменици, бисте, спомен-плоче и разна обележја везана за рат, којих има на сваком кораку. На овом месту, негде у петом веку пре Христа, Грци су основали град Херсонес, који је, упркос бројним разарањима, опстао две хиљаде година. Турци су крајем 15. века на Криму је формирано Кримско ханство, где су већином живели Татари који су, као турски вазали, учествовали у ратовима против руских, украјинских и пољских земаља. Руска војска, крајем 18. века заузима Крим, истискују турску и праве своју моћну Црноморску флоту. У Севастопољу

Мој живот у иностранству

20.11.2020 у 16:13

Лоша кафа у царству Инка

Четрдесета је на прагу а тек сам на почетку. Колико је овај свет велики и колико у њему земаља има. И колико места која се морају обићи. У праскозорје, малена аутобуска станица у Баносу изгледала ми је као центар света и чинило ми се да се сви путеви баш овде укрштају. И поново тај прелепи осећај неизмерне слободе, слободе да се уради било шта, да се буде било где, да се опет не мора ни радити ништа, нити бити игде. Вратио сам кључ на рецепцији маленог мотела, прешао преко пута до станице и загледао се у имена градова и датуме полазака аутобуса испод њих. Шетао сам тим ходником размишљајући да ли да свраћам у Рио Бамбу и Квенуку, али ми се на крају, ипак, учинило да је најбоље да продужим до Ганајакила, а онда правац Монтанита. На једном од шалтера извадио сам

Мој живот у иностранству

15.11.2020 у 15:52

Још нисам срела срећног мигранта

Тог дана беше субота, након два сата вожње од Сиднеја, зауставила сам се у једном малом планинском месту. Најбољи опис би био варошица. Шетајући њеним улицама, које су попут отвореног музеја, поред кућица са необично уређеним двориштима препуним цвећа и зеленила, у једном тренутку сам закачила прелепу жуту ружу која се надвила преко ограде. Док сам вадила ружу из косе зачух како неко певуши „Тамо далеко”. У први мах помислих да ми се, не дај Боже, од великог стреса, причињавају ствари. Међутим, до мене су и даље допирале речи песме коју је певушио топли, женски глас. Размакла сам гране ружиног грма, пропела се на прсте те угледала мршаву, старију жену како окопава леје пуне цвећа. Узвикнула сам „хелоу”. Подигла је главу, подбочила се на мотику, гледала ме неколико тренутака

Мој живот у иностранству

06.11.2020 у 17:17

Кад се заситите јапанске перфектности

Први утисци о Јапану су импресивни. Очарава ефикасност и друштвени ред. Улице, ресторани, паркови, аутомобиле, станице, чисте, возови тачни, људи тихи, љубазни, поготово ако им се обратите на страном језику. Било где да дођете, пажљиво и одушевљено вас слушају, иако вас можда и не разумеју. Задовољни су да чују вашу причу, протумаче је на свој начин те виде могу ли извући неку поуку из тога. А ви имате утисак да сте им важни. Због тога је тешко одолети а да им не будете наклоњени. Уживате у свим благодатима једног софистицираног друштва, организованог до перфекције. Систем здравствене заштите је на завидном нивоу. Свугде се возите на покретним степеницама, било да се налазите у малим (конбини) продавницама, или у супермаркету, тржном центру, вишеспратницама

Мој живот у иностранству

01.11.2020 у 11:35

Сто рубаља за баћушку

Током боравка у Русији, недељом сам одлазио у цркву на литургију. Наравно не увек већ онда кад ми то пословне обавезе дозволе. За разлику од Србије литургија је на руском језику и то је највећа разлика. Све остало је углавном исто. Цркве ипак изгледају другачије. За разлику од наших цркава које су углавном изграђене у византијском или српско-византијском стилу у Русији доминира руски стил. Карактерише га више купола, четири, пет или више, и оне су често упадљивих боја. Иначе, омиљена боја им је златна. Цркве су обично дводомне, (двоетажне). Доњи дом је обично у крипти цркве. Литургије се обављају некад у доњем а некад у горњем дому. Храм у Уфи (Фото Википедија) Једне недеље приликом боравка на литургији, једна жена је пролазила поред нас говорећи 100 рубаља за

Мој живот у иностранству

23.10.2020 у 16:54

Одмах да си се вратио и извинио папагају

Са балкона видим исечак језера Онтарио, раскрснице на којима семафори једни другима предају тробојну штафету, полицијска ротациона светла, постројене канте за смеће у улици Викторија парк. Упињем се да видим ону чувену девојку са двогледом на броду на путу за острво Принца Едварда, ону са слике Алекса Колвила. Упирем, јер сам сâм. Недостаје ми девојка са двогледом... Маркони себи не би дозволио да станује у било каквој згради. Зато је изабрао стан у згради у Кингстон улици број 1080. Ако је ико знао шта је то пристојна стамбена зграда, знао је он, грађевински инжењер у пензији, био је један од оних који су то веома добро знали да процене. Дакле, Маркони сада тренутно сâм живи у двособном изнајмљеном стану, ако изузмемо плавог тиграстог папагаја, у кавезу са куполом, на његовом

Мој живот у иностранству

16.10.2020 у 16:36

Кад Пироћанац купи фарму у Аустралији

Трчим да вам се похвалим као сваки прави Пироћанац - штедели смо и купили фарму. Мало јачи сат вожње од наше куће у Мелбурну. Земље има два хектара, од чега је трећина воћњак кестенова, а има и другог воћа, још увек не знамо каквог, јер је код нас зима, па је лишће опало. На ободима су огромни борови, које би сваки штедљиви Пироћанац посекао за грађу. Ту су и струја, вода, као и пумпу за воду из земље, тако да можемо да заливамо будућу башту. Ограда око фарме (Фото Џ.П.) Кућа је више као добра барака, али је велика. На поткровље се излази степеницама и тамо су две спаваће собе, дневна соба и магацин. Овде на цену земљишта највише утиче удаљеност од велеграда. На 200 километара може да се нађе 20 одсто јефтиније а на 400 је је дупло јефтиније. Други фактор

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству