Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

15.02.2019 у 19:21

Како Мери да разуме ко је заова а ко јетрва

У Аустралији и на Новом Зеланду углавном се живи у кућама. Овде каже, у стану се борави а у кући живи. Куће и дворишта омогућили су развијање популарне друштвене платформе - партија, окупљање у нерадне дане, празнике, викендима, када јесте и када није црвено слово у календару. Чега се све нисам наслушао на тим дружењима. Око професора „Грифит универзитета”, Сарајлије из високе политике бивше СФРЈ, опет је кружок. Више њих за столом за којим ће се потезати и куцати јаким речима, а не пивским флашама. Слушам их иако ми је бележница већ пуна мудрости и политике. Више него што је изњедрила чувена Корчуланска летња школа (праксисоваца). „Са Балканом вам је као са азбестним плочама. Све је у реду док не загребеш, а чим загребеш настаје белај. Јер, земље настале између Беча и

Мој живот у иностранству

08.02.2019 у 12:49

Дочекати пензију на градилишту

Из дирекције у Москви јавили су нам у Уфу да стиже инжењер Никола који би требало да помаже директору градилишту. Да му буде главни сарадник а ја сам добио задатак да му пронађем стан. Ујутру кад је дошао, возач га је одвезао до стана где се одморио пар сати и потом се појавио на градилишту. Рекао је задовољан смештајем. Био је средње висине, стар око 60 година, не претерано сед, са великим брковима, слабо покретљив, вероватно због вишка килограма. Директор ми је једном приликом рекао да је очекивао инжењера вишег ранга јер Николино искуство није из области високоградње. Брзо је било јасно да он не може да буде други човек градилишта иако се трудио и надао се да ће успети да се докаже. Неколико пута се десило да заспи током састанка на коме су планиране активности за наредни дан.

Мој живот у иностранству

01.02.2019 у 16:55

Тексашани не воле бициклисте

Ево још мало па ће две године како живим у Тексасу, у региону Даласа. За то време успео сам да се провозам овом великом државом (колима јер други превоз као да не постоји) и да мало упознам околину. Био сам убеђен да Тексас има планине, јер смо у каубојским филмовима гледали како се каубоји на коњима стално пентрају по неким планинама и пробијају кроз неке камењаре, али, у ствари, Тексас је претежно раван и пуст. Западни Тексас, ка држави Нови Мексико, слабо је насељен. Мало људи и раштркани градови. Два већа су Ел Пасо и Сан Антонио. Сан Антонио је леп, али Ел Пасо, који се налази уз мексичку границу, и не баш. У њему има доста прашине, поготово у пролеће кад ветар крене да подиже пустињски песак. Жена и ја смо недавно посетили Карлсбад у Новом Мексику и национални парк са прелепим

Мој живот у иностранству

28.01.2019 у 15:53

Како је Ноле променио слику о Србима у Аустралији

Суботом увече Аустралијанци, они углавном нешто млађи, проводе време у омиљеном пабу, уз причу, дружење и доста алкохола. Раних деведесетих, кад сам дошао у Мелбурн, у једном таквом пабу и веселом друштву упита ме неко одакле сам. Кад сам рекао да долазим из Србије, покушао је да буде духовит па ми је поставио и потпитање:„ А где ти је калашњиков?” Касније, један други, онако пијан, говорио је да Србе треба оградити зидом висине три метра да не поубијају околне народе.Не треба много замерити овим младим људима скромне опште културе којима целокупно знање потиче од одгледаних ТВ програма. У далекој Аустралији ово је било доминантно мишљење, а у таквој средини живели смо ми Срби и одгајали своју децу. А онда се појавио Ноле...

Мој живот у иностранству

19.01.2019 у 18:39

У Шведској речи мере на кантар

Стајао сам пре много година на тераси и гледао ка хоризонту, ту где су се састајали небо и јаловиште руде бакра. Знао сам да ћу једног дана отићи из Бора. Недуго затим стајао сам на Калемегдану, одмах изнад места где је некада била Шведска амбасада. Сузне очи шарале су потес од кровова Новог Београда до торњева Земуна. Тужна мајка је стајала пар метара иза мене. Ове године у децембру сам квит са Србијом – пола живота сам провео у Србији, пола у Шведској. Преселио сам се након што је „Савезничка снага” силом „аргумената” дејствовала по „Племенитом наковњу”, (између којих се тада пуким случајем нашла СР Југославија), и лепо ми објаснила да је ипак дошло време да се иселим из земље у којој је 3,5 милиона мушкараца убеђено да боље познају фудбал од актуелног селектора

