Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Moj život u inostranstvu

18.12.2020 u 16:39

Maorska haka u srcu Londona

Učiteljicu Emili pamtim po širokom osmehu i raširenim rukama u koje su prvačići Osnovne škole Belmont u Takapuni, u Oklandu na Novom Zelandu, rado uskakali i osećali se sigurnim, zadovoljnim i srećnim. Pamtim je i po dužoj vezi sa građevincem Nikom uz koga je neprestano jurcao Džimi, border koli koji je svoju superenergiju praznio i rasipao po širokom, školskom, sportskom polju. Nik je stanovao na kraju školskog sportskog terena u niskoj, beloj kući limenog krova, tipičnoj za staro jezgro Oklanda. Tu na obodu polja blizu škole sam ga redovno sretao. Od njega sam učio tajne građevinskog umeća, da život ne treba preozbiljno uzimati i da se konačno pomirim sa prosečnih 200 kišnih oklandskih dana godišnje, ako nameravam tu ostati. Pričao mi je o kupljenom placu na sredini

Moj život u inostranstvu

11.12.2020 u 18:50

Gledaju na nas kao mulj sa dna kace

Pre par nedelja sedeo sam na mom malom jedrenjaku sa drugom i sinom od godinu i po. Nismo jedrili. Slušali smo rege, pijuckali kafu iz termosa i pričali. Kad smo završili, krenuli smo do auta. Vrata marine su bila otvorena jer je neki stariji Šveđanin uzimao kolica sa druge strane ograde gde je bio parkiran auto. Kad je video kako dolaze „crnomanjasti”, stade čovek na sred prolaza i upita: „I ko ste sad pa vi”? Gledao sam ga zbunjeno. Prva pomisao mi je bila da je neka šala. Vidi valjda da dolazimo sa broda, nosim dete u naručju i ranac na leđima, a drugar nosi ručni frižider. Dešava se da Šveđani hoće ponekad da se našale tako provokativno. Nastade tajac. Gledao sam ga pet-šest sekundi bez reči. Pokušavao sam da mu pročitam facu. Tražio u licu najmanji gest šale. Početak

Moj život u inostranstvu

06.12.2020 u 16:26

Kažite da ste Srbi, izbegavajte reč Jugosloven

Deda Drago je imao sreću, ili nesreću (kako se uzme) da ga život veže za suprugu Srpkinju. Preživeo je sve ratove devedesetih, hodajući po tankoj žici sukoba između Srba i Hrvata kao one akrobate sa dugačkom motkom. Moj brat je prošao mnogo gore - supruga mu je otišla u „zenge” i on je morao natrag u Niš. Sada jednom godišnje ode na ćerkin rođendan u Kutinu. Za pravo čudo u Australiji ti ratovi prošli su neočekivano mirno. Narod se ovde podelio mnogo pre nego što se raspala nesrećna zemlja. Svaki od njih je imao svoju crkvi,udruženje, prodavnicu, pa čak i naselje, u kome se osećao kao kod svojih. Godinama uspostavljani red povremeno su rušili hrvatski ekstremisti, ali se ponovo sve vraćalo u „normalu”. Bili su komšije koji se vole i mrze u istom vreme. Onako

Moj život u inostranstvu

29.11.2020 u 16:05

Heroj na obali Crnog mora

Posle kraćeg i neuspešnog cenkanja sa taksistom na stanici u Jalti, ušli smo u autobus, i posle dva sata stigli u Sevastopolj. Uz Lenjingrad, Staljingrad i Odesu, jedan od prva četiri grada heroja u SSSR-u. Da istorija nije štedela Sevastopolj svedoče spomenici, biste, spomen-ploče i razna obeležja vezana za rat, kojih ima na svakom koraku. Na ovom mestu, negde u petom veku pre Hrista, Grci su osnovali grad Hersones, koji je, uprkos brojnim razaranjima, opstao dve hiljade godina. Turci su krajem 15. veka na Krimu je formirano Krimsko hanstvo, gde su većinom živeli Tatari koji su, kao turski vazali, učestvovali u ratovima protiv ruskih, ukrajinskih i poljskih zemalja. Ruska vojska, krajem 18. veka zauzima Krim, istiskuju tursku i prave svoju moćnu Crnomorsku flotu. U

Moj život u inostranstvu

20.11.2020 u 16:13

Loša kafa u carstvu Inka

Četrdeseta je na pragu a tek sam na početku. Koliko je ovaj svet veliki i koliko u njemu zemalja ima. I koliko mesta koja se moraju obići. U praskozorje, malena autobuska stanica u Banosu izgledala mi je kao centar sveta i činilo mi se da se svi putevi baš ovde ukrštaju. I ponovo taj prelepi osećaj neizmerne slobode, slobode da se uradi bilo šta, da se bude bilo gde, da se opet ne mora ni raditi ništa, niti biti igde. Vratio sam ključ na recepciji malenog motela, prešao preko puta do stanice i zagledao se u imena gradova i datume polazaka autobusa ispod njih. Šetao sam tim hodnikom razmišljajući da li da svraćam u Rio Bambu i Kvenuku, ali mi se na kraju, ipak, učinilo da je najbolje da produžim do Ganajakila, a onda pravac Montanita. Na jednom od šaltera izvadio

Moj život u inostranstvu

15.11.2020 u 15:52

Još nisam srela srećnog migranta

Tog dana beše subota, nakon dva sata vožnje od Sidneja, zaustavila sam se u jednom malom planinskom mestu. Najbolji opis bi bio varošica. Šetajući njenim ulicama, koje su poput otvorenog muzeja, pored kućica sa neobično uređenim dvorištima prepunim cveća i zelenila, u jednom trenutku sam zakačila prelepu žutu ružu koja se nadvila preko ograde. Dok sam vadila ružu iz kose začuh kako neko pevuši „Tamo daleko”. U prvi mah pomislih da mi se, ne daj Bože, od velikog stresa, pričinjavaju stvari. Međutim, do mene su i dalje dopirale reči pesme koju je pevušio topli, ženski glas. Razmakla sam grane ružinog grma, propela se na prste te ugledala mršavu, stariju ženu kako okopava leje pune cveća. Uzviknula sam „helou”. Podigla je glavu, podbočila se na motiku, gledala me nekoliko

Moj život u inostranstvu

06.11.2020 u 17:17

Kad se zasitite japanske perfektnosti

Prvi utisci o Japanu su impresivni. Očarava efikasnost i društveni red. Ulice, restorani, parkovi, automobile, stanice, čiste, vozovi tačni, ljudi tihi, ljubazni, pogotovo ako im se obratite na stranom jeziku. Bilo gde da dođete, pažljivo i oduševljeno vas slušaju, iako vas možda i ne razumeju. Zadovoljni su da čuju vašu priču, protumače je na svoj način te vide mogu li izvući neku pouku iz toga. A vi imate utisak da ste im važni. Zbog toga je teško odoleti a da im ne budete naklonjeni. Uživate u svim blagodatima jednog sofisticiranog društva, organizovanog do perfekcije. Sistem zdravstvene zaštite je na zavidnom nivou. Svugde se vozite na pokretnim stepenicama, bilo da se nalazite u malim (konbini) prodavnicama, ili u supermarketu, tržnom centru, višespratnicama

Moj život u inostranstvu

01.11.2020 u 11:35

Sto rubalja za baćušku

Tokom boravka u Rusiji, nedeljom sam odlazio u crkvu na liturgiju. Naravno ne uvek već onda kad mi to poslovne obaveze dozvole. Za razliku od Srbije liturgija je na ruskom jeziku i to je najveća razlika. Sve ostalo je uglavnom isto. Crkve ipak izgledaju drugačije. Za razliku od naših crkava koje su uglavnom izgrađene u vizantijskom ili srpsko-vizantijskom stilu u Rusiji dominira ruski stil. Karakteriše ga više kupola, četiri, pet ili više, i one su često upadljivih boja. Inače, omiljena boja im je zlatna. Crkve su obično dvodomne, (dvoetažne). Donji dom je obično u kripti crkve. Liturgije se obavljaju nekad u donjem a nekad u gornjem domu. Hram u Ufi (Foto Vikipedija) Jedne nedelje prilikom boravka na liturgiji, jedna žena je prolazila pored nas govoreći 100 rubalja

Moj život u inostranstvu

23.10.2020 u 16:54

Odmah da si se vratio i izvinio papagaju

Sa balkona vidim isečak jezera Ontario, raskrsnice na kojima semafori jedni drugima predaju trobojnu štafetu, policijska rotaciona svetla, postrojene kante za smeće u ulici Viktorija park. Upinjem se da vidim onu čuvenu devojku sa dvogledom na brodu na putu za ostrvo Princa Edvarda, onu sa slike Aleksa Kolvila. Upirem, jer sam sâm. Nedostaje mi devojka sa dvogledom... Markoni sebi ne bi dozvolio da stanuje u bilo kakvoj zgradi. Zato je izabrao stan u zgradi u Kingston ulici broj 1080. Ako je iko znao šta je to pristojna stambena zgrada, znao je on, građevinski inženjer u penziji, bio je jedan od onih koji su to veoma dobro znali da procene. Dakle, Markoni sada trenutno sâm živi u dvosobnom iznajmljenom stanu, ako izuzmemo plavog tigrastog papagaja, u kavezu sa kupolom, na njegovom

Moj život u inostranstvu

16.10.2020 u 16:36

Kad Piroćanac kupi farmu u Australiji

Trčim da vam se pohvalim kao svaki pravi Piroćanac - štedeli smo i kupili farmu. Malo jači sat vožnje od naše kuće u Melburnu. Zemlje ima dva hektara, od čega je trećina voćnjak kestenova, a ima i drugog voća, još uvek ne znamo kakvog, jer je kod nas zima, pa je lišće opalo. Na obodima su ogromni borovi, koje bi svaki štedljivi Piroćanac posekao za građu. Tu su i struja, voda, kao i pumpu za vodu iz zemlje, tako da možemo da zalivamo buduću baštu. Ograda oko farme (Foto Dž.P.) Kuća je više kao dobra baraka, ali je velika. Na potkrovlje se izlazi stepenicama i tamo su dve spavaće sobe, dnevna soba i magacin. Ovde na cenu zemljišta najviše utiče udaljenost od velegrada. Na 200 kilometara može da se nađe 20 odsto jeftinije a na 400 je je duplo jeftinije. Drugi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu