Tag: Kusturica Emir

Bernar-Anri Levi (Foto: Itzik Edri, Vikipedija) Leto 1995. Dobio sam drugu Zlatnu palmu! Obistinile su se moje priče o prirodnom i formalnom. Bila je to velika pljačka usred najveće prestonice filma. „Liberasion“ je na naslovnoj strani objavio moju sliku i pohvale „Andergraundu“, dok su se u uglu vidjele slike francuskih vojnika u uniformi UN koje je Ratko Mladić...

Dnev­nik Emi­ra Ku­stu­ri­ce pi­san je 1994. go­di­ne. „Po­li­ti­ka” je od na­šeg pr­o­sla­vlje­nog umet­ni­ka i ko­lum­ni­ste do­bi­la eks­klu­ziv­no odo­bre­nje da iz nje­ga pre­ne­se za­be­le­ške ko­je se od­no­se na pe­ri­od u kom su jed­na ze­mlja i jed­na ide­o­lo­gi­ja već do­ži­ve­le slom, a on sni­mao film „An­der­gra­und”, ko­ji je mo­žda naj­po­tre­sni­je sve­do­čan­stvo o...

Dnevnik Emira Kusturice pisan je 1994. godine. „Politika” je od našeg proslavljenog umetnika i kolumniste dobila ekskluzivno odobrenje da iz njega prenese zabeleške koje se odnose na period u kom su jedna zemlja i jedna ideologija već doživele slom, a on snimao film „Andergraund”, koji je možda najpotresnije svedočanstvo o raspadu Jugoslavije. U Dnevniku se, pored beleški o poznatim...

Dnevnik Emira Kusturice pisan je 1994. godine. „Politika” je od našeg proslavljenog umetnika i kolumniste dobila ekskluzivno odobrenje da iz njega prenese zabeleške koje se odnose na period u kom su jedna zemlja i jedna ideologija već doživele slom, a on snimao film „Andergraund”, koji je možda najpotresnije svedočanstvo o raspadu Jugoslavije. U Dnevniku se, pored beleški o poznatim...

Emir Kusturica

U filmu „Taksista” Martina Skorsezea, koji je obilježio sedamdesete godine, glavni junak, kojeg tumači veliki De Niro, prolazi sve faze tipičnog antijunaka dvadesetog vijeka. Nezaposleni momak stiže u metropolu, kali se na njujorškim ulicama, zaljubi se u ženu koja vodi političku kampanju, ona shvati poslije nekoliko sastanaka da on nije njen par (klasna distanca),...

„Ne pucajte u pijanistu”, bio je naslov Trifoovog filma i ujedno vrhunac surovog poetskog izraza. Šezdesetih godina to je zvučalo šokantno. Od filma Fransoa Trifoa i njegove poetike danas je ostalo samo sjećanje. Ljudski život u holivudskim filmovima vrijedi, u najboljem slučaju, koliko i metak ispaljen direktno u ljudski mozak, a krv je, od pojave Kventina Tarantina, tekla u kantama – to su potoci i...