Мој живот у иностранству

18.01.2019 у 10:33

Плава соба моје сестре

Маркони ми рече: не могу баш сада да дођем. Док нешто не урадим из морамних разлога. Морамни разлози? Па да. Кад се нешто мора урадити. Морам да поправим кочнице на ауту. Ако кажем: боли ме грло, то би спадало у болесне разлоге, јел’ тако? Логично, признајем. Па добро. Имам и ја један морамни разлог, кажем помирљиво. Мораћу сам да пробам ракију од дуња коју сам донео са одмора. Онда други пут… - Сачекај, сачекај, ето мене. Мењам приоритете… Волео бих да напишем причу о твом одмору, свечано изјави Маркони, после четврте попијене чашице. Можда их је било и пет, кад боље размислим. Волим код њега ту прагматичност, како то раде они који су прагматични. АЕРОДРОМСКИ КÔД: Ево ме, крајем августа, са YYЗ (кôд аеродрома), на аеродрому БЕГ. Неша ме чека код излаза Arrives

Мој живот у иностранству

05.01.2019 у 20:31

Кад љубав одлети за Тел Авив

Изгужване пивске конзерве, докрајчена флаша вотке, изударана врећа за бокс и раскрвављене песнице красили су фебруарско вече која је полако одмицао у ноћ док сам ја полагано тонуо у очај и безнађе. У огледалу, док сам се умивао, неки дух гледа у мене. Нека сподоба слична мени гледа ме док перем раскрвављене песнице као после неког убиства. Никога нисам убио, али сам нешто дефинитивно срушио у неповрат а да нисам ни свестан како ми је то поново пошло за руком. Отетурао сам се до фрижидера, отворио још једну конзерву пива и отворио врата од терасе. Сибирски хладан и оштар фебруарски ваздух јужног Висконсина мало ме је протрезнило. Да бар могу да се заледим, да се скаменим, да постанем камена скулптура, да се у моменту претворим у споменик ономе што сам некада сматрао човеком у

Мој живот у иностранству

29.12.2018 у 11:25

Како жуљају емигрантске ципеле

Мало по наговору Миливоја Џонија Илића, мало по инерцији живота, а мало због необично лепе авеније са дрворедом у средини, купио сам кућу у Алџестеру, приградском насељу Бризбејна и ту остао неколико година. Кратко да упознам станаре ове необичне четврти, али довољно дуго да их не заборавим. Месецима сам покушавао да одгонетнем на коју београдску улицу ме подсећала Алџестер авенија, са бујним дрворедом вечитог зеленог лишћа суптропске климе Квинсленда, и нисам успео да се сетим. Све је било на дохват. Тржни центар, дом здравља, апотека, ветеринар, ресторани, спортски терени. Све за живот је ту. У центар Бризбејна не мораш ићи, ма колико био леп Саутбенк са шеталиштем и туристичким појасом у делти реке Бризбејн. Иако сам већ имао солидну селидбену кондицију и даље ми је тешко

Мој живот у иностранству

21.12.2018 у 12:29

Слике Јована Дучића скривене у чикашком апартману

Рада, моја сестра од тетке с очеве стране, код које сам једног прохладног мартовског дана дошао у Чикаго 1987. године, имала је четири мужа и мноштво љубавника, „бојфрендова”, како их је она називала. Њен први момак у Београду, где је кратко боравила пре него сто ће се као шеснаестогодишњакиња запутити избеглом оцу, бившем четнику у Немачку, био је, главом и брадом, легендарни партизански курир Јовица. Младић са којим је страсно љубависала у врелим ноћима једног спарног, као „санак пусти” прекратког лета, по скровитим буџацима и шипражју, у то време запуштеног Калемегдана. Зидине мрачне тврђаве као богомдане сценографије и савршене метафоре за једну дивљу младалачку романсу. Радин први муж био је Американац. Роџер, убрзо прекрштен под нашки у присније - Рађо. Роџер је

Мој живот у иностранству

14.12.2018 у 15:58

Више нема магареће клупе

Тешко је цивилизацији огрезлој у логику математички избалансираног односа узимања и давања међу ближњима, навиклој на богатство и раскош, објаснити да право на срећу имају и они који немају ништа. Или они којима је одузето све. Или они који су се свега одрекли пожелевши да негде далеко од свих пронађу сопствени мир. Требало је тако по некад, на пример, лепотици која се природи радовала једино на сликама инстаграма објаснити да шетња насумице, без правца и циља уме да буде лепша од шопинга. - Куда идемо, питала би. - Никуда. Шетамо. - Али ја морам да знам куда идем, бивала би упорна. - Али ја то никада нисам знао,.. слегао бих раменима. А тек шетња по киши, по јесењим и пролећним данима. То је занат који се учи. Ти дани у којима живот мирише на вињак или

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству