Таг: Кустурица Емир

Бернар-Анри Леви (Фото: Итзик Едри, Википедија) Лето 1995. Добио сам другу Златну палму! Обистиниле су се моје приче о природном и формалном. Била је то велика пљачка усред највеће престонице филма. „Либерасион“ је на насловној страни објавио моју слику и похвале „Андерграунду“, док су се у углу видјеле слике француских војника у униформи УН које је Ратко Младић...

Днев­ник Еми­ра Ку­сту­ри­це пи­сан је 1994. го­ди­не. „По­ли­ти­ка” је од на­шег пр­о­сла­вље­ног умет­ни­ка и ко­лум­ни­сте до­би­ла екс­клу­зив­но одо­бре­ње да из ње­га пре­не­се за­бе­ле­шке ко­је се од­но­се на пе­ри­од у ком су јед­на зе­мља и јед­на иде­о­ло­ги­ја већ до­жи­ве­ле слом, а он сни­мао филм „Ан­дер­гра­унд”, ко­ји је мо­жда нај­по­тре­сни­је све­до­чан­ство о...

Дневник Емира Кустурице писан је 1994. године. „Политика” је од нашег прослављеног уметника и колумнисте добила ексклузивно одобрење да из њега пренесе забелешке које се односе на период у ком су једна земља и једна идеологија већ доживеле слом, а он снимао филм „Андерграунд”, који је можда најпотресније сведочанство о распаду Југославије. У Дневнику се, поред белешки о познатим...

Дневник Емира Кустурице писан је 1994. године. „Политика” је од нашег прослављеног уметника и колумнисте добила ексклузивно одобрење да из њега пренесе забелешке које се односе на период у ком су једна земља и једна идеологија већ доживеле слом, а он снимао филм „Андерграунд”, који је можда најпотресније сведочанство о распаду Југославије. У Дневнику се, поред белешки о познатим...

Емир Кустурица

У филму „Таксиста” Мартина Скорсезеа, који је обиљежио седамдесете године, главни јунак, којег тумачи велики Де Ниро, пролази све фазе типичног антијунака двадесетог вијека. Незапослени момак стиже у метрополу, кали се на њујоршким улицама, заљуби се у жену која води политичку кампању, она схвати послије неколико састанака да он није њен пар (класна дистанца),...

„Не пуцајте у пијанисту”, био је наслов Трифоовог филма и уједно врхунац суровог поетског израза. Шездесетих година то је звучало шокантно. Од филма Франсоа Трифоа и његове поетике данас је остало само сјећање. Људски живот у холивудским филмовима вриједи, у најбољем случају, колико и метак испаљен директно у људски мозак, а крв је, од појаве Квентина Тарантина, текла у кантама – то су потоци и...